Šta muči mlade Nemce i zašto mnogi hoće da napuste zemlju

Dugotrajne krize, nesigurne profesionalne perspektive, dugovi i psihički stres obeležavaju životnu situaciju mnogih mladih u Nemačkoj starosti između 14 i 29 godina. Kao reakciju na to, oni se okreću političkim ekstremima ili čak konkretno razmišljaju o napuštanju Nemačke. To je centralna poruka nove studije „Mladi u Nemačkoj".

„Rezultati studije na dramatičan način pokazuju koliko su opterećenja poslednjih godina pogodila mlade – u vidu stresa, iscrpljenosti i sve jačeg osećaja besperspektivnosti", ističe rukovodilac istraživanja Simon Šnecer.

Ratovi i ekonomska situacija

Na pitanje šta ih najviše brine, 62 odsto mladih Nemaca je navelo da su to ratovi u Evropi i na Bliskom istoku. Visoko na listi su i ekonomski problemi: 53 odsto mladih brine se zbog inflacije, dok polovinu njih (50 odsto) muče nedostatak i skupoća stambenog prostora.

Oko 48 odsto ispitanika oseća zabrinutost zbog podela u nemačkom društvu.

Njih 45 odsto navelo je kao razlog za brigu to što je Donald Tramp predsednik SAD, klimatske promene, kao i kolaps penzionog sistema i siromaštvo u starosti. Ekonomsku krizu označilo je kao svoju brigu 44 odsto mladih Nemaca.

Nešto manji, ali i dalje značajan procenat mladih (42 odsto) brine zbog jačanja desničarskih ekstremističkih partija, dok 38 odsto njih kao veliki teret vidi državni dug koji će pasti na pleća njihove generacije.

Samo 31 odsto mladih odbacuje ideju o odlasku iz zemlje

„Čak 21 odsto mladih konkretno planira da napusti Nemačku u potrazi za boljim uslovima života", ističe autor studije Kilijan Hampel sa Univerziteta u Konstancu.

Dugoročni trend je još izraženiji. Iznenađujuće je visoka spremnost mladih da u perspektivi napuste Nemačku. Čak 41 odsto mladih uzrasta od 14 do 29 godina može da zamisli da u budućnosti živi u nekoj drugoj zemlji. Njih 7 odsto su neodlučni – dok samo 31 odsto odbacuje tu mogućnost.

Gde rado odlaze mladi Nemci?

Prema istraživanju nemačkog statističkog zavoda Destatis iz 2024. najpoželjnija destinacija za Nemce je Švajcarska, a odmah zatim Austrija. Na listi se nalaze i gradovi u Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji i Francuskoj.

„Prošle godine sam tri meseca proveo u Tokiju zbog doktorskih studija i veoma mi se dopalo, pa razmišljam da se tamo preselim naredne godine", rekao je za DW Frederik, 29-godišnji student prava iz Hamburga.

On, međutim, naglašava da motiv nije novac. „Nemačka je dobra za mlade pravnike, pa to nije zbog boljih šansi. Jednostavno mi se dopao drugačiji način života – mirniji i uredniji." Dodaje da bi mogao da zamisli život i u Beču, Londonu ili Parizu.

Mentalno opterećenje na rekordnom nivou

Udeo mladih koji navode da im je potrebna psihološka pomoć dostigao je novi rekord od 29 odsto. Taj procenat je još veći među mladim ženama (34 odsto), studentima (32 odsto) i nezaposlenima (42 odsto).

Upadljivo je i to da 60 odsto mladih pokazuje obrasce korišćenja pametnih telefona slične zavisnosti, a mnogi se sve češće obraćaju veštačkoj inteligenciji kada imaju lične probleme.

Spremni na rad, ali u Nemačkoj nemaju jasne perspektive

Uprkos teškoj situaciji- velika većina mladih ispitanika navodi da je spremna da radi i da snosi odgovornost. Istovremeno, međutim, kod njih raste sumnja – da li se trud i rad u Nemačkoj još isplate.

Posebno se to vidi na tržištu rada: zbog ekonomske neizvesnosti i sve većeg uticaja veštačke inteligencije, mladi danas svoje profesionalne šanse procenjuju znatno lošije nego ranije.

To dovodi i do promene u izboru obrazovanja. Pošto raste strah od nezaposlenosti, stručno obrazovanje postaje znatno privlačnije u odnosu na studije.

Situaciju dodatno pogoršava problem stanovanja: visoke kirije i nedostatak stanova mnogima otežavaju život. Udeo mladih koji imaju dugove dostigao je novi maksimum od 23 odsto.

Ozbiljan problem – sve veća nejednakost u društvu

Kaspar Ten Haf studira latinski jezik i muziku kako bi postao prosvetni radnik. Ozbiljan problem, po njegovom mišljenju, postaje sve veća nejednakost između društvenih slojeva.

„U Nemačkoj postoji ogromna razlika između bogatih i siromašnih. Obični radnici plaćaju mnogo poreza, dok se bogatstvo koje su bogati nasledili gotovo ne oporezuje", kaže Ten Haf.

Raste politička polarizacija

Uporedo sa rastućom ekonomskom nesigurnošću, među mladima u Nemačkoj raste i politička polarizacija.

Prema izveštaju javnog servisa ARD, na nedavnim pokrajinskim izborima u Rajnland-Falcu – za AfD je glasalo 21 odsto, a za Levicu 19 birača mlađih od 25 godina.

I ova studija pokazuje jasan pomak ka političkim ekstremima: Levicu podržava 25 odsto ispitanih, posebno mladi žena. Istovremeno i AfD dobija sve veću podršku – sada je na 20 odsto, posebno privlačana među mladim muškarcima.

Tako se produbljuje politički jaz između polova: mlade žene sve se više okreću levim političkim pozicijama, dok mladi muškarci natprosečno često podržavaju stranke na desnom političkom krilu.

Glas mladih se ne čuje

Učesnik istraživanja Vinsent kritikuje pre svega to što se, po njegovom mišljenju, interesi mladih premalo uzimaju u obzir „u pitanjima koja su zaista važna". Kao primere navodi penzionu politiku, zaštitu klime i vojnu službu.

„Protest mladih nije glasan, ali ispod površine se nešto kuva što dugoročno može ugroziti privredu, regione i sisteme socijalne sigurnosti", kaže autorka studije Nina Kolek sa Univerziteta u Potsdamu.

Rezultati studije „Mladi u Nemačkoj" (Jugend in Deutschland) su zasnovani na reprezentativnom istraživanju sprovedenom na 2.012 mladih u Nemačkoj. Istraživanje je sproveo Datajockey Verlag između 9. januara i 9. februara 2026. godine.