Porez na bogatstvo doneo bi 147 milijardi evra godišnje

Levica se već dugo zalaže za ponovno uvođenje poreza na bogatstvo i od Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) bliskog sindikatima, naručila je studiju – da proceni koliko bi novca takav porez doneo prema njenom modelu.

Model Levice predviđa da se porez se ne bi plaćao – do milion evra za ličnu imovinu i do pet miliona evra za imovinu preduzeća. Za imovinu iznad tih iznosa predviđena je poreska stopa od jedan odsto. Za imovinu veću od 50 miliona evra stopa bi porasla na pet odsto, a za imovinu iznad milijardu evra na 12 odsto.

Prema toj računici, u budžete bi se slivalo ukupno 147,4 milijarde evra godišnje.

Kada se taj iznos raspodeli na budžete nemačkih pokrajina, kojima bi pripadao prihod od poreza na bogatstvo, Bavarska bi, na primer, dobijala oko 19 milijardi evra više godišnje, a Tiringija oko 2,3 milijarde evra.

Porez bi pogodio najbogatiji jedan odsto stanovništva, odnosno ljude čija imovina prelazi oko 2,3 miliona evra. Prema studiji, takvih je u Nemačkoj oko 700.000 i oni trenutno poseduju oko trećinu ukupnog privatnog bogatstva.

Multimilioner za porez na bogatstvo

Josef Rik je multimilioner. Svoje bogatstvo procenjuje na više od 40 miliona evra, a njegov godišnji prihod prelazi milion evra. Time se investitor u nekretnine iz Diseldorfa ubraja u najbogatijih 0,1 odsto stanovnika Nemačke.

„Da budem jasan, ni ja baš ne volim da plaćam porez", rekao je u razgovoru za ARD. Ipak, zalaže se za ponovno uvođenje poreza na bogatstvo i to objašnjava „jednostavnom matematikom".

Njegova računica: u sadašnjem poreskom sistemu u Nemačkoj, veliko bogatstvo može da se uveća sedamnaest puta tokom jedne generacije, odnosno u roku od 30 godina. Sa porezom na bogatstvo kakav predlaže Levica, imovina bi se u istom periodu uvećavala jedanaest puta. Za Rika je to „i dalje ogroman rast".

Ponovno uvođenje poreza na bogatstvo, kaže on, smatra pravednim – upravo zato što je „pristalica društva zasnovanog na učinku".

Ljudi koji zarađuju novac radom, tvrdi Rik, u postojećem poreskom sistemu su u gorem položaju u odnosu na one koji zarađuju zahvaljujući svom bogatstvu.

„Ako se raširi osećaj da bez obzira koliko se trudio, radom ipak ne možeš da napreduješ, onda imamo problem sa društvom zasnovanim na učinku", kaže on. Zato se ovaj multimilioner i javno zalaže za to da bude više oporezovan.

Plate su veoma opterećene porezima

U većini država rad se oporezuje znatno više nego kapital ili druga imovina. A velika većina ljudi – mora da radi da bi sebi obezbedila egzistenciju. Tako je i u Nemačkoj – i oni su potpuno transparentni za državu.

Porez na primanja, na primer za samce, mora da se plaća već kod prihoda od nešto više od hiljadu evra mesečno. Počinje se sa relativno niskom graničnom stopom od 14 odsto, koja zatim progresivno raste sa visinom plate: granična stopa od 42 odsto počinje već kod oko 5.800 evra bruto mesečno, a najviša od 45 odsto tek kod oko 23.000 evra mesečno.

Nemački poreski sistem spada među najkomplikovanije na svetu, pa treba imati u vidu da je efektivni porez uvek znatno niži od granične stope, jer se niži delovi prihoda oporezuju nižim stopama. Na primer, na bruto platu od oko 5.800 evra bruto, mesečno samac efektivno plaća porez od oko 24 odsto.

Pored toga, sa plata se skidaju i obavezni doprinosi, ali to ovde nije tema – govorimo isključivo o porezima.

Bogati – mnogo niži ili nikakvi porezi

Ovde je, međutim, reč o bogatima, multimilionerima, multimilijarderima. Bogati ljudi, u principu, nemaju platu, već žive od kapitala u raznim oblicima – koji često nije oporezovan dok se ne proda. Na tekuće prihode poput dividendi i kapitalnih dobitaka, porez u Nemačkoj iznosi oko 27 odsto.

Osim toga, bogati ne moraju da prodaju svoju imovinu da bi dobili ogromne kredite, za nove vile, jahte, firme ili vršili investicije. To je stvar poverenja – banke im odobravaju kredite na osnovu vrednosti te imovine. Tako njihovo bogatstvo može da raste decenijama, dok država od tog rasta ne dobija ništa.

Porez na bogatstvo u Nemačkoj – suspendovan 1997.

Porez na bogatstvo u Nemačkoj se ne naplaćuje od 1997. Savezni ustavni sud je 1995. presudio da tadašnji način obračuna nije u skladu sa Ustavom i saveznoj vladi naložio da pripremi novi zakon. Vlada je, međutim, odlučila da porez na bogatstvo jednostavno suspenduje.

Suštinski problem bio je kršenje načela jednakosti: za razliku od novca ili hartija od vrednosti, nekretnine su bile procenjivane, na osnovu zastarelih parametara – iz 1964. godine na zapadu ili čak 1935. na istoku zemlje. U međuvremenu, sve nekretnine u Nemačkoj ponovo se procenjuju, a kada se taj složen i dugotrajan proces okonča, mogao bi biti deo eventualnog novog poreskog sistema.

Ko je za oporezivanje bogatih, a ko je protiv

Levica je ovim stvorila novu osnovu za raspravu o vraćanju poreza imovinu. Predsednica Levice Ines Švertner kaže da je njena stranka naručila studiju kako bi pokazala da je moguće obezbediti visoke prihode za pokrajine i opštine. U političkim raspravama se to često dovodilo u pitanje.

Ona smatra da je važno politički otvoriti pitanje preraspodele bogatstva i podseća da je čak i šef poslaničke grupe CDU Jens Špan priznao da u Nemačkoj postoji problem raspodele.

Špan je u septembru 2025. u emisiji na ZDF-u rekao da raspodela bogatstva „u ovom obliku nije u redu". Za razliku od Levice, međutim, bio je skloniji tome da se promene uvedu kroz porez na nasleđe ili reformu socijalnih sistema.

I njegova stranačka koleginica Gita Koneman, predsednica Unije srednjih preduzeća i privrede, odbacuje ponovno uvođenje poreza na bogatstvo. U listu Handelsblat upozorila je da kompanije u Nemačkoj već sada nose visoko poresko opterećenje.

AfD se zalaže za to da se porez na bogatstvo definitivno ukine.

Socijaldemokratska partija Nemačke načelno podržava ideju jačeg oporezivanja velikog bogatstva. Kao i Zeleni, ona to vidi kao jedan od instrumenata za postizanje veće pravednosti u društvu.