Merc: Nemačka želi da ponovo uspostavi kontakt sa Iranom

Ubrzo nakon početka konferencije za novinare sazvane na brzu ruku u četvrtak popodne 9. aprila u Berlinu, kancelar Fridrih Merc iznenadio je naciju sledećim saopštenjem: U konsultaciji sa vladom SAD i evropskim partnerima, Nemačka namerava da aktivno radi na diplomatskom planu kako bi se okončao rat sa Iranom.

Kancelar je izjavio: „Nakon dugog perioda tišine, za koji su postojali ozbiljni razlozi na našoj strani, mi kao savezna vlada sada nastavljamo razgovore sa Teheranom.“ Godinama se odnos Nemačke sa režimom u Teheranu smatrao relativno dobrim. Možda je to uverilo američku vladu da nemačka uloga u razgovorima može da ima smisla.

Merc Trampovu pretnju Iranu naziva „preteranom“…

Tokom uskršnjeg vikenda, kako je saopšteno, kancelar je bio u kontaktu „sa svim relevantnim stranama“ uključenim u eskalaciju na Bliskom istoku – između ostalih i sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Merc, međutim, o tome nije javno govorio. Pre nego što je postignut sporazum o primirju nemački kancelar nije javno komentarisao ni pretnju predsednika SAD Donalda Trampa da će „zbrisati čitavu civilizaciju“ u Iranu.

Mnogi posmatrači bili su zbunjeni Mercovim ćutanjem. Sada, nakon što je pozdravio dogovoreni prekid vatre, kancelar je rekao: „Pretnja prekomerne eskalacije, koja se nadvijala poslednjih dana, time je izbegnuta – barem za sada.“ Kancelar pretnju američkog predsednika naziva prekomernom? To zvuči kao novi nivo otuđenja između Berlina i Vašingtona.

…ali odmah ponovo gradi mostove

Kasnije, na pitanje kakav je utisak na njega ostavila Trampova drastična opaska, Merc je dodao: „Verujem da ni on sam nije mislio da je moguće potpuno zbrisati zemlju poput Irana. Čvrsto sam uveren da do toga ne bi došlo. To je bio deo njegove strategije u postupanju sa Iranom.“

Ovo je zvučalo kao most koji kancelar Merc podiđe kako bi izbegao dalje zatezanje transatlantskih odnosa.

Žestoke kritike na račun Izraela zbog napada u Libanu

Dok se uspostavlja krhko primirje između Irana i SAD, Izrael nastavlja da napada mete u Libanu. Kancelar je rekao da ga je to ispunilo velikom zabrinutošću: „Žestina kojom Izrael tamo vodi rat mogla bi da poremeti čitav mirovni proces. A to ne sme da se dogodi.“

Već u sredu posle Uskrsa, Merc je putem imejla prosledio kratku izjavu u kojoj je izrazio podršku početnom sporazumu o prekidu vatre između SAD i Irana. Nemačka bi mogla da doprinese „na odgovarajući način“ obezbeđivanju slobodne plovidbe u Ormuskom moreuzu. Kancelar je ostavio otvorenim šta bi to tačno trebalo da znači.

Merc: Nemačko učešće samo uz međunarodni mandat

Na konferenciji za novinare u četvrtak, Merc je bio samo nešto malo konkretniji: „Ponovo sam rekao predsedniku Trampu u našem jučerašnjem telefonskom razgovoru da smo spremni da pomognemo nakon mirovnog sporazuma – na primer, da obezbedimo prolaz kroz Ormuski moreuz.“

Ali Tramp takođe zna, dodao je Merc, da je za Nemačku važno da za to postoji međunarodni mandat, idealno bi bilo od Saveta bezbednosti UN. Takođe je neophodna rezolucija nemačkog Bundestaga.

Vlada razgovara o krizi zbog visokih cena goriva

Čak i pre konferencije za novinare kancelara, nekoliko medija u Berlinu izvestilo je o kriznom sastanku kancelara, ministarke ekonomije Katerine Rajhe (CDU) i vicekancelara i ministra finansija Larsa Klingbajla (SPD). Tema je bila kako nemačka vlada može da obuzda drastično povećane cene benzina što je rezultat rata sa Iranom?

Merc i Rajhe podržavaju ideju o većim poreskim olakšicama za one koji moraju autom da putuju do posla, ali to bi dovelo do stvarnih ušteda za građane tek sledeće godine. Klingbajl želi ograničenje cena goriva, slično onom koje je već na snazi u Belgiji. On takođe predlaže tzv. porez na ekstra profit za naftne kompanije – kakav je nakratko primenjen nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Rajhe i Merc to kategorično odbacuju.

Visoke cene će ostati još neko vreme

Merc je kasnije na svojoj konferenciji za novinare izjavio da vlada još nije odlučila o konkretnim merama. Dodao je samo ovo: „Štitimo građane, štitimo preduzeća u Nemačkoj, ali ne možemo da ih zaštitimo od svih poremećaja na globalnim tržištima.“

Drugim rečima, Nemci će verovatno morati još neko vreme da žive s visokim troškovima za gorivo i energente.