Šta propisuje novi izraelski zakon o smrtnoj kazni?

Izraelski parlament, Kneset, usvojio je „Krivični zakon (Amandman – smrtna kazna za teroriste)“, čime je kontroverzan predlog postao zakon te zemlje.

Smrtna kazna je u Izraelu ranije postojala za ratne zločine. Ukinuta je 1954. za obična krivična dela i u mirnodopsko vreme, ali je tehnički ostala dozvoljena za zločine protiv čovečnosti ili protiv jevrejskog naroda, kao i u određenim okolnostima prema vojnom pravu.

U retkim slučajevima kada je smrtna kazna ranije izrečena na vojnim sudovima za dela povezana s terorizmom, bila bi nakon žalbi zamenjena doživotnim kaznama.

Međutim, nakon terorističkih napada koje je 7. oktobra 2023. izveo Hamas, izraelski poslanici obnovili su inicijativu za ponovnim uvođenjem smrtne kazne za Palestince osuđene na izraelskim vojnim i krivičnim sudovima.

Pristalice zakona navele su da su strože kazne neophodne nakon napada 7. oktobra, kao i da se raspoloženje dela izraelske javnosti promenilo. Protivnici su tvrdili da je zakon neetičan, neustavan i rasistički, kao i da diskriminiše, odnosno pravi razliku između jevrejskih Izraelaca i Palestinaca.

Ukupno 62 od 120 poslanika u Knesetu glasalo je za zakon, uključujući i premijera Benjamina Netanjahua, dok je 48 bilo protiv. Ostali su bili uzdržani ili nisu bili prisutni tokom donošenja odluke. Teoretski, zakon bi još uvek mogao da bude izmenjen ili poništen od strane izraelskog Vrhovnog suda.

Od osnivanja Izraela, samo dve osobe bile pogubljene nakon presuda koje su predviđale smrtnu kaznu. Prva je bila 1948. kada je oficir vojske Meir Tobijanski pogrešno optužen za špijunažu i pogubljen zbog izdaje. Kasnije je posthumno rehabilitovan. Drugi slučaj bio je 1962. kada je pogubljen Adolf Ajhman, jedan od vodećih nacista, i to nakon dugog suđenja u Jerusalimu.

Mogućnosti žalbe veoma su ograničene

Prema tekstu zakona, svrha je „ustanoviti smrtnu kaznu za teroriste koji su izveli smrtonosne terorističke napade, kao deo borbe protiv terorizma“. Nadalje, navodi se da osoba koja „namerno prouzrokuje smrt nekog drugog s ciljem nanošenja štete građaninu ili rezidentu Izraela, s namerom da odbaci postojanje Države Izrael – kazniće se smrću ili doživotnim zatvorom, a samo jedna od tih kazni može biti izrečena“.

Zakon uvodi dva različita procesa suđenja: jedan za krivične sudove u Izraelu, drugi za vojne sudove na Zapadnoj obali koju su okupirali Izraelci. Ovi drugi deluju pod izraelskom vojnom upravom i sude isključivo Palestincima koji tamo žive pod vojnim pravom.

Palestinci na Zapadnoj obali osuđeni za terorizam na vojnim sudovima suočiće se s obaveznom smrtnom kaznom ili, kako stoji u tekstu zakona, „…njegova kazna biće smrtna, i samo ta kazna“.

Samo ako sud utvrdi da postoje „posebni razlozi“, kazna se može zameniti doživotnim zatvorom, što je obrnuto od uobičajene prakse do sada. Nije više potreban konsenzus svih sudije – dovoljna je jednostavna većina. Mogućnosti žalbe veoma su ograničene.

Izraelska organizacija za ljudska prava B'Tselem navela je pre donošenja zakona da vojni sudovi imaju stopu osuđujućih presuda od oko 96 odsto, „uglavnom na osnovu priznanja dobijenih prisilom ili mučenjem tokom ispitivanja“.

Pravni savetnik Kneseta, Ido Ben-Ichak, kritikovao je zakon pre njegovog usvajanja, tvrdeći da on „ne predviđa mogućnost pomilovanja osobe osuđene na smrt, što je u suprotnosti s međunarodnim konvencijama i može da dovede do komplikacija“.

Kako će novi zakon da se sprovodi?

Zakon se neće primenjivati retroaktivno, dakle ni na napadače 7. oktobra.

Međutim, moguća je nova inicijativa u Knesetu: tzv. Zakon o tribunalu („Zakon o procesuiranju učesnika događaja masakra od 7. oktobra“), koji bi uveo poseban vojni tribunal ovlašćen za izricanje smrtne kazne osobama optuženim za učešće u napadima 7. oktobra.

Izraelska zatvorska služba (IPS) biće dužna da izvrši smrtnu kaznu u roku od 90 dana. Premijer može da zatraži od suda da odloži izvršenje za najviše 180 dana. Pogubljenje bi se izvodilo vešanjem, a izvršio bi ga službenik zatvorske uprave.

Ko je zagovarao novi zakon?

Zakon su predložili poslanici krajnje desne stranke „Jevrejska snaga“ (Otzma Jehudit), uz podršku poslanika Netanjahuove stranke Likud i konzervativne partije Izrael Beitenu.

Itamar Ben-Gvir, vođa Jevrejske snage i ministar nacionalne bezbednosti, bio je jedan od najglasnijih zagovornika. Pretvorio je to u populističku kampanju i sve vreme je na sakou nosio zlatnu iglu u obliku omče.

Kritičari smatraju da je zakon „proguran“ zbog predstojećih izraelskih izbora. Tokom Ben-Gvirovog mandata, izraelske organizacije za ljudska prava, uključujući i Physicians for Human Rights, zabeležile su znatan porast broja slučajeva zlostavljanja i mučenja u izraelskim zatvorima i vojnim pritvorskim centrima.

Prema HaMokedu, izraelskoj nevladinoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava, najmanje 94 Palestinaca, zarobljenika i pritvorenika, umrlo je u izraelskim zatvorima ili vojnim pritvorima od početka rata do avgusta 2025.

Protivljenje smrtnoj kazni

Kritike su stizale s više adresa u samom Izraelu, ali i na okupiranim palestinskim teritorijima. Palestinska pravnica Sahar Fransis iz Ramale ocenila je da je zakon „veoma opasan“. „Taj zakon odražava fašističku državu u koju se Izrael pretvara, jer će u praksi biti izrazito diskriminatoran“, rekla je za DW, objašnjavajući da će se zakon de fakto primenjivati samo na Palestince.

Istakla je i da prema međunarodnom humanitarnom pravu „Izrael nema nikakvo pravo da primenjuje smrtnu kaznu nad okupiranim stanovništvom na okupiranoj teritoriji.“

Izraelski opozicioni zastupnik Gilad Kariv (Laburisti) rekao je da se „vlada i koalicija podređuju bednoj, gruboj, nemoralnoj i iracionalnoj – iz bezbednosne perspektive – izbornoj kampanji Itamara Ben-Gvira“. Upozorio je i da zakon može da ugrozi buduće izraelske taoce i nazvao ga „ekstremnim“.

Izvršna direktorica B’Tselema, Juli Novak, rekla je da „Izrael doseže novi nivo dehumanizacije Palestinaca, ugrađujući okrutno postupanje s njima u državni zakon“.

U februaru su i stručnjaci Saveta za ljudska prava UN pozvali Izrael da povuče zakon, tvrdeći da bi obavezna smrtna kazna kršila pravo na život i diskriminisala Palestince na okupiranim teritorijima.

Evropska unija takođe je izrazila duboku zabrinutost, naglašavajući da se „EU protivi smrtnoj kazni u svim slučajevima i pod svim okolnostima.“