Šta ostaje posle obletanja Meseca u aprilu 2026?

Jedna astronautkinja i trojica astronauta bezbedno su se vratili sa svog obilaska oko Meseca. Ovoga puta nisu doneli uzorke mesečevog kamenja, ali jesu zadivljujuće fotografije Meseca i mnogo ličnih iskustava.

Ali da li je to dovoljno da opravda misiju koja je već progutala desetine milijardi američkih dolara? Samo jedno lansiranje rakete SLS ka Mesecu procenjuje se na oko četiri milijarde dolara. U ovu avanturu ulaže se i evropski novac poreskih obveznika.

Proteklih dana stručnjacima i zaljubljenicima u kosmonautiku često su postavljana kritička pitanja. A prvi odgovor, dan nakon što se sve dobro završilo je prilično trezven: naučna vrednost misije Artemis II je mala – nećemo mnogo novog naučiti o Mesecu.

Jedno od najzanimljivijih otvorenih pitanja su zalihe vode na Mesecu. Voda – u bilo kom obliku – u mesečevim kraterima mogla bi u budućnosti da omogući opstanak ljudi na površini tog nebeskog tela. Ali to će biti zadatak budućih misija u kojima će ljudi ponovo sleteti na površinu Meseca.

Ni posmatranja zvezdanog neba koja je obavila posada Artemisa verovatno neće doneti velika nova saznanja o nastanku našeg univerzuma.

Ipak, bilo bi preterano nazvati ovu misiju besmislenom. Ona je bila druga generalna proba tehnologije koja bi u budućnosti trebalo da omogući letove ka Mesecu i Marsu.

Proverena tehnologija ponovo sastavljena

Deo tehnologije nije nov: ne samo vizuelno, već i konstrukcijski, SLS – najmoćnija raketa ikada napravljena – sa svojim narandžastim rezervoarom i dva bočna raketna potisnika podseća na sistem koji je nekada lansirao spejs-šatl u svemir. U stvari, SLS je dalje razvijena verzija tog sistema, u kojoj se ponovo koriste prilagođeni delovi iz programa šatl, poput glavnih motora.

I evropski servisni modul, koji je po narudžbini Evropske svemirske agencije ESA izrađen u Bremenu, sadrži komponente koje su se već dugo pokazale pouzdanim. Njegov motor u ranijoj verziji korišćen je još u misijama Apolo, a kasnije i kao manevarski motor na spejs-šatlu.

Dakle, reč je o provernoj tehnologiji ponovo sastavljenoj u nov sistem – ali takvoj koja do sada nije prevozila ljude do Meseca. Sada se korak po korak testira njena sposobnost za letove u duboki svemir.

Da to nije jednostavno pokazalo se već prethodnih godina, pa čak i nedelja. Tokom razvoja SLS-a stalno je dolazilo do kašnjenja, a problemi sa kvalitetom i rast troškova doveli su do kritika na račun Boinga.

Drugačija strategija za povratak u Zemljinu atmosferu

Prilikom prvog leta bespilotne kapsule Orion sa raketom SLS 2022. godine pojavili su se ozbiljni problemi sa toplotnim štitom. Tokom povratka u Zemljinu atmosferu delovi su nekontrolisano otpadali. NASA je za toplotni štit koristila materijal koji je još u programu Apolo garantovao bezbedan povratak astronauta.

Međutim, dok je štit na visokim temperaturama u ranijim testovima funkcionisao dobro, problemi su se pojavili na nešto nižim temperaturama tokom ponovnog ulaska kapsule Orion u atmosferu.

Astronauti bi verovatno ipak preživeli, ali NASAnije htela da se oslanjaju na sreću. Zato su za misiju Artemis 2 sa posadom izabrali drugačiju strategiju za povratak u atmosferu.

Reč je o opreznom približavanju Mesecu. Istovremeno NASA još čeka završetak letelica za sletanje na Mesec koje razvijaju privatne kompanije poput SpaceX-a i Blue Origina, a koje bi u budućnosti trebalo da prevoze ljude iz kapsule Orion na površinu Meseca.

Novi rivalitet velikih sila u svemiru

Politički gledano, Artemis II pokazuje da Sjedinjene Države ozbiljno nameravaju da ponovo pošalju ljude na našeg najbližeg suseda u Sunčevom sistemu – i to pre kineske misije na Mesec koja se očekuje oko 2030. godine.

Artemis je tehnološko dostignuće i sledeći korak u istraživanju svemira – ali i priprema za let sa ljudskom posadom na Mars. Reč je o nadmetanju velikih sila koje se sada odvija u svemiru.

Artemis je i politički signal saradnje. Uprkos svim razlikama, Evropa je sa svojim doprinosom važan partner u ovim misijama. Sledeći ljudi koji budu kročili na Mesec prvi put će dolaziti sa različitih kontinenata, a među kandidatima su i nemački astronauti.

Na kraju, i izbor posade za Artemis II bio je važna politička poruka: prva žena, prvi crnac i prvi astronaut koji nije državljanin SAD videli su Mesec iz neposredne blizine.