Dogovor Amerike i Irana o primirju i otvaranju Ormuskog moreuza

28. februar – Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman. Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.

28. februar – Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom ‘tomahavk’ koju ne poseduju ni Izrael ni Iran. Više o napadu pročitajte OVDE.

Početak marta – Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah koja je prethodno ispalila rakete ka ovoj zemlji. Naređena je evakuacija više od 700.000 ljudi.

7. i 8. mart – Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše. Više o tome pročitajte OVDE.

8. mart – Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Ko je Modžtaba Hamnei pročitajte u posebnom tekstu.

9. mart – Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku bila je 120 dolara.

10. i 11. mart – Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.

11. mart – Iranski zvaničnici potvrdili su da je i Modžtaba Hamnei ranjen, ali lakše, i da je na „sigurnoj lokaciji”.

11. i 12. mart – Saopšteno je da je od 28. februara, u Ormuskom moreuzu, kao i drugim pomorskim putevima u regionu pogođeno najmanje 13 trgovačkih brodova.

11. mart – Međunarodna agencija za energetiku pustila je „najveće količine nafte u istoriji” – 400 miliona barela – u nameri da ‘smiri’ tržište.

11. mart – Španija je objavila da povlači ambasadora iz Izraela, samo nekoliko dana posle odbijanja podrške te zemlje američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana.

12. mart – Američki vojni zvaničnici rekli su Kongresu da je prva nedelja rata sa Iranom koštala SAD oko 11,3 milijardi dolara (oko 9,8 milijardi evra).

13. mart – Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei „verovatno unakažen” u napadu 28. februara.

17. mart – Ostavka Džoa Kenta na mesto šefa američke službe za borbu protiv terorizma. U obrazloženju ostavke usprotivio se ratu protiv Irana i rekao je da Teheran nije predstavljao direktnu pretnju pod SAD.

17. mart – U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je Ali Laridžani, šef iranske službe bezbednosti, po mnogima drugi čovek Irana posle ajatolaha, i mozga svih iranskih strategija.

18. mart – Izrael je gađao najveće gasno polje na svetu, iranski Južni Pars. U znak odmazde, Iran je napao katarski Ras Lafan, što je dovelo do naglog porasta cena gasa širom Evrope. Tramp je izjavio da nije bio obavešten da će Izrael napasti iransko gasno postrojenje, a posle njegovog zahteva Izrael je prihvatio da više ne udara na energetska postrojenja Irana.

18. mart – Izrael je ubio još jednu važnu političku figuru u iranskom rukovodstvu, ministra obaveštajnih poslova Ismaila Hatiba.

19. mart – Zvaničnici američkih obaveštajnih službi pred Kongresom su rekli da iranski režim „jeste oslabljen, ali nije poražen”.

20. mart – Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojavio se na konferenciji za novinare, demantujući glasine da je mrtav ili ranjen.

• ‘Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana’: Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Režim u Iranu ‘nije poražen, ali je oslabljen’: Američki obaveštajci
• ‘Odsečete jednu glavu, izraste nova’: Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

21. mart – Tramp je zapretio Iranu da će, ako ne odblokira Ormuski moreuz u roku od 48 sati, SAD „uništiti njihove razne elektrane, počevši od najveće“.

23. mart – Tramp je rekao je naredio da se u narednih pet dana ne napadaju iranska energetska potrojenja zbog „veoma dobrih i produktivnih razgovora” u vezi sa „potpunim i totalnim rešavanjem“ neprijateljstava. Iranski zvaničnici su negirali da se vode bilo kakvi pregovori.

24. mart – Amerika je pripremila i preko posrednika Pakistana dostavila Iranu mirovni plan od 15 tačaka u kojem se, između ostalog, od Irana traži odricanje od nuklearnog programa i ograničavanje raketne prozvodnje, a zauzvrat će mu biti ukinute sankcije. Teheran je uzvratio sopstvenim uslovima, pre svega obustava svih napada na Iran, ali i širom Bliskog istoka, kao i da mu bude isplaćena ratna odšteta.

25. mart – Tramp je ponovo zapretio Iranu, rekavši da će SAD „postati njegova noćna mora” ako ne pristane na mirovni sporazum.

26. mart – Šef Bele kuće još jednom je ublažio izjavu, dajući novi rok za postizanje sporazuma – do 6. aprila, a Izrael saopštio da je ubio Alirezu Tangsirija, komandanta mornarice Iranske revolucionarne garde.

28. mart – Prvi put od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, u sukob se uključuju i Huti, jemenska grupa koja podržava Iran.

30. mart – Iran je oborio američki borbeni avion F-18. Video o tome pogledajte OVDE.

3. april – Srđan Janković, srpski kapetan broda koji je plovio pod malteškom zastavom, za BBC na srpskom je podelio iskustvo prolaska kroz Ormuski moreuz u ratnim uslovima. Njegovu priču pročitajte OVDE.

Pogledajte: Put kroz Ormuski moreuz sa kapetanom Jankovićem

3. april – U američkom napadu most u izgradnji u Karadžu, zapadno od Teherana, preplovljen je. U napadu je ubijeno osam ljudi, a najmanje 100 je ranjeno.

3. april – Potvrđeno je da je u izraelsko-američkom napadu ubijen još jedan visoki iranski vojni oficir, general Madžid Kademi, šef obaveštajne službe Iranske Revolucionarne garde, najmoćnije snage u vojnom ustrojstvu zemlje.

4. i 5. april – Američke snage su sprovele složenu operaciju izbavljanja jednog od dvojice članova posade oborenog aviona duboko u teritoriji Irana. Jedan član posade je odmah spašen – više o ovoj operaciji možete da pročitate OVDE.

5. i 6. april – Tramp ponavlja pretnje Iranu: „Možemo da ga uništimo za jednu noć”, „Vratićemo ih u Kameno doba” ako Teheran ne omogući slobodnu plovidbu Ormuskim moreuzom do 7. aprila u 20 sati (8. aprila do dva sata posle ponoći po srednjeevropskom vremenu).

7. april – Poslednja i najoštrija pretnja Trampa pred istek njegovog ultimatuma: „Cela civilizacija će umreti večeras” (ako Iran ne pristane na sporazum).

8. april – Pakistan, kao posrednik, objavljuje da je postignut sporazum o dvonedeljnom primirju. Amerika i Iran su potvrdili dogovor. Izrael tvrdi da se sporazum ne odnosi na Liban, gde sprovodi vazdušnu i kopnenu ofanzivu u borbi protiv Hezbolaha.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
• Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
• ‘Više mi nisi sestra’: Svađe u iranskim porodicama zbog rata
• CIA, helikopteri i potraga u planinama: Kako je američki oficir izvučen iz Irana
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan