Ljekari iznenađeni rezultatima – šta se dešava kada jedete istu hranu svaki dan?

<!—->Iako je raznovrsna ishrana nesumnjivo važna za zdravlje, ovi rezultati ukazuju na to da ponavljanje istih jela može imati prednosti za one koji žele da izgube kilograme. Pod uslovom da su obroci nutritivno uravnoteženi, ovakav pristup može biti efikasniji od stalno promjenljive ishrane.

„Održavanje zdrave ishrane u današnjem okruženju zahtijeva stalni napor i samokontrolu“, objašnjava autorka studije, psihološkinja Šarlot Hagerman i dodaje da uvođenje rutine u ishranu može smanjiti taj pritisak i učiniti zdrave izbore automatskim.

U istraživanju su analizirani dnevnici ishrane 112 odraslih osoba sa viškom kilograma koje su bile uključene u program mršavljenja. Tokom prvih 12 nedelja, oni koji su jeli iste obroke i unosili približno isti broj kalorija svakog dana gubili su više kilograma od onih koji su stalno mijenjali jelovnik.

U prosjeku, učesnici koji su se držali rutinske ishrane izgubili su 5,9 odsto tjelesne mase, dok su oni sa raznovrsnijim jelovnikom izgubili 4,3 odsto. Razlika nije velika, ali može biti značajna na duže staze, posebno ako se rezultati održe.

Autori su izračunali i da svako dnevno odstupanje od oko 100 kalorija može smanjiti efekat mršavljenja za oko 0,6 odsto u periodu od tri mjeseca.

Ipak, naučnici naglašavaju da ovo istraživanje nije dovoljno da ospori brojne dokaze o koristima raznovrsne ishrane, niti da bi se preporučile nagle promjene bez konsultacije sa ljekarom.

Ono što ovu studiju izdvaja jeste činjenica da je među prvima koristila podatke iz svakodnevnog praćenja ishrane tokom dužeg perioda, što daje realniji uvid u navike ljudi.

Rezultati ukazuju i na to da nas stalna dostupnost različite hrane može zapravo sabotirati kada pokušavamo da smršamo.

„U idealnim uslovima, podsticali bismo što veću raznovrsnost u ishrani“, kaže Hagerman i konstatuje da je savremeno okruženje problematično, pa se čini da mnogima više odgovara jednostavnija, ponavljajuća ishrana koja olakšava donošenje zdravih odluka, čak i ako to znači manju raznolikost.

Važno je napomenuti da studija nije analizirala kvalitet hrane koju su učesnici jeli, pa je moguće da su neki mršavili i uz manje zdrave obroke. Međutim, svi su bili dio kontrolisanog programa, u kojem su uz stručnu podršku određivali dnevni unos kalorija i ciljeve.

Učesnici su mogli da biraju između dvije strategije: da svakog dana unose isti broj kalorija ili da raspoređuju unos na nedeljnom nivou, ostavljajući prostor za „izuzetke“.

Zanimljivo je da su i oni koji su najdosljednije beležili ishranu, što je inače snažan pokazatelj uspješnog mršavljenja, imali bolje rezultate kada su se držali rutine.

Iako još nije potpuno jasno da li je upravo ponavljanje obroka uzrok boljih rezultata, povezanost je dovoljno jaka da podstakne dalja istraživanja.

Kako navode autori, čak i zdrava, ali raznovrsna ishrana može povećati broj svakodnevnih odluka, što otežava kontrolu kalorija. Nasuprot tome, unaprijed definisani obroci olakšavaju pridržavanje plana.

Sve to ukazuje da bi ova tema uskoro mogla postati predmet ozbiljnijih kliničkih istraživanja.

Studija je objavljena u Health Psychology.