Čiju naftu kupuje NIS i po čemu se srpska IT industrija ne razlikuje od Ziđina?

Ukoliko ste ih propustili, pročitajte pet najčitanijih tekstova sa sajta Forbes Srbija u ovoj sedmici.

U autorskoj tekstu za Forbes Srbija Pavle Petrović, akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije ukazuje da ni IT sektor nije izuzetak od opšteg obrasca u Srbiji.

I njegov rast počiva na zapošljavanju, u međunarodnim okvirima, jeftine radne snage. Kao i na pružanju standardnih usluga bez stvaranja novih proizvoda inoviranjem i primenom novih znanja i poslovnih modela. Stoga, iako se radi o tehnološki naprednom sektoru, i njegova ekspanzija kod nas potiče dominantno od povećanja broja zaposlenih. Tek manjim delom zavisi od tehničkog progresa i rasta produktivnosti.

Ukazuje i na izdvajanje za istraživanje i razvoj (R&D) IT sektora u Srbiji koje je upadljivo manje od onog u razvijenoj Zappadnoj Evropi i zemljama CIE.

U eri neverovatnog tehnološkog napretka cele planete, ali i sve većih rizika po bezbednost podataka, Srbija i dalje ima resornu inspekciju skromnih kapaciteta. I po svemu sudeći i ne radi mnogo da ih unapredi.

Kada u naslovu kažemo da republičkoj Inspekciji za informacionu bezbednost nedostaje trećina ljudi može se naslutiti i doza ironije. Ova inspekcija ima samo dva inspektora, a ukupni broj ljudi koje bi trebalo da ima je – tri.

I to možda i dovoljno govori o odnosu države prema pitanju informacione bezbednosti. Posebno kada imamo u vidu izveštaj Državne revizorske institucije iz 2023. o stanju informacionih sistema u pravosuđu kada je zaključeno da su identifikovani sledeći problemi: zastareli računari i nebezbedni operativni sistemi, kao i informaciona bezbednost koja nije na neophodnom nivou.

Pitanje je i koliko bi još ovakvih zaključaka moglo da se donese i ove godine kada bi bila sprovedena temeljna provera.

I u planu inspekcijskog nadzora za ovu godinu, kao i prethodnih godina, stoji da Inspekcija za informacionu bezbednost ima dva zaposlena inspektora.

Izveštaji o radu iz prethodnih godina daju neku informaciju više (nažalost, još nije dostupan izveštaj šta je inspekcija radila prošle godine). U dokumentu s početka 2025. navodi se da su u ovoj inspekciji sistematizovana tri radna mesta.

To su „rukovodilac Grupe sa ovlašćenjima inspektora, jedan inspektor i jedno radno mesto za analitičko – statističke evidencione poslove, od čega su popunjena dva radna mesta, i to rukovodilac Grupe i jedan inspektor“. Što bi verovatno trebalo da bude utešno jer su popunjena inspektorska mesta i nedostaje analitičar.

U tom trenutku, iz izveštaja se moglo videti da inspekcija ima na raspolaganju desktop računare i – dva laptopa.

Još jedna zanimljivost iz dokumenata inspekcije jeste da je Telekom Srbija ove godine bio predviđen za nadzor.

Kako se može videti iz plana za 2026. provera rada ove kompanije trebalo je da se dogodi već u prvom kvartalu. Da li je nadzor realizovan nije javno objavljeno ili nismo uspeli da pronađemo tu informaciju.

Telekom je u ovom planu (a i svi ostali operatori predviđeni za nadzor) označen u kategoriji srednjeg rizika (postoje još nizak, visok i veoma visok). I trebalo je da bude proverena usklađenost njegovog rada sa Zakonom o informacionoj bezbednosti.

Ono što se još vidi iz dokumenata jeste da je Telekom bio u planu provere i u 2025. Tada je bio „na rasporedu“ u drugom kvartalu. Unazad dve godine, nadzor se sprovodi i nad njegovim konkurentima – Jetelom i A1.

Dve godine unazad, resorno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne odgovara na upite Forbes Srbija o Inspekciji za informacionu bezbednost.

Prvi put smo se obratili ministarstvu krajem januara 2024. nakon što se dogodio incident sa navodnim hakovanjem EPS-a.

Tada smo pitali instituciju, koju je vodio sadašnji v.d. direktora Kancelarije za IT i eUpravu Mihajlo Jovanović, da li je u planu jačanje kapaciteta inspekcije. Uz to, zanimalo nas je da li je inspekcija trebalo da sprovede nadzor nakon incidenta u EPS-u. Kao i da li je to učinila, šta je utvrdila i da li su naložene mere. Međutim, nikada nam nije odgovoreno.

Slični upit uputili smo i krajem decembra prošle godine. Tada smo ministarstvo koje sada vodi Boris Bratina pitali da li je u planu jačanje kapaciteta inspekcije u 2026. i na koji način. Odgovor nikada nismo dobili.

Telekom Srbija prethodnih dana obavestio je javnost da je hakerskim napadom bila pogođena aplikacija koju koriste tehničari za intervenciju kod korisnika satelitske televizije, kao i kod onih koji su u poslednjih sedam godina imali neku intervenciju. Kako je objašnjeno, tehničari prikupljaju određene podatke o korisniku kod kojih otklanjaju kvarove ili menjaju opremu, kao što su ime, adresa i kontakt. Direktor Telekoma objasnio je da su to osnovni podaci i da teško može doći do zloupotreba. Kako je rekao, nije došlo do hakerskog upada u sistem već su jednom tehničaru kompromitovani korisničko ime i šifra.

Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno. Kako je nedavno izjavio predstavnik Međunarodne agencije za energiju, razmera krize izazvane ratom u Iranu može se porediti sa dva naftna šoka iz 70-ih godina prošlog veka i krizom s početka rata u Ukrajini. Tačnije, te tri krize iz prošlosti zajedno jednake su ovoj sadašnjoj. Ni NIS toga nije pošteđen.

Iako iz NIS-a nisu odgovorili čiju naftu kupuju ovih dana i koliko je kriza na Bliskom istoku uticala na promenu uobičajenog načina kupovine, Forbes Srbija saznaje iz izvora upućenog u trgovinu da je reč o nafti iz Norveške, Gvajane, Iraka, Kazahstana, ali i Sjedinjenih Američkih Država.

Naš izvor kaže da je trenutna situacija takva da se kupuje sve do čega se dođe na tržištu. Izuzev ruske nafte, pošto je to zabranjeno sankcijama.

Podatke o uvozu sirovine nismo uspeli da nađemo ni u nedavno objavljenom finansijskom izveštaju NIS-a.

On je, podsetimo, otkrio da je gubitak NIS-a u prošloj godini bio 12,2 milijarde dinara, dok je kada se pogleda konsolidovani bilans, odnosno zavisna preduzeća taj gubitak 5, 6 milijardi dinara na nivou cele NIS grupe.

Forbes Srbija uputio je NIS-u sledeća pitanja: Da li zbog rata i krize na Bliskom istoku imaju problema sa nabavkom sirove nafte? Od koga NIS trenutno kupuje naftu i kolika je cena u poređenju sa onom od pre početka rata? Da li imaju problem da nabave potrebne količine? Da li će se i u kojoj meri ova situacija odraziti na cene naftnih derivata?

U ovoj kompaniji za Forbes odgovorili su sledeće:

„U uslovima globalne krize i makroekonomskih okolnosti na koje NIS nema uticaj, očekivano su povećani i rizici poslovanja. NIS nastavlja da prilagođava svoje poslovne modele. Pažljivo pratimo razvoj situacije na tržištu nafte i naftnih derivata i preduzimamo odgovarajuće mere. I to sa ciljem da obezbedimo stabilnost poslovanja, nabavke sirove nafte i sigurnost snabdevanja tržišta“, odgovaraju u nacionalnoj naftnoj kompaniji.

„Sve benzinske stanice kompanije NIS rade redovno i uredno su snabdevene svim vrstama naftnih derivata. Prodaja goriva se odvija uobičajeno i bez prekida. Kada je reč o ceni derivata, kompanija poštuje sve odluke nadležnih organa, uključujući i Uredbu Vlade Republike Srbije o ograničenju visine cena naftnih derivata“, sledi u nastavku odgovora.

Izvor Forbes Srbija potvrđuje da situacija nije kritična, ali zahvaljujući činjenici da NIS ima modernizovanu rafineriju koja mu omogućava veću mogućnost izbora.

„Bukvalno se kupuje gde god se može i čija god nafta je dostupna, a da može biti prerađena u rafineriji u Pančevu“, objašnjava dobro upućeni izvor Forbes Srbija u trgovinu sirovom naftom.

Srbija se nalazi među zemljama u kojima je transparentnost budžeta „ograničena“, saopštila je Transparentnost Srbija. I to u trenutku kada se javnost pita kako je moguće da je iznos koji je preko tekuće budžetske rezerve isplaćen pre nekoliko dana Fudbalskom savezu Srbije identičan iznosu koji je fudbalskom klubu Partizan potreban da dobijanje licence UEFA.

Istovremeno, kasne i rezultati evaluacije fiskalne transparetnosti koju je pre godinu dana uradio MMF. I koja je trebalo da u određenim oblastima, pa i u segmentu tekuće rezerve, uoči stanje i ukaže na manjkavosti. Moguće i zakonske, kako je tada nagovešteno.

Dok se evaluacija čekala, Ministartsvo finansija se pobrinulo da najavljeni pomak u sređivanju budžeta izbriše iz Fiskalne strategije za 2026. Kao da su i pomenuto Ministarstvo i MMF odustali od najavljenog progresa u pogledu transparetnosti budžeta.

Pa vlast i dalje koristi oprobani recept. Kako je Forbes Srbija već pisao, 14 dana nakon početka ove godine preko tekuće budžetske rezerve pare su prebačene Košarkaškom savezu Srbije. I to je samo početak ove godinama ustaljene prakse. Kojom se prebacuju više stotina miliona evra godišnje, najčešće na netransparetan način.

Do sada nisu uticale kritike ni Fiskalnog saveta, ni Državne revizorske institucije. A ni MMF očigledno ne insistira previše da se sa ovakom praksom prekine.

Forbes Srbija istraživao je šta se desilo sa evaluacijom fiskalne transparentosti. Zbog čega kasne rezultati i da li je to postalo deo programa Srbije sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

Iz Međunarodnog monetarnog fonda nisu odgovorili na pitanja Forbes Srbija do objavljivanja ovog teksta.

Nisu odgovorili da li je evaluacija fiskalne transparentosti završena i kada će biti predstavljeni njeni rezultati. Kao ni da li je prilikom poslednje misije MMF-a bilo razgovora sa vlastima o načinu na koji se novac troši iz budžetske rezerve.

Ova analiza trebalo je da u različitim oblastima fiskalne politike, pa i u načinu korišćenja i izveštavanja o upotrebi tekuće rezerve, ukaže na probleme i manjkavosti.

Uključujući i one zakonske. Kako je tada bilo rečeno, misija je uočila da se tekuća rezerva koristi preširoko i da postoje zakonske nedorečenosti koje je potrebno ispraviti.

„Ministarstvo finansija dobija sve naše izveštaje i suštinski je dalo odgovor kroz poslednju Fiskalnu strategiju. Naime, Nacrt Fiskalne strategije za period 2026-2028 iz juna 2025. najavio je rešavanje nekih problema u upotrebi rezerve na koje smo ukazali. Rečeno je da će biti razjašnjeni kriterijumi za korišćenje rezerve, sredstva za unos u rezervu i da će kvalitet i ažurnost izveštavanja o rezervi biti unapređeni. Time je Vlada suštinski sama priznala da je ovo oblast u kojoj je potrebno unapređenje. Međutim, u verziji Fiskalne strategije za period 2026-2028, koja je usvojena u novembru 2025. godine, deo teksta koji se odnosi na tekuću rezervu samo je izostao, što je definitivni korak unazad“, kaže za Forbes Srbija Dragana Petković iz Fiskalnog saveta.

Ona podseća da je Vladi na isti problem ukazao i MMF.

„To je bio jedan od rezultata njihove misije posvećene transparentnosti javnih finansija Srbije. Ocenjeno je da postoji mnoštvo oblasti u kojima je veća transparentnost potrebna, poput fiskalnih podataka lokalnog nivoa vlasti, odnosa države i preduzeća u državnom vlasništvu, državnih depozita itd, ali i tekuće budžetske rezerve. Pored njih i Evropska komisija je u poslednjem Izveštaju o napretku Srbije istakla nekoliko kritika na račun upotrebe tekuće budžetske rezerve koje se suštinski ne razlikuju od ocena Fiskalnog saveta: visok iznos rezerve, odsustvo jasno definisanih ograničenja u njenoj upotrebi i ad hoc, često netransparentna trošenja“, objašnjava sagovornica Forbes Srbija.

„Nisam primetio nikakve probleme na gradilištu. Jutros sam bio tamo i video na hiljade radnika i kamione koji su neprekidno u pokretu. Deluje kao izuzetno aktivno gradilište, dugo nisam video takvo i toliko aktivnosti“. Ovako je prvi čovek Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), organizacije koja je Srbiji poverila organizaciju EXPO 2027, nedavno odgovorio na pitanje Forbes Srbija da li postoji problem sa plaćanjem radova na ovom gradilištu i da li je to pitanje postavio našoj Vladi.

„Imao sam jedan Ekspo na kom se tokom izgradnje dogodila nesreća. Nakon toga je usledio ogroman pritisak međunarodne zajednice da se osigura bezbednost ostalih zgrada, da se potvrdi da je tu reč o izolovanom incidentu u kom je nešto pošlo po zlu. Zato vam jedno obećavam: države i BIE ovo veoma pažljivo ispituju“. Bio je ovo odgovor Dimitrisa Kerkentzesa na pitanje o leks specijalisu i pitanje upotrebne dozvole za objekte u kojima će biti održana izložba.

Možda ova pitanja ne mogu da budu direktan odgovor i na nedavno CINS-a da su inspektori Inspektorata za rad zatekli neprijavljene radnike na gradilištu Ekspa, ali bi makar simbolički trebalo da nas podsete da BIE prati šta naša država radi na ovom projektu u svim ili barem najvažnijim aspektima.

Zato smo hteli i direktno da postavimo pitanje da li su upoznati i sa slučajem neprijavljenih radnika. Situacija koja sigurno ne ide u prilog reputaciji Ekspa u Srbiji.

Međutim, prvi odgovor organizacije sa sedištem u Parizu bi se mogao oceniti kao iznenađujući.

„Što se tiče izveštaja o neprijavljenim radnicima na gradilištu, molimo vas obratite se Expo 2027 Beograd i lokalnim i nacionalnim organima za rad i gradnju jer se oni bave direktno ovim pitanjem“, bilo je uputstvo koje nam je stiglo iz BIE.

Sve to delovalo je začuđujuće jer je tekst CINS-a jasno izneo da se nadležni organ za nadzor primene radnog zakonodavstva bavio ovim pitanjem i utvrdio nepravilnosti.

Još iznenađujuće je upućivanje na preduzeće EXPO 2027 s obzirom na to da, kako nam je ranije objašnjeno, ono nema direktne veze sa procesom gradnje kompleksa, jer je zaduženo pre svega za organizaciju manifestacije.

Zato smo insistirali na tome da nam BIE da svoj komentar po ovom pitanju.

„Međunarodni biro za izložbe (BIE) pridaje veliki značaj dobrobiti radnika i bezbednosti svih angažovanih lica i posetilaca tokom priprema i realizacije svih Ekspo izložbi. BIE pomno prati napredak Expo 2027 Beograd, u saradnji sa zemljom organizatorom, organizatorima i učesnicima“.

Prema njihovim navodima, odgovornost za izgradnju i upravljanje gradilištem, uključujući i pitanja rada, leži na organizatoru i relevantnim nacionalnim organima, koji dostavljaju najnovije informacije BIE kao deo procesa nadzora.

S druge strane, iz odgovora se saznaje da bi se o ovom pitanju moglo razgovarati pri sledećem susretu. CINS je otkrio da je inspekcija rada utvrdila da je jedna od kompanija aktivnih na gradilištu, Antares construction, imala angažovane radnike na izgradnji kompleksa Ekspa koje nije uredno prijavila. I zbog toga je protiv njih podneta prekršajna prijava. Ujedno, prema navodima CINS, direktorka kompanije je na sudu priznala prekršaj.

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare