Cveta trgovina mravima: Jedan košta i do 190 evra

Osumnjičeni iz Belgije, Vijetnama i Kenije punili su epruvete i špriceve vlažnom vatom, što je omogućavalo da svaka jedinka preživi i do dva meseca, prema navodima Kenijske agencije za zaštitu divljih životinja (KWS).

Plan je bio da se mravi prebace u Evropu i Aziju i tamo ponude na prodaju.

Ova trgovina mravima iznenadila je i naučnike i vlasti.

Ova istočnoafrička država navikla je na zločine protiv divljih životinja, među kojima su krijumčarenje slonovače i rogova nosoroga.

Trgovac Ants R Us čije sedište je u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) opisuje džinovskog afričkog mrava sakupljača kao „vrstu iz snova za mnoge ljude", iako trenutno nema matica na zalihama, uz napomenu da ih je izuzetno teško nabaviti.

„Čak sam i ja, kao entomolog, iznenađen razmerama ove očigledne trgovine", kaže za BBC Dino Martins, biolog koji radi u Keniji, gde postoji oko 600 vrsta mrava.

Ipak, razume fascinaciju istočnoafričkim mravima sakupljačima i kolonijama koje stvara kraljica matica, koja može da naraste do 25 milimetara i proizvodi jaja tokom celog života.

„To su jedne od najzagonetnijih vrsta mrava.

„Obrazuju velike kolonije, imaju zanimljivo ponašanje i relativno ih je lako držati.

„Nisu agresivni".

Tokom rojenja, matice se pare sa više mužjaka, kaže on.

„I to je to za mužjake, njihov posao je završeno…

„Većinu pojedu predatori ili uginu", objašnjava entomolog, dodajući da matica zatim žuri da iskopa mali podzemni tunel i počne da polaže jaja da bi počela da stvara njeno carstvo.

Njene radilice i vojnici, jedinke koje štite gnezdo, sve su ženke, a njihov broj vremenom može da naraste na stotine hiljada.

Pogledajte video: Pokušaj krijumčarenja retkih vrsta mrava

„Gnezda mogu da žive više od 50 godina, pa čak i do 70 godina.

„Lično znam za gnezda u blizini Najrobija koja su stara najmanje 40 godina, jer ih toliko dugo posećujem", kaže Martins.

To znači da i matice žive toliko dugo, jer čim ona ugine, kolonija se raspada, a sve preživele radilice traže drugo gnezdo.

To dobro znaju Kenijci koji se bore protiv mrava koji im uništavaju useve i ulaze u kuće.

Da bi se uništila kolonija, mora da se pronađe matica, koja je često duboko skrivena u jednom od tunela ili komora mravinjaka.

Bivši posrednik kaže da mravi mogu da se sakupljaju tako što se brdašce blago protrese, a zatim se hvataju dok pokušavaju da pobegnu.

„Tek kada sam na vestima video hapšenja, shvatio sam u čemu sam učestvovao i odmah sam prestao", kaže on.

Uhapšeni su osuđeni za biopirateriju i mogli su ili da plate novčanu kaznu od 6,700 evra ili odsluže 12 meseci zatvora.

Odlučili su da plate, a strani državljani su zatim napustili zemlju.

Pre dve nedelje, kineski državljanin, za koga se navodi da je organizator prošlogodišnjeg lanca trgovine i da je ranije pobegao koristeći drugi pasoš, uhapšen je na aerodromu u Najrobiju, a nosio je 2.000 matica spakovanih u epruvete i rolne papirnih ubrusa.

Neki aktivisti za zaštitu prirode sada pozivaju na strožu međunarodnu zaštitu svih vrsta mrava u skladu sa Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES), međunarodnog ugovora koji reguliše trgovinu i promet divljim vrstama.

„Činjenica je da nijedna vrsta mrava trenutno nije na spisku CITES-a", kaže za BBC Serhio Enrikes, istraživač međunarodne trgovine mravima.

„Bez međunarodnih sporazuma koji prate ove tokove, razmere trgovine ostaju uglavnom nevidljive za donosioce odluka i ljude u svetu", dodaje on.

Ali, pravi problem za KWS je kako pratiti i boriti se protiv krijumčarenje insekata koje se „nedovoljno prijavljuje".

Agencija smatra da bi dobar početak bio nabavka bolje oprema za nadzor na aerodromima i drugim graničnim prelazima.

Martins je saglasan: „Verovatno se otkriva samo mali deo stvarnog broja mrava koji se krijumčare, tako da za sada samo može da se nagađa o razmerama prometa".

Novinar Čarls Onjango-Obo smatra da Kenija propušta značajnu priliku za prihod.

„Mravi nisu ograničeni resurs poput zlata ili dijamanata.

„Oni su biološki resurs koji može da se uzgaja i razmnožava, a proizvodnja može da se poveća i do hiljadu jedinki dnevno.

„A ipak, mi se prema njima odnosimo kao prema ukradenim artefaktima", napisao je nedavno u kenijskom dnevniku Daily Nation.

Zapravo, kenijska vlada je prošle godine usvojila smernice politike za komercijalizaciju sektora divljih vrsta, među koje spada i trgovina mravima.

„Cilj smernica je da podstaknu održiv promet divljim vrstama, poput mrava, radi stvaranja radnih mesta, prihoda i sredstava za život lokalnih zajednica u svim okruzima", kaže Vatai.

Uz pažljivo praćenje, moguće je da će budući poljoprivrednici oko Gilgila imati posebne formikarijume na njihovim imanjima, koji će im pomoći da prinosima sa njihovih polja i voćnjaka, punih povrća i voća, dodaju i unosan uzgoj matica.

Ipak, rasprava o opasnostima izvoza mrava kolekcionarima širom sveta još traje.

Dodatno izveštavanje: Osmond Čia iz Singapura

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kinez uhapšen zbog krijumčarenja 2.000 egzotičnih mrava iz Kenije
• Šverc životinja u Srbiji kao ubistvo bez ispaljenog metka
• Amputacija noge spasila drugom mravu život, tvrdi studija
• Mravi koji mogu da nanjuše rak
• Vreme je za desert – kad se mravi goste medenom rosom
• Krijumčarenje životinja u Srbiji: Ptice, otrovne zmije i majmuni sa Horgoša

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'clyj2x8lwrzo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.clyj2x8lwrzo.lat.page','title': 'Cveta trgovina mravima: Jedan košta i do 190 evra','author': 'Vajklif Muja','published': '2026-03-31T05:13:59.815Z','updated': '2026-03-31T05:13:59.815Z'});