Porast dolazaka migranata iz Libije tokom ovog ljeta iznenadio je Grčku, koja nije bila adekvatno pripremljena na ovu situaciju. Tradicionalno, migracijske rute u ovom dijelu Mediterana prolaze preko Egejskog mora i duž granične linije sa Turskom, ali su se okolnosti drastično promenile.
Od početka godine, više od sedam hiljada migranata iskrcalo se na Krit i susedno, malo ostrvo Gavdos. Ovaj broj predstavlja značajan porast u poređenju sa 4.935 dolazaka tokom cele prošle godine, kako izveštava Radio Slobodna Evropa. Ova nagla promena stvorila je dodatne izazove za vladu, ali i za lokalno stanovništvo, čiji su interesi, naročito turističkog sektora, pod tenzijom zbog povećanog broja migranata.
Reakcija lokalnog stanovništva bila je pretežno nezadovoljstvo, što je dovelo do jačanja pritiska na vladu premijera Kirijakosa Micotakisa, koja se suočila s kritikama kako domaće javnosti, tako i međunarodnih organizacija. Kako bi odgovorila na ovu krizu, vlada je odlučila da suspenduje proces azila. Ministar za migracije, Notis Plevris, nazvao je priliv migranata “invazijom” i istakao da je samo u prvoj nedelji jula na Krit stiglo 2.642 migranta.
Međutim, nakon najave o suspenziji saslušanja za azil 9. jula, broj dolazaka se smanjio na manje od 900, što Plevris smatra dokazom uspešnosti ove strategije. On je istakao da je odluka o zadržavanju migranata i jasno komunicirana obustava azila na period od tri meseca značajno doprinela smanjenju broja novopridošlih.
Usprkos ovim merama, humanitarne organizacije i grupe za prava migranata su oštro kritikovale Grčku, tvrdeći da ova odluka krši međunarodno pravo. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) takođe je izrazila ozbiljnu zabrinutost u vezi s ovim razvojem situacije.
Premijer Micotakis, čija porodica potiče sa Krita, sprovodi strožu migracionu politiku od kada je preuzeo vlast 2019. godine. U to vreme, njegova vlada je promovisala mere koje su uključivale predloge novih zakona, uključujući zadržavanje migranata do dve godine zbog ilegalnog ulaska u zemlju i do pet godina ako budu uhvaćeni u nelegalnom boravku nakon toga. Plevris je izrazio nadu da će ove nove odredbe biti usvojene kao zakon već u septembru, s namerom da se dodatno reguliše migracijska politika države.
