Da li će veštačka inteligencija zameniti i neke naučnike?

Naučno istraživanje je obično dugo i zahtevno – pa čak onda kada ne mora da se ide u laboratoriju ili na teren. Vremena, ni novca nikad dosta, pa često bude frustrirajuće. Tu u igru ulaze „kolege“ – programi veštačke inteligencije (VI).

Pre dve godine je sakana.ai, nova firma iz Tokija, predstavila „VI naučnika“. Taj sistem trebalo bi da je u stanju da od nule započne i dovrši mašinsko učenje i da za najviše 15 dolara proizvede naučni rad.

Modelu ne treba nikakva ljudska pomoć – sam postavlja hipotezu, sam nalazi rezultate. Čak i sam evaluira kvalitet rada, što je obično posao drugih, nezavisnih naučnika.

Aljkava veštačka inteligencija

Naučnici od krvi i mesa su odmah bili testirali tu alatku i nisu bili oduševljeni. Tada su napisali da VI zbilja sačini naučni rad, ali poput „nemotivisanog studenta osnovnih studija koji žuri da preda rad na vreme“.

Bilo je nepotpunih pasusa, zastarelih ili krnjih izvora i često potpuno izmišljenih numeričkih rezultata. U jeziku VI sveta, to se naziva „halucinacijom“.

Pa opet, ljudi su mislili da stvar obećava, posebno zbog brzine. Dok bi onom „nemotivisanom studentu“ trebalo barem 20 sati rada, mašini treba 3,5 sata po ceni između 6 i 15 dolara.

A šta može sada?

Sada, godinu i po nakon te prve mršave ocene, sakana.ai je testirao unapređenu verziju. Podmetnuli su tri naučna rada koja je generisala veštačka inteligencija među 40 radova koje su napisali ljudi. Svi radovi su onda ušli u reviziju tokom jedne radionice o mašinskom učenju.

Ljudi koji su ih pregledali znali su da su neki radovi delo VI, ali nisu znali koji.

Oko 70 odsto radova prošlo je prvu ruku kontrole, među njima i jedan koji je delo VI. To znači da je barem taj jedan rad zadovoljio standarde ove radionice koji su, doduše, niži nego obično.

„Studiju (VI) koja je prihvaćena nisu svi naučnici gledali kao provereni naučni članak“, kaže Jakob Make, profesor mašinskog učenja.

Poslednja verzija japanskog VI naučnika i dalje ima mane – nedovoljno razrađene ideje, probleme u strukturi i „halucinacije“.

Ali njihova evaluacija pokazuje da radovi vremenom postaju kvalitetniji te deluje da nije više futurizam vreme kada će se VI zbilja baviti naukom.

Ovaj alat veštačke inteligencije funkcioniše za „in silico“ istraživanja – kompjuterski intenzivna istraživanja Ne zamenjuje ljudske naučnike — već služi kao alat za ubrzavanje istraživanja, generisanje hipoteza i brzo testiranje ideja.

Međutim – ne može da sprovodi istraživanja koja zahtevaju fizički rad, kao rad u laboratoriji, terenski rad u biologiji ili interakciju sa ljudima kao što je to neophono za kliničke studije, ili intervjue u sociologiji.

VI kao rešenje za neefikasnost?

Sistemi veštačke inteligencije, osim što su brzi, takođe su i neumorni – ne spavaju i ne treba im kafa. Troše struju i nešto koštaju, ali opet neuporedivo manje nego ljudi.

To znači više rezultata za manje vremena. A to znači veću efikasnost naučnih otkrića.

Ima još nešto – kad istražuju ljudi, stvar zavisi od malog miliona ljudskih odluka. Gotovo da nema šanse da dvojica naučnika imaju sasvim isti pristup. VI bi trebalo da je tu „objektivnija“.

Tu postoji začkoljica, navode antropološkinja Liza Meseri i neuro-naučnica Moli Kroket koje govore o „monokulturi nauke“.

Pojam monokulture poznat je iz poljoprivrede – ako se na jednoj njivi uvek sadi isto, prinos isprva raste, ali usev će vremenom postati ranjiviji na štetočine.

Jednako tako, neki se boje da bi istraživanja VI mogla da se odvijaju bez nijansi koje donosi ljudski dodir. Tako se rizikuje sužavanje spektra nauke, ali i sistemske greške koje neće imati ko da primeti.

„Najveći rizik je da se previše poverenja pokloni rezultatima koje generiše VI. Ključna kontra-mera je sposobnost ljudi da kritički razmišljaju“, kaže Irina Gurevič, profesorka pri Tehničkom univerzitetu Darmštat.

U prevodu: bez ljudskog mozga možda ćemo proizvoditi više „znanja“, ali razumeti manje. Kao i u drugim oblastima, i u nauci se uz VI može mnogo dobiti, ali uz ogroman ulog.