Nemačka: Uskršnji mirovni marševi u senci ratova

Očekuje se da će hiljade ljudi učestvovati u tradicionalnim uskršnjim mirovnim marševima mirovnog pokreta u Nemačkoj, na preko stotinu događaja organizovanih između 2. i 6. aprila u desetinama gradova širom zemlje. Nekoliko nemačkih novina čak je objavilo i oglase pokušavajući da i na taj način mobilišu ljude.

Demonstracije koje se navode na sajtu Mreže nemačkog mirovnog pokreta uključuju sve – od tura „Bicikli za mir“, do koncerata i popodnevnih okupljanja sa govorima o ratovima u Iranu, Gazi i Ukrajini, sukobom na severu Sirije, kao i ljudskim pravima i klimatskoj pravdi.

Ovogodišnje marševe verovatno će posebno da obeleži reforma vojna službe u Nemačkoj – od početka ove godine, naime, svi osamnaestogodišnjaci počeli su od nemačke vojske da dobijaju upitnik na osnovu kojeg bi trebalo da se procene njihova „motivacija i podobnost“ za službu. Mladići su obavezni da te obrasce popune, dok žene – koje su ustavom izuzete od obavezne vojne službe – to mogu da urade dobrovoljno.

Novi Zakon o vojnoj službi izazvao je niz štrajkova đaka širom zemlje i verovatno je da će ovogodišnji uskršnji marševi privući veći broj mladih ljudi. Kristijan Gola, portparol Mreže nemačkog mirovnog pokreta, kaže da će na oko 20 demonstracija biti i govornici koji nameravaju da se bave pitanjem vojne službe.

Decentralizovani mirovni pokret

Gola kaže da, na žalost, ima dovoljno razloga da mirovni marševi budu i danas relevantni. „Bilo da se radi o Ukrajini i Rusiji, regionu Zaliva, Izraelu i Palestini ili bombardovanju Irana – to će biti suštinska pitanja za uskršnje marševe. I naravno jačanje međunarodnog prava“, kaže on za DW.

Mirovni marševi organizovani su decentralizovano, što znači da ne postoji direktiva odozgo od nekakve posebne organizacije koja određuje konkretna pravila, niti postoji nekakav nalog ko može da bude govornik. Ove godine na sajtu Nemačkog mirovnog pokreta poziva se nemačka vlada da pokrene „diplomatske inicijative za okončanje ratova“, da doprinese jačanju međunarodnog prava i pruži veću podršku onima koji pate zbog ratova.

U saopštenju se takođe navodi da je Mreža veoma kritična prema onome što je nazvala vladinim „selektivnim tumačenjem međunarodnog prava“. Traži se da Nemačka osudi napad SAD i Izraela na Iran isto onako kako osuđuje napad Rusije na Ukrajinu.

Hendrik Hegeman, viši istraživač u Institutu za istraživanje mira i bezbednosnu politiku (IFSH) sa sedištem u Hamburgu, kaže međutim da, uprkos svim problemima i zabrinutostima, ne očekuje značajan porast broja učesnika.

To je, tvrdi, delimično zato što mnogi ljudi, pa čak i neki iz mirovnog pokreta, imaju ambivalentan stav prema trenutnim sukobima. „Na primer, u vezi s Ukrajinom situacija je složenija nego sa Irakom 2003. Tada je bio poslednji period većih mirovnih protesta u Nemačkoj i u to vreme se većina ljudi slagala da je napad bio pogrešan“, kaže Hegeman. „A sada smo upravo obeležili četvrtu godišnjicu napada na Buču i naravno da je teže mobilisati ljude protiv pomoći za Ukrajinu.“

Stara tradicija, nova hitnost

Nemački uskršnji mirovni marševi nastali su početkom 1960-ih i direktno su inspirisani kampanjom za nuklearno razoružanje u Velikoj Britaniji. Brzo su rasli tokom ranog perioda Hladnog rata – od nekoliko hiljada učesnika početkom 1960-ih, do ogromnih masa od stotina hiljada ljudi 1968. godine.

Učesnike je tradicionalno okupljao širok spektar organizacija – crkve, sindikati, levičarske političke stranke i pacifističke grupe poput Nemačkog društva za mir (DFG-VK). Te grupe, koje su prvobitno bile inspirisane prigovaračima savesti, poslednjih godina sve češće su pružale savete i podršku mladim ljudima koji žele da odbiju vojnu službu.

Hegeman, međutim, ukazuje da u poslednjih nekoliko godina uskršnji marševi teško uspevali da mobilišu ljude. „Te tradicionalne organizacije jednostavno više nemaju onaj stari mobilizacioni potencijal, a neke od njih su i promenile svoje stavove o mirovnoj politici“, kaže.

Hegeman takođe podseća neki Nemci poslednjih godina ne žele da se pridruže uskršnjim marševima, jer su pojedini elementi krajnje desnice, ali i kontroverzne političke ličnosti kao što je Sara Vagenkneht, počeli da prisvajaju tu temu.

Hegeman ipak veruje da pacifizam i dalje zauzima važno mesto u javnoj debati u Nemačkoj. „To svakako nailazi na manje odobravanja nego što je nekada imalo, ali ipak ostaje važan stav. I to je veoma stara, duboko ukorenjena tradicija, koja posebno sada u vreme ponovne militarizacije, pokušava da ukaže na alternative i da određene ideje dovede u pitanje.“

Nemci se više ne osećaju bezbedno

Poslednjih godina dramatično je opao opšti osećaj sigurnosti u Nemačkoj. Istraživački institut Alensbah objavio je u februaru izveštaj u kojem se navodi da se samo 55 odsto Nemaca oseća bezbedno – u odnosu na 60 odsto u 2025. i više od 70 odsto u 2019. Oko dve trećine njih sada se boji da bi zemlja mogla da bude direktno uvučena u rat.

Alensbahov godišnji „Izveštaj o bezbednosti“ takođe pokazuje da sve manje Nemaca veruje zaštitu u okviru NATO – pre svega zbog nepoverenja u SAD kao garanta mira u Evropi. Samo 42 odsto njih veruje da bi Alijansa uspešno odbila ruski napad, što je pad od 14 procenata u odnosu na prethodnu godinu. „Naravno, ljudi se osećaju ugroženo zbog globalne situacije“, kaže Kristijan Gola i dodaje: „S obzirom na stanje u svetu, ipak očekujem više ljudi nego prošle godine.“