On je izrazio nadu da ova inicijativa neće ostati “mrtvo slovo na papiru”, već da će potencijalni predlagač iskoristiti volju svih onih koji žele da se razotkriju afere koje su dugo gurnute pod tepih, te da se ponovo aktivira tužilaštvo koje je u posljednje vreme delovalo uspavano.
Dobričanin za Portal komentariše da početak rada Anketnog odbora za “crne trojke” nije bio obećavajući, što je i čitava crnogorska javnost mogla lako da primeti. Ipak, veruje da je ovaj proces inaugurisao prve korake ka izlasku iz pravosudnog ćorsokaka koji je dugo kočio pravdu. Pravosudni sistem Crne Gore do sada je, bilo namerno ili slučajno, izbegavao da se suoči sa zločinima usmerenim protiv političkih neistomišljenika i uglednih pojedinaca iz javnog života, što dodatno usložnjava situaciju.
“Na svu sreću, postoje pojedinci iz tog društvenog miljea koji su odbili da ćute. Oni su progovorili sa preciznim identifikovanjem onih koji su nalogodavci i izvršioci tih zločina. Smatram da je sada jasno da više niko u Crnoj Gori ne sumnja čiji je potpis na ovim zločinima i u čije ime su oni izvršeni. Ovaj osećaj razumevanja se širi među svim nivoima tužilaštva i sudskih instanci”, primećuje Dobričanin.
On veruje da je ključna misija Anketnog odbora da “probudimo uspavanu lepoticu” pravosudnog sistema, te da zaključci ovog odbora donesu neophodno buđenje i otrežnjenje.
Povodom pitanja o jačanju kontrolne uloge parlamenta tokom poslednjih nekoliko godina, Dobričanin smatra da parlament polako preuzima ulogu koju je trebalo da ima još od uspostavljanja višestranačja. “Iako postepeno, dobijamo obrise modernog parlamentarizma, uprkos tromosti i ponekad, meni neprihvatljivoj neodlučnosti u donošenju teških odluka. Takve odluke su neophodne za izgradnju poverenja građana i za obezbeđivanje sigurnosti u ispravnost odluka koje donose njihovi izabrani predstavnici,” ističe Dobričanin.
Nažalost, naglašava da ćemo se i dalje suočavati sa bezrazložnim odlaganjem donošenja zakona koji bi mogli da ograniče neka prava, ali koji bi u isto vreme zaštitili građane od nasilnika i grupa koje nemaju dobre namere prema Crnoj Gori kao državnoj zajednici. “Jedan od takvih zakona je i Zakon o okupljanju građana, koji je, pod izgovorom ‘konsultacija sa Briselom’, povučen iz skupštinske procedure. S obzirom na to da je ovaj zakon na snazi u mnogo restriktivnijim formama u svim zemljama EU, svako odlaganje njegovog donošenja odražava slabost parlamenta i sposobnosti vladajuće većine da donese teške, ali pravedne odluke,” naglašava Dobričanin.
On se nada da će parlament dodatno ojačati svoju kontrolnu ulogu, posebno kroz javna saslušanja nosioca vlasti u vezi sa svim pitanjima koja muče građane Crne Gore, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadali. Ovakav pristup bi mogao doneti veće poverenje u institucije i politički sistem, kao i potpunije razumevanje među građanima o važnosti transparentnosti i odgovornosti vlasti.
