Nemačka – manje neregulisane migracije, manje kriminala?

Kancelar Fridrih Merc govorio je u martu u Bundestagu o „eksploziji nasilja" u Nemačkoj i o tome da „znatan deo nasilja" dolazi iz „grupe doseljenika". Nije to bila prva njegova izjava te vrste. Ova nemačka vlada je doduše smanjila broj tražilaca azila za 60 odsto, rekao je Merc u jesen 2025, „ali naravno da u slici grada taj problem i dalje imamo". Zbog toga se sada „u velikom obimu" sprovode deportacije. Njegova opaska o „slici grada", pri čemu je aludirao na veliki broj mlađih tamnoputih migranata, izazvao je kritike.

Međutim, izborni uspesi Alternative za Nemačku (AfD), stranke čiji su neki delovi okarakterisani kao krajnje desničarski, stavljaju pod pritisak vladajuće konzervativne demohrišćane, CDU i CSU. Na prva dva pokrajinska izbora ove godine, u Baden-Virtembergu i Rajnaland-Falcu, AfD je dobila oko 19 odsto glasova u svakoj od pokrajina, što je rekordni rezultat u nekoj pokrajini na zapadu zemlje.

Slika grada – „utvrđeni" božićni vašari i zapuštene železničke stanice

Kada Jens Špan, predsednik poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu, analizira uspehe AfD-a, on brzo dolazi do svakodnevice Nemaca. „Radi se i o pitanju koliko se bezbedno osećam u svakodnevnom životu. Koliko se osećam bezbedno u svakodnevnom životu u svojoj domovini, u toma šta se i koliko brzo menja oko mene", rekao je Špan na jednoj konferenciji u Berlinu, na koju je poslanička grupa CDU/CSU pozvala oko 200 gradonačelnika i načelnika okruga iz tih stranaka, kao i neke druge lokalne predstavnike.

Građani vide da se nešto promenilo u slici grada, branio je Špan kancelara. „Božićni vašari koji izgledaju kao prave tvrđave, situacija na železnički stanicama, i to ne samo u velikim gradovima, trgovi u mnogim srednje velikim gradovima gde se nešto promenilo, krađe u prodavnicama i slično… Ne možemo se pretvarati i praviti kao da neregularna migracija nije promenila sliku grada."

Nesigurnost na ulicama i trgovima – osećanje koji raste

Činjenica je da se 48 odsto građana Nemačke ne oseća bezbedno na javnim mestima, u parkovima, vozovima i autobusima. To pokazuje reprezentativno istraživanje javnog mnijenja instituta Infratest dimap s kraja 2025. Godine 2017. takvih je bilo samo 21 odsto. Osećanje lične bezbednosti u Nemačkoj je, dakle, u velikom meri opao. Pitanje je, međutim, da li će restriktivna politika prema podnosiocima zahteva za dobijanje azila to da popravi?

Na to pitanje čak i lokalni političari konzervativaca CDU i CSU, daju malo drugačiji odgovor. „Ono što najviše utiče na subjektivni osećaj sigurnosti ljudi u gradovima nije teški kriminal, nego društveno neadekvatno ponašanje određenih grupa", rekao je na Španovoj konferenciji u Berlinu Torsten Vinšman, koji je u gradu Hanau u pokrajini Hesen na čelu komunalne inspekcije. „Reč je o ponašanju koje je „daleko ispod nivoa krivičnih dela ili prekršaja – ali to plaši ljude u javnom prostoru."

Društveno propadanje

Pod tim se, između ostalog, podrazumeva, da su u javnom prostoru prisutni zavisnici od droge, brojni ljudi pod dejstvom alkohola, agresivni prosjaci i beskućnici. Ali na sliku grada utiču i napuštene ili zapuštene nekretnine, smeće i prljavština. Čak i ako su takvi samo pojedini delovi ili ulice, to se odražava na čitavu četvrt nekog grada. Već i samo loše održavan izgled gradskih centara doprinosi tome da lično osete da nisu bezbedni jer takva slika grada izaziva nelagodu kod ljudi, opšti je zaključak konferencije u Berlinu.

Ujedno, između ruralnih područja i velikih gradova postoje znatne razlike. Prvi se žale na iseljavanje i prazne kuće, a drugi na sukobe koji nastaju pre svega iz siromaštva i zbog suprotstavljenih interesa. Rajner Vent, prvi čovek Nemačkog policijskog sindikata, preneo je svoja iskustva iz Berlina: „Dugo sam živeo na trgu Alekanderplac i onaj ko se ujutru spoticao o sezonske radnike, uglavnom iz istočne Evrope ili o njihove tragove u ulazima zgrada, taj zna o čemu govorim."

Parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, Kristof de Vriz, (CDU) ukazao je na organizovane grupe prosjaka čiji se pripadnici u njegovu rodnom Hamburgu svakog jutra pojavljuju na istim mestima. Često su to ljudi iz istočnoevropskih država EU. Pomoglo je to što ih je komunalna inspekcija redovno kontrolisala, ukazuje De Vriz. „Nije dugo trebalo, pa ih više nije bilo."

Kriminal i opštine – borba na više frontova

Posebno u većim gradovima čitavi nizovi ulica pretvaraju se u dnevne boravke za zavisnike od droge, preneo je još De Vriz. „U tim delovima grada stanovnici sada znaju da zabarikadiraju ulaze u zgrade da tamo neko ne bi uzimao drogu ili je prodavao."

To su nepodnošljivi uslovi. „Nedopustivo je da marginalne grupe zauzimaju javni prostor, a da se obični građani više ne usuđuju da tamo idu." Ali građane plaši i porast teškog kriminala. „Ta forma kriminala je često stranog porekla – turski organizovani kriminal koji nastupa sve nasilnije, sve otvorenije, sve bezobraznije… Gde dolazi do upotrebe vatrenog oružja, ručnih granata, gde se reketira", kaže De Vriz.

Gradovi i opštine često nemaju svoju policiju

Za kriminal i krivični progon nadležna je policija. U Nemačkoj je ona organizovana na nivou pokrajina i na saveznom nivou. Opštine su nadležne za prekršaje, za nadgledanje poslovanja, za dozvolu ili zabranu boravka, zaštitu mladih i slično. Za to imaju svoje snage bezbednosti koje su deo komunalnih inspekcija.

Torsten Vinšman iz komunalne inspekcije u Hanauu govori o dobrim iskustvima s gradskom inspekcijskom službom. Posebno kada je reč o uticaju na određene grupe koje se redovno pojavljuju na gradskim ulicama. „S obzirom na to da poznaju ljude, one mogu pravovremeno da im se obrate. Ti gradski službenici često poznaju ljude koji se tamo kreću bolje nego kolege iz pokrajinske policije."

Opštine u dugovima

Za garantovanje bezbednosti i reda potrebno je više službenika, modernija nadzorna tehnologija i više novca od saveznog nivoa i od pokrajina. Većina opština u dugovima je do guše. One su 2024. zabeležile rekordni deficit od gotovo 25 milijardi evra, a u prvom polugodištu 2025. toj sumi se pridružilo još 20 milijardi evra.

Glavni uzrok za te dugove su snažno rastući socijalni rashodi i troškovi službenika. Istovremeno je zbog ekonomske krize prihod od oporezivanja preduzeća naglo pao. Novca za ulaganje u infrastrukturu nedostaje svuda.

Aktuelna savezna nemačka vlada to sada želi da promeni i da gradovima i opštinama pomogne značajnom finansijskom podrškom, između ostalog i za prostorne izmene kojima bi se arhitektonski izbegla mogućnost stvaranja potencijalno opasnih punktova. Trenutno se traže finansijske mogućnosti za ostvarenja te ideje.