Mađari u Ukrajini – između frontova

Na prvi pogled selo na ovom blistavo sunčanom prolećnom danu deluje sasvim normalno. Uređena imanja nižu se duž glavne ulice. Međutim, kada se pogleda pažljivije, čini se da su mnoga napuštena. Na ulicama je tek poneki čovek, a naročito je malo muškaraca u radno aktivnom dobu. Od živog seoskog života nema ni traga.

Velika Dobronj, mesto na krajnjem zapadu Ukrajine, deset kilometara od mađarske granice. Ovde oko 90 posto stanovnika čine etnički Mađari, a mađarski naziv sela je Nađobronj (Nagydobrony).

U jednoj sporednoj ulici stoji Šandor Rati, 63 mu je godine, ispred prodavnice prehrambene robe i razgovara s komšijom. Duboke bore presecaju mu čelo. Rati ima stolarsku radionicu i u njoj radi sam. „Raspoloženje ovde je prilično tužno“, kaže. Mnogi meštani već odavno žive u inostranstvu. On sam dugo ne može pronaći majstore koji bi radili kod njega.

Pre nekoliko nedelja, priča on, njegov jedini sin kojem je 38 godina, i na čiju pomoć je zbog zdravstvenih problema bio upućen, mobilisan je u vojsku. Tamo trenutno prolazi obuku. „Nadam se da će služiti negde ovde u blizini i da neće morati na front“, kaže Rati.

Upitan o antiukrajinskoj izbornoj kampanji mađarskog premijera Viktora Orbana i o napetostima između Mađarske i Ukrajine, Rati zabrinuto odmahuje glavom. Orban je mnogo učinio za Mađare ovde, smatra on. „Ali to što sada tamo potpiruju stvari neće dobro završiti za nas Mađare koji ovde živimo, jer će ljudi ovde biti ljuti na nas zato što smo Mađari.“

Nema tragova ugnjetavanja

Multietnička regija Zakarpatske oblasti na zapadu Ukrajine već više od decenije dospeva u vesti zbog nacionalističke, proruske i antiukrajinske politike mađarskog premijera Orbana. Iz Budimpešte se godinama tvrdi da ukrajinska država oduzima prava mađarskoj manjini. Navodno ukrajinski nacionalisti redovno napadaju mađarske institucije. Navodno se etnički Mađari mobilišu i šalju na front u mnogo većem broju nego Ukrajinci.

Posebno ovih nedelja, tokom mađarske predizborne kampanje uoči parlamentarnih izbora 12. aprila, Orbanov propagandni aparat preplavljuje društvene mreže takvim tvrdnjama.

Stvarnost na terenu izgleda drugačije. Među Mađarima gotovo niko ne iznosi žalbe zbog nedostatka manjinskih prava. Nema ni tragova akcija ukrajinskih nacionalista protiv mađarske manjine. Za razliku od nekih mesta u Rumuniji ili Srbiji, ovde se ne vide čak ni išarani dvojezični nazivi sela ili ulica.

Međutim, veliki je strah među etničkim Mađarima u regiji da se javno izjasne u trenutnoj napetoj situaciji. Tako je i u Velikoj Dobronji. Većina ljudi na ulici kaže da ne želi da se nađe između dve vatre i da novinari ionako sve iskrive.

Izjave o Ukrajini „uvredljive"

Ipak, gradonačelnik Ferenc Nađ spreman je na razgovor i bez najave. Prima nas u svojoj maloj kancelariji u opštini. U uglu stoje ukrajinska i mađarska zastava. Na zidu vise desetine zahvalnica ukrajinske vojske i drugih institucija za humanitarnu pomoć i donacije.

Pedesetjednogodišnji Nađ ljubazan je čovek i govori tihim glasom. O politici Viktora Orbana ne želi da govori. Kaže samo da su izjave o Ukrajini kao „mafijaškoj državi“ uvredljive – i za njega lično. „Ja nisam kriminalac. I ovde ne poznajem kriminalce. U predizbornoj kampanji treba pokazati rezultate, a ne blatiti druge."

Gradonačelnik ne vidi diskriminaciju mađarske manjine u Ukrajini. Ipak bi želeo da se u manjinskim školama ukrajinski jezik predaje boljim metodama, više prilagođenim deci koja ga ne govore kao maternji.

„Ovde su naši koreni"

Dok govori o raspoloženju u selu, vidi se koliko je Nađ potišten. Nekada je selo dobro živelo od poljoprivrede, kaže on. Od početka rata u Ukrajini 2014. godine sve je pošlo nizbrdo, a posebno od februara 2022, kada je Rusija pokrenula potpunu invaziju.

„Ovde je nekada živelo više od 6.000 ljudi. Sada ih je oko 2.000. Najpre su muškarci odlazili u inostranstvo, a kasnije su im se pridružile supruge i deca.“ Nađ uzdiše. Najvažnije je da se rat završi.

Priča o svom sinu koji već godinama živi i radi u Mađarskoj. Voleo bi da se sin vrati kući, porodici. „Ovde smo rođeni“, kaže gradonačelnik, pomalo očajan, ali i odlučan. „Ovde su naši koreni i grobovi naših roditelja.“

Možda samo folklor

Na poslednjem popisu stanovništva u Ukrajini 2001. godine u Zakarpatskoj oblasti živelo je više od 150.000 Mađara, oko 12 posto stanovništva. Danas ih je, prema optimističnim procenama, oko 80.000.

„Možda ćemo jednog dana biti samo folklorna atrakcija“, kaže lakonski Laslo Zubanič, istoričar i predsednik Demokratskog saveza Mađara u Ukrajini (UMDSZ). Ukrajinska država je 2023. poboljšala zakon o obrazovanju za manjine, kaže on, ali zbog rata i iseljavanja demografski pad manjine teško je zaustaviti.

UMDSZ je jedna od dve političke organizacije Mađara u Zakarpatskoj oblasti i vodi proevropsku politiku nezavisnu od Orbanove vlade, zalažući se za dijalog s ukrajinskom političkom elitom.

Druga, nacionalno-konzervativna organizacija Kulturni savez Mađara u Zakarpatskoj oblasti (KMKSZ), tesno je povezana s Orbanovom vladom. Predstavnici KMKSZ-a odbili su zahtev DW-a za intervju.

Najvažniji je – mir

KMKSZ je dugo bio jača organizacija. Zbog rata i činjenice da su poslednji lokalni izbori održani pre gotovo šest godina, teško je proceniti koliko danas obe organizacije odražavaju političke stavove Mađara u regiji.

Na ulici se mogu sresti i Orbanove pristalice i njegovi kritičari. Većina se ipak trudi da se drži podalje od politike. Ipak, kao i kod Ukrajinaca, među Mađarima se najčešće čuje jedna želja – mir.

Politikolog Vitalij Djačuk sa Instituta za srednjoevropske strategije u Užgorodu kaže: „Naša istraživanja pokazuju da se većina etničkih Mađara oseća patriotski na dva načina – kao Mađari i kao građani Ukrajine.“ On smatra da bi ukrajinska država i javnost trebalo da učine više kako manjine poput Mađara ne bi postale samo „ukras“. „Mnogo Mađara, na primer, bori se u oružanim snagama. Takve stvari treba isticati, a ne samo folklorne festivale.“

Mađarska elitna gimnazija

Emeše Želtvaj-Veždel na svoj način se bori da Mađari u Zakarpatskoj oblasti ne postanu samo „dekoracija“. Ona vodi gimnaziju Lajoš Košut, nazvanu po mađarskom revolucionaru iz 1848. godine, u gradu Beregovo. Mađari grad zovu Beregsas. To je elitna škola mađarske manjine s više od 120 godina tradicije.

Želtvaj-Veždel ovde radi gotovo 25 godina kao profesorka biologije i hemije, a od 2018. je na funkciji direktorke. Nastava se uglavnom odvija na mađarskom jeziku, ali neki predmeti – poput ukrajinske književnosti i istorije – predaju se na ukrajinskom. Većina učenika su Mađari, ali ima i Ukrajinaca koji dolaze zbog dobrog ugleda škole i zato što žele naučiti mađarski.

Direktorka ponosno kaže da su neki učenici pobedili i na državnim takmičenjima. „Vrlo sam stroga“, kaže samouvereno. „Očekujem maksimalne rezultate, ali i maksimalno podržavam učenike.“

Na kraju posete pokazuje zbornicu – velika prostorija visokog svoda sa puno knjiga. Na zidovima vise portreti mađarskog nacionalnog heroja Lajoša Košuta i ukrajinskog pesnika Tarasa Ševčenka.

Direktorka je ponosna što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski 2023. posetio školu i bio upravo u toj prostoriji. Ševčenka je, kaže uz smeh, odmah prepoznao, a ona mu je objasnila ko je Košut.

Pokazujući na dva portreta kaže: „Volimo naš mađarski maternji jezik i želimo da ga sačuvamo. Ali želimo i da naši mladi dobro govore ukrajinski, jer je Ukrajina naša domovina. Ova škola je dokaz da to dvoje može savršeno da ide zajedno – mađarsko i ukrajinsko.“