Vijesti

Iran preti: Ništa od prekida vatre ako Izrael gađa Liban, Tramp odredio tim za pregovore

08. 04. 2026. · 22:41 · admin · 2 pregleda · 0 komentara

Zgrada u Bejrutu uništena u napadu izraelske vojske

Od pretnji o „smrti civilazacije" do krhkog prekida vatre Sjedinjenih Država, Izraela i Irana prošlo je manje od 24 sata, a primirje se već nalazi na ozbiljnom ispitu.

Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) zapretila je da će žestoko uzvratiti ako izraelski napadi na Liban odmah ne prestanu, javljaju državni mediji.

Taj odgovor bi, upozoravaju iz Teherana, mogao znači i novo zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne plovidbene rute za prevoz ogromnih količina nafte i tečnog prirodnog gasa, koji je Iran efikasno blokirao od početka rata 28. februara.

Benjamin Netanjahu, i izraelski premijer i Bela kuće saopštili su da Liban nije deo dvonedeljnog sporazuma o prekidu vatre sa Iranom.

Izraelska vojska (IDF) u Libanu gađa ciljeve Hezbolaha, ekstremističke organizacije koju podržava Iran i koja takođe raketira izraelsku teritoriju.

Akcije IDF-a u Libanu dovele su do evakuacije stotina hiljada ljudi, kao i do civilnih žrtava.

U najnovijem napadu IDF-a na Liban poginulo je 112 ljudi, saopštile su lokalne vlasti.

Od proglašenja prekida vatre, na meti iranski napada našli su se Ujedinjeni Arapsk Emirati i Kuvajt.

Ko ide na pregovore

Trampov pregovarački tim na pregovorima u Pakistanu sa iranskom stranom predvodiće Džej Di Vens, potpredsednik SAD Vens, u Pakistan, rekla je portparolka Bele kuće Karolina Livit.

Prva runda razgovora održaće se u subotu.

Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner takođe su deo tima, rekla je Livit novinarima.

Upozorila je Iran da mora da otvori Ormuski moreuz „odmah, brzo i bezbedno“ posle izveštaja da je taj strateški tesnac zatvoren uprkos prekidu vatre.

Svako zatvaranje „je potpuno neprihvatljivo“, dodala je.

Iran je naznačio i da će predati zalihe obogaćenog uranijuma i to jedan od glavnih Trampovih prioriteta, tvrdi portparolka.

Tramp kaže da je jedan od njegovih glavnih razloga za pokretanje rata bio da spreči Iran da razvije nuklearno oružje, nešto što Iran dugo negira da želi da razvije.

„To je crvena linija od koje predsednik neće odustati i posvećen je tome da se to desi“, rekla je Livit na brifingu.

Ona je govorila i o Trampovom odnosu prema NATO alijansi, sa čijim generalnim sekretarom Markom Ruteom, predsednik SAD ima sastanak.

Tramp veruje da je NATO „testiran i da je zakazao“ tokom rata u Iranu, izjavila je Livit uoči sastanka u Beloj kući.

Čovek u Teheranu drži sliku ubijenog vrhovnog vođe Alija Hamneija

Šta kažu iranske vlasti?

Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je prekid vatre u Libanu jedan od ključnih uslova plana od 10 tačaka za okončanje rata na Bliskom istoku, objavila je u novinska agencija ISNA.

Pezeškijan je u telefonskom razgovoru rekao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da je Teheranovo „prihvatanje prekida vatre jasan znak odgovornosti Irana i ozbiljne volje da reši sukobe diplomatskim putem“, saopštila je ISNA.

Dodao je da je „uspostavljanje prekida vatre u Libanu jedan od ključnih uslova plana Irana od 10 tačaka“.

Iran bi na pregovorima u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, trebalo da predstavljaju Mohamed Baker Kalibaf i Abas Aragči, ministar spoljnih poslova.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je Izrael i dalje spreman da se suoči sa Iranom ako bude potrebno, uprkos primirju.

„Da budem jasan: Još uvek imamo ciljeve koje treba da ostvarimo i postići ćemo ih – ili kroz sporazum ili kroz obnovljene borbe“, rekao je Netanjahu u televizijskom obraćanju

„Spremni smo da se vratimo u borbu u svakom trenutku. Naš prst ostaje na okidaču. Ovo nije kraj kampanje, već korak na putu ka ostvarivanju svih naših ciljeva.“

„Iran ulazi u ovu pauzu izmučen, slabiji nego ikad.“

Posle nastavljenih udara na Libanu, Netanjahu je ponovio daprivremeni prekid vatre neće obuhvatati Hezbolah.

„Nastavljamo da ih snažno udaramo“, upozorio je.

Ključni događaji od 28. februara

28. februar – Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman. Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.

28. februar – Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom ‘tomahavk’ koju ne poseduju ni Izrael ni Iran. Više o napadu pročitajte OVDE.

Početak marta – Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah koja je prethodno ispalila rakete ka ovoj zemlji. Naređena je evakuacija više od 700.000 ljudi.

7. i 8. mart – Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše. Više o tome pročitajte OVDE.

8. mart – Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Ko je Modžtaba Hamnei pročitajte u posebnom tekstu.

9. mart – Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku bila je 120 dolara.

10. i 11. mart – Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.

11. mart – Iranski zvaničnici potvrdili su da je i Modžtaba Hamnei ranjen, ali lakše, i da je na „sigurnoj lokaciji".

11. i 12. mart – Saopšteno je da je od 28. februara, u Ormuskom moreuzu, kao i drugim pomorskim putevima u regionu pogođeno najmanje 13 trgovačkih brodova.

11. mart – Međunarodna agencija za energetiku pustila je „najveće količine nafte u istoriji" – 400 miliona barela – u nameri da ‘smiri’ tržište.

11. mart – Španija je objavila da povlači ambasadora iz Izraela, samo nekoliko dana posle odbijanja podrške te zemlje američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana.

12. mart – Američki vojni zvaničnici rekli su Kongresu da je prva nedelja rata sa Iranom koštala SAD oko 11,3 milijardi dolara (oko 9,8 milijardi evra).

13. mart – Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei „verovatno unakažen" u napadu 28. februara.

17. mart – Ostavka Džoa Kenta na mesto šefa američke službe za borbu protiv terorizma. U obrazloženju ostavke usprotivio se ratu protiv Irana i rekao je da Teheran nije predstavljao direktnu pretnju pod SAD.

17. mart – U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je Ali Laridžani, šef iranske službe bezbednosti, po mnogima drugi čovek Irana posle ajatolaha, i mozga svih iranskih strategija.

18. mart – Izrael je gađao najveće gasno polje na svetu, iranski Južni Pars. U znak odmazde, Iran je napao katarski Ras Lafan, što je dovelo do naglog porasta cena gasa širom Evrope. Tramp je izjavio da nije bio obavešten da će Izrael napasti iransko gasno postrojenje, a posle njegovog zahteva Izrael je prihvatio da više ne udara na energetska postrojenja Irana.

18. mart – Izrael je ubio još jednu važnu političku figuru u iranskom rukovodstvu, ministra obaveštajnih poslova Ismaila Hatiba.

19. mart – Zvaničnici američkih obaveštajnih službi pred Kongresom su rekli da iranski režim „jeste oslabljen, ali nije poražen".

20. mart – Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojavio se na konferenciji za novinare, demantujući glasine da je mrtav ili ranjen.

21. mart – Tramp je zapretio Iranu da će, ako ne odblokira Ormuski moreuz u roku od 48 sati, SAD „uništiti njihove razne elektrane, počevši od najveće“.

23. mart – Tramp je rekao je naredio da se u narednih pet dana ne napadaju iranska energetska potrojenja zbog „veoma dobrih i produktivnih razgovora" u vezi sa „potpunim i totalnim rešavanjem“ neprijateljstava. Iranski zvaničnici su negirali da se vode bilo kakvi pregovori.

24. mart – Amerika je pripremila i preko posrednika Pakistana dostavila Iranu mirovni plan od 15 tačaka u kojem se, između ostalog, od Irana traži odricanje od nuklearnog programa i ograničavanje raketne prozvodnje, a zauzvrat će mu biti ukinute sankcije. Teheran je uzvratio sopstvenim uslovima, pre svega obustava svih napada na Iran, ali i širom Bliskog istoka, kao i da mu bude isplaćena ratna odšteta.

Pogledajte: Put kroz Ormuski moreuz sa kapetanom Jankovićem

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk