Sjeverna Koreja je de fakto nuklearna država, a čak je i američki predsjednik Donald Tramp izjavio 2025. godine da je zemlja "neka vrsta nuklearne sile" koja ima "mnogo nuklearnog oružja"
Kimu Džongu Unu se po glavi sigurno roje neke komplikovane misli nakon što su Amerika i Izrael pokrenuli rat protiv Irana.
Severna Koreja je brže-bolje osudila napade kao „neopravdani agresivni rat“.
Na kraju krajeva, ove dve zemlje su sklopile „antiamerički frontovski krvni savez" 1979. godine i naknadno postali partneri u izradi raketa.
Iran je takođe vodeća destinacija za izvoz oružja, prema bivšem severnokorejskom diplomati koji je govorio za BBC pod uslovom da ostane anoniman.
Međutim, dve stvari stavljaju Severnu Koreju u mnogo povoljniji položaj od Irana, kažu analitičari.
Tokom iračkog rata 2003. godine, pokojni vođa Kim Džong Il nestao je na 50 dana.
Prema južnokorejskoj obaveštajnoj službi, proveo je veći deo tog vremena krijući se u bunkeru u kompleksu Samdžijon, oko 600 kilometara od prestonice Pjongjanga.
Za razliku od njega, njegov sin Kim Džong Un nije se krio od očiju javnosti, čak ni nakon što je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei ubijen u vazdušnim napadima.
Toliko drugačija reakcija, na neki način, odražava sve veću veru Severne Koreje u vlastitu snagu, kaže Džang Jong Seok, bivši direktor analitičkog tima za Severnu Koreju pri Nacionalnoj obaveštajnoj službi Južne Koreje.
Severna Koreja je de fakto nuklearna država, a čak je i američki predsednik Donald Tramp izjavio 2025. godine da je zemlja „neka vrsta nuklearne sile“ koja ima „mnogo nuklearnog oružja“.
Prema izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, Severna Koreja ima oko 50 nuklearnih bojevih glava i dovoljno fisionog materijala da napravi još 40.
U julu 2024. godine, Južna Koreja je upozorila da je Severna Koreja u „konačnim stadijumima“ izrade taktičkog nuklearnog oružja, koje ima kraći domet i namenjena je upotrebi na bojištu.
Prošle godine je predsednik Južne Koreje Li Džae Mjung takođe rekao da je Severna Koreja blizu izrade interkontinentalne balističke rakete koja bi mogla da pogodi američko tlo nuklearnim oružjem, uprkos tome što navođenje rakete i njena sposobnost da zaštiti bojevu glavu tokom ponovnog ulaska u atmosferu ostaju pod znakom pitanja.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) Ujedinjenih nacija rekla je da Iran ima „veoma velik, ambiciozan nuklearni program“, ali da nije videla dokaze koji bi ukazivali na „strukturalni program proizvodnje nuklearnog oružja“.
Posle revolucionarnog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, Iran je pristao na dodatna ograničenja njegovog programa za obogaćivanje uranijuma.
Inspektori iz IAEA takođe su bili prošireni, što je pomoglo da se uspori iranski nuklearni program, kaže Džang Dži Hjang, stručnjak za Bliski istok pri Azijskom institutu za političke studije.
Ali posle jednostranog Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma 2018. godine, Iran je počeo da ograničava pristup IAEA njegovim nuklearnim postrojenjima.
Ovo kontrolno telo saopštilo je u poverljivom izveštaju da je Iran obustavio svu saradnju posle njegovog rata sa Izraelom u junu 2025. godine, izvestila je novinska agencija AP prošlog meseca.
Međutim, Severna Koreja je izvela prvu nuklearnu probu 2006. godine, a tri godine kasnije, proterala je sve inspektore IAEA.
Zemlja je izvela još pet nuklearnih proba od tada, poslednju 2017. godine.
U ono vreme, Severna Koreja je želela pregovore sa SAD, što je dovelo do dva istorijska susreta između vođa dve zemlje, 2018. i 2019. godine.
Kim je želeo da međunarodne sankcije budu ukinute i ponudio je da razmontira nuklearnu elektranu Jongbjon.
Ali Tramp je želeo više od toga i pregovori su na kraju propali.
Severna Koreja sada deluje sigurno u sebe, jer ju je rat u Ukrajini približio Rusiji, što joj pruža preko potrebnu ekonomsku i vojnu saradnju, kaže Dženi Taun, koja predvodi američku ekspertsku grupu Korejski program Stimsonovog centra.
Ali čini se da Tramp i Kim imaju dobar odnos, a američki predsednik je hvalio njegovog severnokorejskog kolegu još koliko prošle godine.
Kim priznaje da se ukazuju „jedinstvene prilike kad ima posla sa Trampom“, ali da neće „podnositi žrtve da bi oživeo taj odnos“, kaže Taun.
Ipak, Severna Koreja se nije otvoreno ostrvila na Trampa kad je osudila iranski rat.
A tokom kongresa partije prošlog meseca, Severna Koreja je navela da će održati dobre odnose sa SAD ako njen status bude bio poštovan, praktično ostavivši vrata otvorena za dijalog.
Geografija takođe radi u korist Severne Koreje – graniči se sa Kinom, koja je doživljava kao ključni bedem protiv SAD i njenog saveznika Južne Koreje.
A ako režim u Severnoj Koreji bude bio srušen, Kina bi mogla da se suoči sa velikim prilivom izbeglica.
Zbog toga se, istorijski gledano, odnosi između dve komunističke zemlje opisuju kao bliski kao „usne i zubi“.
Od 1961. godine, Kina se zarekla da će štititi Severnu Koreju ako bude bila izvršena invazija na nju u uzajamnom odbrambenom sporazumu, što je jedini takav pakt koji je Peking ikada potpisao.
To ne znači da Kina uvek doživljava Severnu Koreju kao savršenog saveznika, budući da njen narastajući nuklearni arsenal destabilizuje region.
Kina takođe nije previše srećna što vidi da Severna Koreja produbljuje odnose sa Rusijom, naročito jer su dve zemlje takođe potpisali odbrambeni pakt 2024. godine, prema Džangu Jongu Seoku, gostujućem istraživaču na Nacionalnom univerzitetu u Seulu.
„Severna Koreja ima strateške interese za Kinu… A Kina je veoma čvrsta u vlastitim strateškim interesima i Kim Džong Un je savršeno svestan toga“, kaže. Jong Seok.
Severna Koreja takođe drži Južnu Koreju i Japan kao „nuklearne taoce“ zbog geografske blizine, kaže Džang sa Instituta Asan.
Dve Koreje razdvaja samo demilitarizovana zona, koja je duga oko 250 kilometara i četiri kilometara široka, sa njihovim prestonicama koje su udaljene jedna od druge oko 200 kilometara.
To znači da se gradska oblast Seula, koja se sastoji i od pokrajina Inčeon i Gjeongi, nalazi u okviru direktne zone udara Severne Koreje, kaže Džang, koji je ranije radio pri Nacionalnoj obaveštajnoj službi Južne Koreje.
„Pitanje je da li bi Južna Koreja bila sposobna da blokira rakete kao Izrael, SAD ili druge bliskoistočne zemlje“, dodaje on.
Japan se takođe nalazi u zoni direktnog udara Severne Koreje, a Severna Koreja redovno ispaljuje projektile u Japansko more tokom proba.
U dve azijske zemlje razmešteno je oko 80.000 pripadnika američkih trupa, dok je na Bliskom istoku razmešteno oko 50.000 pripadnika američkog vojnog osoblja.
Iranski rat je verovatno usadio u Kima čvrsto uverenje da je Ali Hamnei „bio bespomoćan jer nije imao nuklearno oružje“ i da pregovori sa SAD ne bi garantovali opstanak režima, kaže Elen Kim iz vašingtonske grupe eksperata Korejsko-američki ekonomski institut.
„Severna Koreja je možda propatila mnogo tokom godina u potrazi za sposobnošću nuklearnog odvraćanja, ali u trenucima kao što je ovaj, Kim Džong Un gotovo sigurno veruje da je doneo pravu odluku, znajući da ulozi od napadanja nuklearno naoružane zemlje verovatno skaču u visine da bi to bila iole održiva opcija.“
Dodatno izveštavanje i priređivanje: Grejs Coi; indeksna fotografija: Andro Saini iz Vizuelnog novinarstva Istočne Azije i glavna slika: Getty Images; mapa: Vizuelno novinarstvo Istočne Azije
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
