Preti li nova naftna kriza kao one iz sedamdesetih?

Hoće li pešaci uskoro ponovo šetati nemačkim auto-putevima? Trenutna situacija na Bliskom istoku i cene nafte koje naglo rastu podsećaju na dve naftne krize iz 1973. i 1979. Tada su arapske zemlje proizvođači nafte smanjile ponudu, a cene nafte su naglo porasle. Mnoge zapadne zemlje morale su da uvedu mere štednje. Nemačka je, između ostalog, uvodila četiri nedelje bez automobila. A danas?

Suočavamo se sa „najvećom pretnjom energetskoj bezbednosti u istoriji čovečanstva”, rekao je Fatih Birol u ponedeljak u Nacionalnom pres klubu Australije. Čelnik Međunarodne agencije za energiju (IEA) smatra da je kriza na Bliskom istoku gora od dva naftna šoka iz 1973. i 1979. zajedno.

„Tada je nedostajalo oko pet miliona barela nafte dnevno”, rekao je Birol. „Danas je to jedanaest miliona barela dnevno, više nego tokom dva velika naftna šoka zajedno”, objasnio je on.

Situaciju na tržištu gasa on takođe smatra sumornom. Birol je rekao da se, u poređenju sa situacijom nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, količina gasa koja nedostaje širom sveta udvostručila.

Sedamdesetih godina prošlog veka smanjena ponuda nafte dovela je do rasta cena nafte, a posledično i cena drugih dobara, što je naposletku dovelo do inflacije. Istovremeno, industrijska proizvodnja i privredni rast u industrijalizovanim zemljama su opali. Nemačka je upala u stagflaciju.

Cene nafte nisu porasle tako naglo kao sedamdesetih

Zbog trenutnog rata s Iranom, ponuda nafte smanjila se za oko osam odsto usled zatvaranja Ormuskog moreuza. „Nekada je globalna ponuda nafte pala samo za oko pet odsto. U tom smislu, šok je zapravo izraženiji nego 1973. i 1974”, kaže Klaus-Jirgen Gern iz Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Ključna razlika u poređenju sa sedamdesetim, prema Gernu, jeste to što su cene nafte tada višestruko porasle. „Od 1973. do 1974. cene nafte su se učetvorostručile. Godine 1979. ponovo su se utrostručile”, rekao je ovaj ekonomista za DW. Iako je embargo ukinut početkom 1974. i ponuda nafte se čak povećala, OPEK je održavao visoke cene nafte do kraja decenije – s odgovarajućim učincima na globalnu privredu.

Danas je situacija drugačija. „Povremeno smo i ranije viđali cene nafte iznad 100 dolara, a poslednji put nakon ruske invazije na Ukrajinu”, kaže Gern. Ali cene nafte dosegle su takve visine i 2007, 2008. i nakon 2011. „Dakle, ovo nije potpuno novi svet”, nastavlja Gern. „Bilo je drugačije sedamdesetih. Tada su se zemlje uvoznici suočavale s cenama s kojima nisu bile upoznate.” I niko nije znao koliko će dugo cene nafte ostati visoke.

Nadalje, trenutne visoke cene nafte posledica su pada ponude. Ovaj pad ponude uzrokovan je blokadom Ormuskog moreuza i naknadnim zatvaranjem proizvodnih pogona, a ne ratnom štetom koja je onemogućila proizvodnju.

Stoga se može pretpostaviti da će se i ponuda i cene vratiti na predratne nivoe nakon završetka sukoba, smatra Gern. Deutsche Bank Research takođe navodi da tržišta još uvek ne predviđaju produženi naftni šok.

Energetska infrastruktura pogođena ili zatvorena

Do određene štete već je došlo usled iranskih napada. Više od 40 energetskih postrojenja u devet bliskoistočnih zemalja teško je oštećeno, rekao je Birol. Čak i ako bi rat bio završen i brodovi ponovo mogli da plove Ormuskim moreuzom, trebalo bi „dosta vremena” pre nego što bi se oštećena ili zatvorena naftna i gasna polja mogla vratiti u pogon. „Za neke će trebati šest meseci, za druge mnogo duže”, rekao je Birol za Financial Times.

Na primer, Katar je najavio da bi iranski napadi na najveći svetski kompleks za tečni prirodni gas (LNG) sami po sebi mogli da smanje njegove isporuke LNG-a za 17 odsto tokom tri do pet godina.

Kristof Ril sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku relativizuje ove izjave. On smatra da ćemo se suočiti s ozbiljnom krizom samo ako blokada Ormuskog moreuza potraje mnogo duže i ako bude uništeno više naftnih postrojenja. Što se tiče Katara, ističe, na primer, da on snabdeva oko 20 odsto svetskog tržišta. Stoga bi, prema Rilu, samo četiri odsto globalnog snabdevanja gasom bilo pogođeno štetom u Kataru.

Hitne mere imaju za cilj da zadovolje glad za naftom

Nadalje, činjenica da je tržište nafte danas mnogo raznovrsnije u poređenju sa sedamdesetim doprinosi tome. Dok su zemlje OPEK-a 1973. isporučivale više od polovine svetske sirove nafte, njihov udeo sada je pao na nešto više od 36 odsto. SAD su već tada bile najveći proizvođač nafte i to su i danas. Međutim, u poslednjih deset godina značajno su povećale svoju proizvodnju i isporučile gotovo svu (90 odsto) dodatnu ponudu nafte na svetskom tržištu.

Uprkos naftnim krizama sedamdesetih, koje su bolno pokazale zavisnost Zapada od Bliskog istoka i njegove nafte, potražnja za naftom nastavila je da raste. Dok je globalna ponuda 1973. bila manja od 60 miliona barela dnevno, do 2022. već je dostigla gotovo 94 miliona barela dnevno.

Kako bi se zadovoljila ta potražnja, sprovedene su vanredne mere i povećane su rezerve nafte. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), ove globalne rezerve nafte dostigle su najviši nivo od februara 2021, iznoseći 8,2 milijarde barela početkom ove godine.

One omogućavaju ublažavanje trenutnih poremećaja u snabdevanju s Bliskog istoka. Deo rezervi nafte već je pušten u promet kako bi se ograničio nedostatak nafte na Bliskom istoku sa 11 miliona barela dnevno na osam miliona barela dnevno. Kako bi se dodatno ublažio problem, SAD su takođe privremeno obustavile sankcije protiv ruske i iranske nafte koja se već nalazi na moru.

Commerzbank Research tvrdi da su rezerve ono što je sprečilo dalji rast cena nafte, iako se na tržištu verovatno predviđao – barem privremeno – rat koji bi trajao nekoliko meseci.

Tokom protekle decenije, države članice IEA takođe su izgradile značajne rezerve gasa kako bi ublažile potencijalne nestašice.

Sve zavisi od dužine iranskog rata

„Na osnovu zaliha Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), i komercijalnih i strateških, to bi moglo da nadoknadi gubitak isporuka nafte preko Ormuskog moreuza tokom otprilike devet meseci”, rekao je za DW Karsten Frič, analitičar u Commerzbanku. Kina je takođe stvorila strateške i komercijalne rezerve koje bi mogle da pokriju njene potrebe za uvozom s Bliskog istoka tokom otprilike sedam meseci, dodao je Frič.

Koliko će dugo trajati rat s Iranom potpuno je nejasno. Doduše, američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da su vođeni „produktivni” razgovori s Iranom, što je Iran porekao. Time je nejasno kako će se snabdevanje naftom i gasom dugoročno razvijati.

Čak i ako nije tako loše kao što je bilo sedamdesetih, privreda je već osetila posledice rata s Iranom: „Videćemo dve stvari: inflacija će kratkoročno porasti, a proizvodnja će biti smanjena jer će se potrošnja nafte smanjiti gde god je to moguće”, kaže Gern.

Dok vozila i dalje saobraćaju nemačkim auto-putevima, neke zemlje već su uvele mere za uštedu energije. Primera radi, Pakistan je pozvao navijače svog najvažnijeg kriket turnira da ostanu kod kuće i gledaju utakmice na televiziji kako bi uštedeli gorivo. Pakistanska Superliga, najveći sportski događaj u zemlji, stoga će ove godine biti onlajn događaj.