Milanović zatvorio vrata Vučiću i naštetio svima

Odluka hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da otkaže planirani majski sastanak u okviru inicijative Brdo–Brioni kako bi sprečio dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku već čitave nedelje izaziva podeljene reakcije u javnosti.

Čini se da preovlađuju kritički osvrti, dok se na drugoj strani nalaze uglavnom hrvatska krajnja desnica i sam Aleksandar Vučić. On je to za medije prokomentarisao rečima da se „u potpunosti" slaže sa Milanovićevim potezom, jer mu „tamo nije ni mesto".

U saopštenju Kabineta predsednika Hrvatske navedeno je da su „političke izjave i postupci" predsednika Srbije „poslednjih dana i nedelja" u suprotnosti „sa ciljem procesa Brdo–Brioni", čiji je kopredsedavajući Milanović. Podseća se da su taj proces pokrenule Hrvatska i Slovenija radi unapređenja međudržavne saradnje i ubrzavanja evropskih integracija na jugoistoku Evrope.

Naknadno je iz drugih izvora objavljeno da se u kabinetu slovenačke predsednice Nataše Pirc Musar, takođe kopredsedavajuće inicijative, razmatra alternativna lokacija za sastanak koji okuplja šefove država Zapadnog Balkana.

Umiljavanje desnici?

„Načelno govoreći, mislim da je uvek mnogo pametnije razgovarati nego ne razgovarati", rekao je za DW Tomislav Jakić, spoljnopolitički komentator i nekadašnji savetnik za spoljnu politiku Stjepana Mesića, hrvatskog predsednika iz prethodne decenije.

Kada je reč o odnosima Hrvatske i Srbije, on smatra da već i uz uvažavanje istorije, pre svega ne treba zaboraviti da je reč o susedima.

„Zbog niza razloga upućeni smo jedni na druge", nastavlja on, „a izgradnja što je moguće boljih odnosa definitivno je u interesu građana obe zemlje. Ako ne dobrosusedskih, onda makar korektnih odnosa. A otkazivanje sastanka u okviru procesa Brdo–Brioni, kojem je Hrvatska trebalo da bude domaćin, nikako ne doprinosi unapređenju tih odnosa."

Pogotovo ako se ima u vidu da su oni već duže vreme na veoma niskom nivou. Jakić kaže da ima utisak, u nedostatku konkretnijih pokazatelja, da je hrvatski predsednik „osetio potrebu, iz samo njemu poznatih razloga", da se na neki način ponovo učini prihvatljivim i desnom krilu hrvatskog biračkog tela. I to, napominje on, bez obzira na to što Zoran Milanović više nema mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika Hrvatske.

„Sa stanovišta očuvanja dostojanstva funkcije predsednika Republike Hrvatske", kategoričan je Jakić, „on nema potrebu da se bilo kome umiljava."

Drvlje i kamenje i rakete

„Istovremeno je u poslednjih nekoliko nedelja, na drugim spoljnopolitičkim temama, pokazao da ume da zauzme ispravan, čvrst i jasan stav, čak i kada mu to ne donosi političke poene na domaćoj sceni. Zato mi je još teže da razumem zašto ide u pravcu održavanja napetosti između Hrvatske i Srbije", kaže ovaj nekadašnji televizijski reporter i komentator.

On pritom naglašava da ni na koji način ne želi da amnestira ono što je Vučić rekao ili uradio u tom kontekstu. „No ako se odnos sa Srbijom hoće izvesti na čistac, bilo bi mudrije i politički čistije da se omogući prilika u kojoj bi predsednik Vučić morao sam da se legitimira", smatra Jakić.

Sastanak inicijative Brdo–Brioni, po njegovom mišljenju, bio je dobar prostor za tako nešto – svakako bolji od mnogih drugih. To je posebno važno zbog naglog rasta napetosti između Hrvatske i Srbije poslednjih nedelja, otkako je Vojska Srbije javno prikazala kineske rakete vazduh-zemlja tipa CM-400.

U gotovo svim tumačenjima, pa i u onom koje je izneo Aleksandar Vučić, to oružje predstavljeno je kao poruka pre svega Hrvatskoj, pa su ih srpski tabloidi prigodno nazvali „Zagrepčanke". Alternativni glasovi, međutim, ukazivali su na pretpostavku da je verovatnije reč o podizanju uloga u pregovorima oko Kosova.

Tomislav Jakić ocenjuje da su Milanovićevim potezom Vučiću prividno zatvorena vrata, ali da je time zapravo Srbiji data prilika da još jednom „sruči drvlje i kamenje" na Hrvatsku. Po njegovom mišljenju, sve to zajedno ponovo je nepotrebno i štetno.

Život od neprijateljstva

On se osvrnuo i na sporazum o vojnoj saradnji između Hrvatske, Kosova i Albanije, koji je srpski predsednik ocenio kao najavu oružane pretnje njegovoj zemlji. Jakić smatra da bi to teoretski zaista mogla biti pretnja – kada bi neko imao takve namere.

„Duboko sam uveren, prema svemu što znamo o tom savezu, da o tome nema govora. Ne mogu na isti način govoriti o svim učesnicima tog saveza, ali za Hrvatsku mogu potpuno sigurno da tvrdim da ovde niko nije toliko neodgovoran da razmišlja na taj način, bez obzira na svesimptome militarizacijekroz koje prolazi i Hrvatska", rekao je Jakić za DW.

On dodaje da vlasti i u Hrvatskoj i u Srbiji, još od devedesetih godina prošlog veka, u gotovo svakom sastavu praktično žive od toga da na drugoj strani imaju neprijatelja.

„Teško je to precizno izmeriti i reći gde je u kom trenutku više ili manje odgovornosti, ali uopšteno govoreći napetost odgovara obema stranama. Ne samo Vučiću – i HDZ-u odgovara da u očima svoje javnosti predstavlja drugu stranu kao pretećeg neprijatelja. Na kraju se sve svodi na zaključak da je i u Hrvatskoj i u Srbiji očigledno reč o doslednoj politici tipa – neprijatelj mora da postoji", zaključuje Tomislav Jakić.

U međuvremenu, pažnja javnosti usmerena je na eventualnu skoru objavu novog termina i lokacije sastanka inicijative Brdo–Brioni, koji bi mogao da donese i susret Milanovića i Vučića.