Narva: svakodnevica u „najruskijem gradu“ Europske unije

Na karti je Narva samo grad u Estoniji na istočnoj granici Evropske unije. No politički gledano, na toj granici se rasplamsavaju rasprave o bezbednosti, identitetu i budućnosti Evrope.

Razlog su nekoliko anonimnih ruskojezičnih kanala na društvenim mrežama pod senzacionalističkim imenom „Narodna Republika Narva". Nepoznate osobe tamo pozivaju na otcepljenje ovog grada od Estonije i šire proruske narative. Estonske obaveštajne službe opisuju ih kao provokaciju. Meštani ih otpisuju kao besmislicu. No samo pojavljivanje takvih poruka čini granični grad simbolom razgraničenja prema Rusiji. Šta se trenutno događa u „najruskijem" gradu u Evropskoj uniji i NATO-u?

Na drugoj strani reke leži Rusija

U Narvi je sve kao i obično: ljudi obavljaju svakodnevne poslove. Jak vetar duva sa istoimene reke prema Finskom zalivu, ulice su gotovo puste, optički se radi o uobičajenoj mešavini pročelja u sovjetskom stilu i evropskih natpisa na prodavnicama. Na drugoj obali reke leži ruski Ivangorod. Granica prema Rusiji je doduše otvorena, ali se može prelaziti samo danju i pešice. Automobili i autobusi ne smeju preći most – tako je odlučila Rusija. Zvanično se most renovira, a zabrana bi trebalo da traje najmanje do kraja godine.

Za mnoge stanovnike Narve svakodnevno putovanje između dve zemlje deo je života. Ljudi prelaze reku Narvu kao i uvek. Neki idu u kupovinu, drugi posećuju rodbinu, treći to čine jednostavno iz navike.

„Evropa počinje ovde" – na te reči grad je dugo bio ponosan. No danas ovaj slogan ima drugačiju težinu. Iako granica izgleda mirno, ovde se Zapad i Rusija direktno suočavaju. Sve važne teme evropske politike – NATO, sankcije,rat u Ukrajini – osećaju se u Narvi i to na svega nekoliko stotina metara udaljenosti.

„Stanovnici se brinu za imidž svog grada"

Poslednjih nedelja Narva je bila u središtu međunarodnog medijskog izveštavanja. Najpre zbog spekulacija o mogućem separatizmu. Zatim zbog drona koji se nedavno srušio u blizini – verovatno ukrajinskog, koji je doleteo sa ruske teritorije. Zvanično se navodi da je dron zalutao.

Ukrajinski dronovi su 25. marta napali luke u ruskoj Lenjingradskoj oblasti. Jedan od izgubljenih dronova pogodio je dimnjak elektrane u malom gradu Auvere u blizini Narve. Na sreću, nije bilo poginulih ni teže povređenih.

O navodnim separatističkim tendencijama gradonačelnica grada Katri Raik govori smireno: „Stanovnici Narve brinu se za imidž svog grada. Takve vesti nas čine poznatima u negativnom smislu, a to niko ne želi. Ljudi jako vole svoj grad. Stanovnici Narve nemaju vremena da izmišljaju neke priče. Ovde se računa samo preživljavanje, plaćanje računa za grejanje i struju."

„Ruski" grad unutar Evropske unije

Narva je grad sa najviše stanovnika u Evropskoj uniji kojima je ruski maternji jezik. Samo oko dva odsto stanovnika kod kuće govori estonski. Ostatak govori ruski. Osim toga, trećina stanovništva poseduje ruski pasoš.

No i tu se nešto menja, kaže Raik, koja i sama spada u onih dva odsto građana čiji je maternji jezik Estonski. „Nekad je estonski bio svojevrsni tajni jezik, danas više nije tako. Naravno, Narva neće postati estonsko govorno područje, ostaće dvojezična, a u budućnosti će možda biti čak i trojezična", priča Raik.

Pri tome misli na engleski, koji bi nakon otvaranja prve evropske fabrike za magnete od retkih zemnih metala u Narvi mogao postati traženi međunarodni jezik komunikacije. Fabrika već proizvodi važne komponente za Evropu i time smanjuje zavisnost Evropske unije od Kine.

Činjenica da etničkim Rusima u gradu koji se graniči sa Rusijom pripada apsolutna većina budi određene paralele sa Donbasom, Krimom i Pridnjestrovljem. Takva poređenja povlače se u raznim medijima, uključujući ukrajinske i ruske.

No lokalni novinar i antropolog Roman Vikulov odbacuje ih: „U Narvi nema separatista, nikad ih nije ni bilo – osim pre 35 godina, kada su mnogi sanjali o autonomiji unutar Republike Estonije. O tome se danas više ne govori."

Razočaranje koje ne prerasta u protest

Vikulov ipak upozorava na to da u Narvi ima ljudi koji više ne veruju da bi im se život u Estoniji mogao poboljšati. „Vlada veliko razočaranje i duboka potištenost. Opšte raspoloženje je loše, ali nije agresivno", priča novinar.

Ljudi odlaze ne zato što bi hteli da se „priključe Rusiji" ili da se „otcepe" od Estonije, nego zato što ne vide budućnost za sebe. „Iz frustracije i nepoverenja u pogledu budućnosti Narve uopšte", kaže Vikulov i naglašava: „To je direktno povezano sa položajem našeg istočnog suseda. Dugo su nam kao graničnom gradu obećavane dobre perspektive. Računalo se na talase ljudi koji bi ovde ostavljali novac. Taj san se, po mom mišljenju, odavno raspršio." Prema Vikulovu, ne radi se o političkom raspoloženju, nego o svakodnevnim problemima.

Na ulicama Narve politički razgovori se ionako brzo završavaju. Jedna starija gospođa reporteru DW-a kratko kaže: „To me sve ne zanima. Već dugo živim u Narvi i za mene je grad ono što jeste – ostaje moj grad."

O takozvanoj „Narodnoj Republici" stanovnici govore ovako: „To ne treba shvatiti ozbiljno, to je lažna vest." „Potpuna besmislica. To čovek ne može ni da zamisli." „Ne verujem da stanovnici Narve žele da pređu pod Rusiju. U mom krugu poznanika nema nikoga ko želi tako nešto." Skoro svi dodaju da je život u Estoniji bolji. Dovoljno je uveriti se u to jednim posetom ruskoj strani.

U poređenju dva grada razdvojena rekom Narvom Ivangorod prolazi lošije, kažu stanovnici Narve. Tako je propao projekat izgradnje šetališta uz reku u Ivangorodu, iako je Evropska unija u programu prekogranične saradnje oba grada obezbedila sredstva za to. Na estonskoj strani nastalo je lepo obalno šetalište, dok je ono u Ivangorodu ispalo devet puta kraće nego u Narvi.

Narva je za izgradnju dobila 830.000 dolara, a Rusi čak 1,2 miliona evra. O tome je 2017. izvestio jedan novinar Njujork tajmsa. Nakon razgovora sa ljudima u oba grada zaključio je da je korupcija verovatno razlog ruskog neuspeha. Dve godine kasnije to su stanovnici Ivangoroda potvrdili reporteru DW-a koji je bio na licu mesta.

„To je poređenje životnih uslova koje možete raditi svake nedelje", kaže Sergej Stepanov, novinar estonske javne televizije u Narvi. Prema njemu, ljudi u Rusiji su siromašniji. Ivangorod opisuje kao depresivan grad. Penzije u Lenjingradskoj oblasti otprilike su tri puta niže nego u Estoniji. Stoga mu se „krimski scenario", što se tiče podrške lokalnog stanovništva, čini nerealnim. „Ljudi ne žele da idu u Rusiju", naglašava Stepanov.

Zamenica predsednika Gradskog veća Narve Jana Kondrasova na to gleda malo drugačije: „Uvek će biti ponekog sa radikalnim pogledima. Naravno, i kod nas ima takvih ljudi, ali nije reč o raširenom fenomenu."

Ima li Rusija Narvu na oku?

U Moskvi se Narva ionako ne zaboravlja, iako pozivi na separatizam naizgled ne nailaze na odjek kod stanovnika grada. Predsednik Vladimir Putin javno je spomenuo Narvu 2022. godine. Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu ruski predsednik rekao je da je car Petar Veliki za vreme Severnog rata „vratio teritorije". „To se odnosi na Narvu", naglasio je Putin. Ta izjava izazvala je proteste u Estoniji.

Od ruske invazije na Ukrajinu svake godine na Dan oslobođenja 9. maja na ruskoj obali Narve priređuje se veliki koncert – sa sovjetskim simbolima zabranjenim u Estoniji, prenosom uživo parade na Crvenom trgu u Moskvi i ruskim pop zvezdama. Tog dana slavi se pobeda u „Velikom otadžbinskom ratu", kako se u Rusiji naziva pobeda Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom tokom Drugog svetskog rata. Bina je uvek postavljena tako da je dobro vidljiva iz Narve. Tada se granica pretvara u propagandnu pozornicu.