Huti u subotu napali Izrael: Upozorenje ili ulazak u rat?

Proiranska huti milicija u Jemenu napala je Izrael u subotu, prvi put od početka rata sa Iranom pre mesec dana. Jedna bespilotna letelica oborena je iznad južnog izraelskog grada Eilata, a dve krstareće rakete presretnute su pre nego što su stigle do izraelske teritorije.

Huti milicija je potvrdila napade. Njihova vojna operacija tog dana sastojala se od „salve krstarećih raketa i dronova" i bila je usmerena na niz strateških i vojnih ciljeva na jugu Izraela, saopštila je njihova komanda u Sani.

Ovi napadi su, za sada, samo simboličan korak i još uvek nisu potpuna uključenost u rat, rekao je za informativni kanal Al Džazira Nabil Kuri, bivši zamenik šefa američke misije u Jemenu. Pozadina ovoga su američke pretnje mogućom eskalacijom u Iranu, ako se ne postigne dogovor u pregovorima.

„Huti ovim kažu: 'Još smo tu, i ako vi (SAD i Izrael) zaista krenete svim snagama protiv Irana, mi ćemo intervenisati.' Ali to do sada nisu uradili“, rekao je Kuri. Ako bi milicija zaista učestvovala u ratu, njeno najjače oružje bi bilo blokiranje moreuza Bab el-Mandab, čime bi se blokirao pristup Crvenom moru i Sueckom kanalu dalje na severu, rekao je on.

Upozorenja prethodnih dana

Islamistička huti milicija kontroliše velike delove Jemena i tesno je povezana sa Teheranom, odakle dobija značajnu vojnu podršku. Tokom rata u Gazi redovno je granatirala Izrael, ali je takođe napadala i trgovačke brodove u Crvenom moru, kao i u Adenskom zalivu koji se na njega nadovezuje ka jugu.

Za razliku od libanskog Hezbolaha, Huti, koji su takođe saveznici režima u Teheranu, prvih mesec dana nisu intervenisali u aktuelnom ratu. Huti važe za grupu čije je poteze ponekad teško predvideti.

Ali bilo je jasnih verbalnih upozorenja: ukoliko se rat protiv Irana nastavi Huti će preduzeti „odgovarajuće mere". Neće stajati skrštenih ruku, navodi se u saopštenju jemenskog Ministarstva spoljnih poslova koje je pod kontrolom ove milicije, preneli su mediji prošle nedelje. Svaki pokušaj eskalacije rata ili raspoređivanja dodatnih stranih snaga mogao bi imati dalekosežne posledice, upozorava se u saopštenju.

Prethodno je vođa te šiitske islamističke milicije Abdul-Malik al-Huti u video-poruci objavljenoj 19. marta izjavio: „Potvrđujemo svoju podršku Iranu, Libanu, Palestini i svetim mestima, kao i našu vojnu spremnost u skladu sa daljim razvojem događaja."

„Značajan stepen autonomije"od Irana

Filip Dinstbir, rukovodilac regionalnog programa u Fondaciji „Konrad Adenauer" u Amanu, reko je pre ovog subotnjeg napada da oklevanje Huta da se uključe u rat može biti i deo strategije usklađene sa Iranom – da se eskalacija iz Jemena pokrene tek u određenoj fazi sukoba.

Ipak, on govori i o relativno visokom stepenu nezavisnosti milicije od Irana:

„Huti svakako imaju značajan stepen autonomije", kaže on. Suprotno uvreženom mišljenju, odluke ne donosi jednostavno njihov glavni saveznik u Teheranu. Huti slede sopstvene interese – uključujući i vojne, poput razvoja svojih kapaciteta za upotrebu dronova. Ta relativna nezavisnost objašnjava zašto nisu automatski uvučeni u svaki sukob.

Luka Nevola, analitičar u organizaciji ACLED iz Viskonsina, ukazuje na još jedan aspekt: Huti su „oslabljeniji nego 2023. godine", delom zbog ranijih američkih vazdušnih napada, ekonomskog pritiska i ciljanih izraelskih udara na njihovo rukovodstvo.

Dodatno ih, prema njegovim rečima, ograničava i sporazum o prekidu vatre sa SAD, koji se do sada poštuje. On takođe ističe da oprezno približavanje Saudijskoj Arabiji unutar Jemena verovatno odvraća Hute od ulaska u rat.

Prema analizi katarske televizije Al Džazira, „najveći prioritet" Huta je da „izbegnu direktan odgovor SAD i Izraela". Istovremeno, rukovodstvo strahuje od ciljanih akcija izraelskih obaveštajnih službi, koje su se i ranije pokazale efikasnim.

Mogućnost eskalacije

Filip Dinstbir opisuje Hute kao „vojno izdržljive". Oni su i dalje sposobni da koriste projektile i da obaraju dronove. Ključ njihove snage, kaže, leži u asimetričnom načinu delovanja: „To je teško obuzdati."

I po njegovoj oceni, posebno bi opasno bilo širenje sukoba na moreuz Bab el-Mandeb – jednu od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta.

Nevola upravo tu vidi najveći potencijal za eskalaciju. Ukoliko Huti u nekom trenutku intervenišu, rekao je pre napada u subotu, jedan scenario smatra posebno verovatnim – napade na trgovačke brodove. Takve operacije mogle bi da se izvedu uz relativno mali napor, ali bi imale snažne simbolične i, pre svega, ekonomske posledice. Blokada bi, pre svega, pogodila Saudijsku Arabiju, koja veliki deo izvoza nafte realizuje preko Crvenog mora.