Srbija svrstana u autokratije: “Potvrda onoga što građani svakodnevno žive”

Srbija više nije demokratska država, već umerena autokratija, što je, prema oceni sagovornika Danasa, očekivana posledica i nije iznenađenje za građane.

„To što je Srbija prema Bertelsmanovom indeksu svrstana u autokratije nije iznenađenje, već potvrda onoga što građani svakodnevno žive. Kada se uruši vladavina prava, obesmisle izbori i mediji stave pod kontrolu vlasti, rezultat ne može biti ništa drugo“, ocenjuje za Danas Stefan Janjić, poslanik Srbija centra.

Podsetimo, u novom Indeksu transformacije nemačke fondacije Bertelsman, Srbija je zbog višegodišnjeg zarobljavanja države, potkopavanja institucija i velikih izbornih manipulacija svrstana u kategoriju umerenih autokratija, sa ograničenom ekonomskom transformacijom i slabim upravljanjem.

„Demokratija u Srbiji nastavlja da se pogoršava, sa značajnim padom u izbornim uslovima, vladavini prava i slobodi medija i sa rastom političke polarizacije“, navodi se u izveštaju. U indeksu se navodi da su u Srbiji i Gruziji vladajuće stranke godinama sve više „zarobljavale“ državu i potkopavale demokratske i ustavne institucije i da izbori više ne ispunjavaju minimalne demokratske standarde zbog ozbiljnih manipulacija.

U izveštaju o Srbiji ukazuje se na dalji pad vladavine prava i slobode medija i povećanje političke polarizacije.

„Predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dominiraju političkim sistemom, efikasno kontrolišući vladu, parlament i pravosuđe uprkos tome što predsednik po ustavu ima uglavnom ceremonijalnu ulogu“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se i da je režim intenzivirao manipulaciju izbora i da sistematski zloupotrebljava izborni proces, na primer, tako što deli lokalne izbore na dva dela bez opravdanja, očigledno da bi omogućila ilegalnu migraciju birača – odnosno, registruje birače tamo gde ne borave kako bi uticala na rezultate.

„Ovo nije politička ocena opozicije, već zaključak relevantne međunarodne analize koju vlast ne može diskreditovati spinom i propagandom. Svaki pokušaj relativizacije samo dodatno potvrđuje problem – jer vlast koja odbija da prizna stanje, zapravo pokazuje da nema nameru da ga promeni“, primećuje poslanik Srbija centra.

On dodaje i da je najopasnije što se autokratija u Srbiji više ne gradi incidentno, već sistemski – kroz institucije koje bi trebalo da je spreče.

„A kada institucije prestanu da štite zakon, onda zakon prestaje da štiti građane“, zaključuje Janjić.

Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose, konstatuje da je ovo odličan izveštaj, sveobuhvatan, pregledan i detaljniji od samih izveštaja EK o napretku. U osnovi, kako kaže, to su sve vrednosti i parametri koji potpadaju pod Kopenhageske kriterijume i odnose se na stanje demokratije, vladavine prava, slobode medija, izbora, stanja državnih institucija.

„Nema tu većih razlika u ocenama koji su sadržani u izveštaju EK i ovog Bertelsmanovog. Razlika je što je ovaj poslednji sveobuhvatniji i znatno nepovoljniji, što se ogleda u ocenama u nazadovanju Srbije na osnovu kojih se ona sada svrstava u autokratiju. Nije to jedino loše, već je loše što se pravi paralela između stanja u Srbiji i Gruziji, koja je najlošije ocenjena od strane EK i na neki način stavljena u status čekanja“, navodi ona.

Iako je, kako navodi, za oblast ekonomije ocena nešto povoljnija, ipak i u tom delu se konstatuje visok nivo siromaštva.

„Način vladanja u ovoj zemlji je to što determiniše ovakav položaj Srbije na toj listi, a što dovodi do narušavanja drugih stubova demokratije. Bez jačanja vladavine prava koje je ključno za bilo kakav prodor u drugim oblastima, nema napretka u jačanju demokratskih institucija, slobode medija, a za izbore već znamo odavno šta treba učiniti, ali se ne dešava“, ističe Latinovićeva.

Prema njenim rečima, pominjanje Rusije, Belorusije, Ruande u kontekstu izbora je nešto što ne ohrabruje. Sve to ponovo otvara pitanje koliko je aktuelna vlast zaista zainteresovana za ubrzanje pregovora sa EU.

„Zajedničko pismo Aleksandra Vučića i Edija Rame da su spremni da se odreknu prava na veto, te jučerašnji odgovor komesarke Marte Kos zašto je to neprihvatljivo, ujedno je i najbolje objašnjenje zašto se Srbija svrstava u autokratske države“, navodi potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Konstantin Samofalov, internacionalni sekretar SSP, primećuje da Vučića i SNS danas otvoreno podržava neonacistička nemačka AfD, čija liderka Vajdel saopštava da Srbija ne treba da uđe u EU.

„Nema bolje ocene prirode i namera srpskog režima, kada ga podržavaju oni nemački političari koji slave Hitlerov rođendan. Autokratija i antievropska politika idu ruku pod ruku, i zato nam je više nego ikada potrebna opšta proevropska mobilizacija, jer Evropa je naša kuća, kaže Samofalov, dok Gordana Čomić, bivša ministarka za ljudska i manjinska prava i dijalog, razloge za ovakvu ocenu prema Bertelsmanovom indeksu, nalazi u nedostatku dijaloga.

„Očekivana posledica potpunog prezira prema dijalogu i organizovane manjine i većine. Ko god demokratiju zamišlja bez dijaloga, ili je glup ili mu je svejedno kakva je priroda upravljanja društvom. A odsustvo dijaloga imaće i teže posledice od karakteristike „umerena autokratija“, proizvešće i samozarobljavanje alternative. A prezir prema dijalogu se slobodno bira, ne mora“, kaže Čomićeva.

Valja pomenuti da niko iz vlasti nije želeo za Danas da komentariše najnoviji Indeks transformacije nemačke fondacije Bertelsman prema kome je Srbija svrstana u umerene autokratije, dok Miloš Stanković, član Predsedništva Novog DSS, konstatuje da Srbija jeste autokratska i partijska država, sa sve većim uplivom totalitarističkih elemenata.

„Izvršna vlast, oličena u predsedniku Republike, preuzima na sebe ovlašćenja sve tri grane vlasti. Aleksandar Vučić predsedava sednicama Vlade, predlaže rebalans budžeta, već tri godine odlaže skupštinsku raspravu o posledicama njegovog prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma i Ohridskog aneksa koji je prihvatio i koji po sopstvenim rečima sprovodi, a ujedno preko svojih eksponenata donosi set pravosudnih zakona kojima ograničava samostalnost i nezavisnost sudijskih i tužilačkih funkcija. Sve to praćeno je neverovatnim pritiscima i ucenama svih zaposlenih u javnom sektoru da na svakim izborima aktivno podržavaju SNS, što se zaokružuje neverovatnom medijskom manipulacijom“, ističe Stanković.

Novi DSS se, kako kaže, zalaže za promenu ovakvog sistema vlasti, što će, između ostalog biti urađeno uvođenjem većinskog izbornog sistema i posledičnom razvlašćivanjem političkih stranaka i setom zakona, čije smo nacrte pripremili, a koji će imati za cilj da sankcioniše sve one koji su javne resurse i javne funkcije zloupotrebili u lične, porodične ili stranačke ciljeve.

„U tom velikom zadatku, oslanjamo se isključivo na građane Srbije i stoga smo uvereni da ćemo vrlo brzo, već nakon idućih izbora, državu vratiti njenim građanima, a državne organe i institucije osloboditi jednom zauvek ovakvih političkih okova koji služe samo predstavnicima vlasti i nikome više“, zaključuje Stanković.

Da podsetimo, prema Bertelsmanovom indeksu, opoziciju čine mnoge političke stranke i pokreti koji su pojedinačno slabi i primorani su da se ujedinjuju u izborne koalicije.

„Zajedno, opozicija bi mogla da predstavlja ozbiljan izazov vladi, kao što se videlo na izborima 2023. godine, ali je obeležena ideološkim razlikama i nepoverenjem među stranačkim liderima“, ocenjuje se.

Civilno društvo i nezavisni mediji se suočavaju sa sistematskim uznemiravanjem, uključujući kampanje blaćenja, strateške tužbe i nadzor, navodi se u izveštaju i dodaje da su masovni protesti 2024–2025. godine delegitimizovani kao „napori destabilizacije podržani iz inostranstva“.

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare