Nemačko zdravstvo: Jednačina na šezdeset šest načina

Komisija stručnjaka predstavila je plan u 66 tačaka koji bi trebalo da umanji doprinose koje građani u Nemačkoj plaćaju na ime zdravstvenog osiguranja.

A oni su ogromni – samo kase obaveznog osiguranja plaćaju milijardu evra dnevno.

U njih sada zaposleni i poslodavci solidarno uplaćuju oko 17,7 odsto svačije bruto-zarade. Taj trošak je ove godine uvećan za tri odsto, iako je prošle uvećan za 2,5 odsto.

Opšti zaključak je da Nemačka ima jedan od najskupljih zdravstvenih sistema na svetu.

Na konferenciji za štampu u ponedeljak (30. mart), stručnjaci iz komisije pokazali su grafiku koju je načinilo udruženje osiguranja GKV. Na njoj se vidi da će osiguranja 2027. godine imati 15,3 milijardi evra manje prihoda od rashoda, a da bi ta suma do 2030. mogla da naraste na fantastičnih 40 milijardi manjka.

Vrleti politike

Zato valja, smatra komisija, štedeti ovde i onde. Njihovih 66 preporuka bi, kažu, ne samo sprečilo manjak i krizu sistema već preokrenulo trend.

U desetočlanoj komisiji su bili stručnjaci za zdravstvo, ekonomiju, društvene nauke. Ali, sada njihovi predlozi ulaze u polje politike gde nije baš popularno sve sprovesti.

„Zahvalna sam što nam je komisija predstavila lepo popunjenu kutiju sa alatima od kojih ćemo sad odabrati najbolje alate“, rekla je savezna ministarka zdravlja Nina Varken. „Važno mi je da naglasim da neće biti jednostranih reformi koje će opteretiti osiguranike. Nećemo uzdrmati temelje zdravstvenog sistema zasnovanog na solidarnosti.“

Šta su predlozi

Komisija je na 480 stranica pobrojala razne predloge, počev od povećanja akciza na alkohol i duvan kao i uvođenja novog poreza na zašećerena pića. To bi ne samo punilo budžet, smatraju, nego bi i ljudi bili zdraviji.

Cilja se i smanjenje broja operacija. Recimo, sve one koje se planiraju – poput ugradnje veštačkog kolena ili kuka – bile bi moguće tek nakon mišljenja drugog lekara koji u tome nema finansijskog interesa.

Naime, bolnice prihoduju na konto operacija – što više operišu, to više para od osiguranja. To je već godinama na meti kritika, u Nemačkoj se više operiše nego u većini zemalja EU.

Dalje, pacijenti bi plaćali više za lekove na recept za koje sada mahom plaćaju participaciju. Recimo, homeopatska sredstva plaćala bi se iz sopstvenog džepa, a osiguranja ne bi pokrivala ni preventivne preglede na rak kože.

Predloženo je da osiguranja više ne osiguravaju nezaposlene supružnike ukoliko nemaju dece mlađe od šest godina. To je toliko kontroverzno da je bavarski premijer Markus Zeder već rekao da od toga nema ništa.

Predlaže se i da Savezna vlada, a ne osiguranja, plaća zdravstvenu negu ljudi koji primaju socijalnu pomoć. I to bi teško moglo da prođe jer je vlada konzervativca Fridriha Merca ciljala da smanji troškove socijalnog sistema.

Papreni sistem

Nemačka ima dualni – neki bi rekli „dvoklasni“ – sistem u kojem je zdravstveno osiguranje obavezno za sve. Oko 90 odsto ljudi su u takozvanom „zakonskom“ osiguranju koje se često naziva „državnim“, premda su osiguravajuće kuće privatne.

Preostali su „privatno“ osigurani – tu spadaju i državni službenici, a opciju imaju i imućniji građani. To više košta, ali nudi više usluga i često – iako je to diskriminacija – daleko lakše dobijanje termina kod lekara.

Kritičari kažu da sistem podstiče bolnice i lekarske ordinacije da preporučuju nepotrebne specijalističke preglede, terapije i zahvate kako bi više zaradili.

Ministarka Varken je obećala da će predlozi komisije biti hitro razmotreni, te da će pripremiti nacrt izmena zakona do letnje pauze.