Prisluškivani navodni razgovori o sumnjivim dogovorima, anonimni sajtovi koji ih objavljuju, na njima zasnovane optužbe opozicije da je vlast korumpirana, pa odgovor vlasti da je opozicija angažovala strane paraobaveštajne službe da bi stvorila aferu
Taman kada je slovenačka politika došla do „punoletstva" i jedna vlada prvi put posle 18 godina izdržala čitav mandat, odjeknula je – afera.
Prisluškivani navodni razgovori o sumnjivim dogovorima, anonimni sajtovi koji ih objavljuju, na njima zasnovane optužbe opozicije da je vlast korumpirana, pa odgovor vlasti da je opozicija angažovala strane paraobaveštajne službe da bi stvorila aferu.
Sve ovo zvuči kao zaplet političkog trilera koji izbore za novi parlament čini potpuno neizvesnim.
Premijer Robert Golob i njegova stranka Sloboda četiri godine vodili su koaliciju sa Socijalnim demokratama, Levicom i zelenom strankom Vesna – i žele da nastave istim putem.
Janez Janša, političar sa više od tri decenije iskustva i tri premijerska mandata, i njegova Slovenačka demokratska stranka (SDS) nastoje da se, uz pomoć srodnih stranaka, vrate na vlast.
Na parlamentarnim izborima u Sloveniji, nekadašnjoj jugoslovenskoj republici, članici Evropske unije (EU) od 2004, u nedelju, 22. marta pravo glasa ima nešto manje od 1,7 miliona birača.
Za 90 mesta u parlamentu bori se 17 lista koje moraju da osvoje najmanje četiri odsto glasova da bi dobile poslanike.
Na tezgama na centralnom Prešernovom trgu u Ljubljani sunčanih martovskih dana nudi se raznobojna politička ponuda uz grickalice za glasače.
Poslednju nedelju predizborne kampanje obeležila je afera navodnog prisluškivanja, otvorivši više pitanja nego što je dala odgovora.
Vlast optužuje opoziciju da je angažovala privatnu paraobaveštajnu kompaniju Blek kjub da bi naškodila sopstvenoj zemlji, dok SDS želi da izraelskoj kompaniji, ukoliko se navodi ispostave tačnim, „u centru Ljubljane bude podignut spomenik".
„Pošto su Slovenke i Slovenci ponosan narod, koji je izborio sopstvenu samostalnost, neće se zaboraviti da su se neki sa strane umešali u našu suverenost i bezbednost", kaže Urška Klakočar Zupančič, predsednica Skupštine Slovenije iz stranke Sloboda, za BBC na srpskom.
Ona aferu opisuje kao „jednu od najvećih, ako ne i najveću od sticanja nezavisnosti".
U televizijskim nastupima, Janez Janša za premijera Goloba tvrdi da je čovek koji „laže da ne laže", ali njegova stranka tvrdi da nema veze sa izraelskom kompanijom i da je za nju tek sad prvi put čula.
SDS nije odgovorio na upite BBC na srpskom za razgovor o predizbornim temama.
Kompanija Blek kjub se do sada nije oglašavala o optužbama.
Klakočar Zupančič priznaje da se vlada nije dovoljno bavila korupcijom koja, kaže, „nije problem samo u Sloveniji".
„Zbog toga nam predstoji oštra borba protiv korupcije i to ne kroz prazna obećanja, već najpre treba jasno sagledati pravni sistem, kakve su kazne, jesu li organi nezavisni i snažni."
Medijske, pa i pravosudne afere su i ranije bile deo slovenačkog političkog folklora, mada se čini da nisu imale snagu ovakvog političkog zemljotresa.
„Desnica je uvek težila da kroz afere levu opciju pokaže kao koruptivnu, moralno slabu, i tako demotiviše birače da izađu na izbore – a to se i sada upravo dešava", kaže Igor Lukšič, profesor na ljubljanskom Fakultetu društvenih nauka, za BBC na srpskom.
Duboke podele na levicu i desnicu nisu novina za slovenačku politiku.
„Po broju glasača, levica je uvek šest, sedam odsto snažnija, a to se pokazuje i na predsedničkim izborima gde desni kandidat nikad nije pobedio.
„Izbore mogu da odluče glasovi levog centra koji odu strankama koje na kraju ne uđu u parlament ili da jedna stranka levice uspostavi saradnju sa desnim blokom", kaže politikolog Lukšič.
Dok se pred prethodna tri izborna ciklusa na levici uvek pojavljivao novi kandidat, Robert Golob prvi je koji u dva uzastopna glasanja ulazi kao neprikosnoveni lider jednog od dva bloka.
To nije pošlo za rukom Alenki Bratušek, Miru Ceraru i Marjanu Šarecu koji su, posle jednog mandata, redom odlazili na političku marginu.
Janez Janša više od tri decenije je neprikosnoveni lider slovenačke desnice, ali je u prethodnom periodu ostao bez važnog saradnika.
Anže Logar, nekadašnji ministar spoljnih poslova u Janšinoj vladi, kaže za BBC na srpskom da se od SDS udaljio i da je zato rešio da ga napusti, nudeći model koji „treba da Sloveniju pomeri od politike podela".
Logar nudi njegove Demokrate kao most između levice i desnice, ali na pitanje BBC da li želi da bude tas na vagi i onaj koji, slikovito rečeno, kruniše kralja, odgovara odlučno.
Logar: „Ono što sada imamo je razmena vatre levice i desnice i, ako odaberemo isti princip, nećemo dobiti ništa novo."
Ipak, njegova promena nije fascinirala Luku Meseca, lidera Levice.
„Na obe strane su po tri stranke i sad je pitanje koji će blok dobiti dovoljno glasova za sastavljanje vlade.
„Ako dođemo u situaciju da uđe još jedna stranka ili da niko ne može sastaviti vladu, mislim da nije isključena ni mogućnost novih izbora", upozorava Mesec, aktuelni potpredsednik vlade, za BBC na srpskom.
Izbori u Sloveniji održavaju se tri nedelje pre onih u Mađarskoj, gde čitava Evropa sa velikom pažnjom prati okršaj Viktora Orbana i Petera Mađara.
U intervjuu za Politiko, premijer Golob je glavnog rivala Janeza Janšu nazvao najbližim saveznikom Orbana, upozoravajući da bi mogao da bude još jedan centralnoevropski lider koji narušava jedinstvo EU.
Janša i Orban pripadali su istoj grupi evropskih partija, sve dok mađarski premijer i njegov Fides nisu napustili Evropsku narodnu partiju, ali su na mnogim nivoima dobro sarađivali.
„Jasno se vidi koje je elemente Orbanove vladavine Janša primenio u Sloveniji: kako zauzeti državu i njene institucije, narušiti sistem demokratske kontrole.
„Imao je samo dve godine (2020-2022), pa nije uspeo da primeni sve, ali postoji jasna predvidljivost u dedemokratizaciji koja je sistematski primenjivana", kaže Ana Bojinović Fenko, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Ljubljani, za BBC na srpskom.
Janša i Orban dele „probleme sa vladavinom prava i odnos prema slobodi medija", kaže Kai-Olaf Lang, nemački stručnjak, ali dodaje da je Janša i dalje član EPP i podržava Ukrajinu u ratu sa Rusijom.
„Janša želi da promeni Sloveniju, da je na njegov način 'reformiše', ali te promene ne idu toliko daleko i dubinski kao u slučaju Orbana.
„Neki ljudi, doduše, kažu da je to i zato što on nikad nije imao tako ubedljivu većinu kao Orban, a i sistem kontrole i institucija je funkcionisao", dodaje viši istraživač Nemačkog instituta za međunarodnu i bezbednosnu politiku.
Napominje i da bi Janša eventualnu vladajuću većinu stvarao sa strankama koje su umerenije od njegove, pa bi i na taj način bio upućen na pomirljivije stavove.
Pogledajte video kako je Ljubljana rešila problem đubreta
Profesorka Bojinović Fenko kaže da su ljudi, kada je Janša prethodni put formirao vladu 2020, prvi put od osamostaljenja Slovenije videli da promena koalicije može značiti i promenu spoljne politike – zemlja se približila „suverenističkom bloku": Mađarskoj, Slovačkoj, tada i Poljskoj.
„Slovenci su na to oštro reagovali jer ljudi ovde ne vole one koji demonstriraju moć, a ne shvataju je i kao odgovornost", kaže ona.
Zbog pritiska javnosti, ona veruje da se eventualna Janšina vlada ne bi protivila sankcijama protiv Rusije, bez obzira na bliskost sa aktuelnim mađarskim režimom.
„Janša bi probao da sarađuje sa kolegama iz centralne Evrope po pitanjima migracija ili klimatskih promena, ali ne bi bio deo tima koji bi se konfrontirao u okviru Evrope", kaže profesor Kai-Olaf Lang.
Ipak, jedna bi promena mogla biti neuporedivo primetnija.
Vlada Roberta Goloba, u kojoj su stranke Levice, socijaldemokrata i zelenih imale važne položaje, među prvima je u poslednjem talasu priznala nezavisnost Palestine, glasno osuđujući akcije Izraela u Gazi i na Bliskom Istoku, kao i rat Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana.
„Slovenija bi mogla da napusti poziciju jedne od najglasnijih članica iz EU po stavu koji je delila sa Španijom i približi se većini drugih.
„Ovo bi moglo biti i pitanje po kome bi se Janša mogao približiti Vašingtonu i pokazati im bliskost", kaže profesor Lang.
Podvlači da se Janša do sada nije svrstavao u MAGA (Make America Great Again – Učinimo Ameriku ponovo velikom) pokret Donalda Trampa, niti ga je američki predsednik isticao kao njegov deo.
U senci afera i složenih međunarodnih odnosa ostale su domaće političke teme – iako ih nije bilo malo.
Aktuelna vlada suočavala se sa velikim poplavama 2023, sprovodila opsežne reforme plata u javnom sektoru i penzija, tražila model da reaguje na ubistvo koje je izazvalo veliki pritisak javnosti i traženje reakcije države prema nasilju.
„Prve dve godine Golobove vlade bile su katastrofalne, a on uopšte nije bio političar – najavljivao je reforme, a nije se mnogo toga uradilo.
„Posle dve godine, kao da su shvatili da su na vlasti i da moraju da vladaju, pa su počeli da donose zakone, uspešno su rešavali velike poplave i tako su stvorili izvesni kapital koji mogu da pokažu građanima", kaže profesor Igor Lukšič.
Luka Mesec kaže da je vlada, čiji je član, uradila mnogo na „drugom punoletstvu" slovenačke politike.
„Za razliku od prvih 18 godina nezavisnosti, drugih 18 godina bile su godine stagnacije, političke nestabilnosti, gde nijedna vlada nije uspela da završi ceo mandat.
„Tek se na kraju tog perioda našla vlada koja je obavila važne reforme: penzijsku, socijalnu, napravila politiku gradnje javnih stanova, reformu plata u javnom sektoru."
I dok aktuelni potpredsednik vlade upravo u tome vidi kapital za novi mandat, Anže Logar, lider nove stranke u opozicionom bloku, kaže da je premijer Golob „imao velike ambicije, ali slabe rezultate".
„Da bismo poreski sistem prilagodili živom i podsticajnom okruženju, da bismo napravili sistem javnog zdravstva koje radi, da bismo digitalizovali zemlju i borili se protiv korupcije, potrebna su nam dva puna mandata", kaže on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
