Tragičan kraj Plavih šlemova u Libanu

Prošle nedelje (29. mart 2026) projektil je eksplodirao u blizini jednog položaja misije Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) u južnom Libanu. Jedan indonežanski pripadnik Plavih šlemova je poginuo, a drugi zadobio povrede opasne po život. Samo dan kasnije poginula su još dvojica indonežanskih vojnika UN, kada je njihovo vozilo uništeno u eksploziji nepoznatog porekla u blizini mesta Bani Hadžan.

Ministar spoljnih poslova Indonezije Sugiono osudio je „gnusne“ napade, dok je portparol indonežanskog Ministarstva odbrane pozvao na „poštovanje međunarodnog prava“ i naglasio da bezbednost mirovnih snaga mora imati „najviši prioritet“. I generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, oštro je osudio incidente. Zajedno sa Francuskom, Indonezija je zbog najnovijih događaja zatražila hitnu sednicu Savjeta bezbednosti UN.

I strongly condemn Sunday’s incident during which an Indonesian peacekeeper of @UNIFIL_ was killed amidst hostilities between Israel & Hizbullah. Another Indonesian peacekeeper was seriously injured in the same incident.
 
My deepest condolences to the family, friends &…

— António Guterres (@antonioguterres) March 30, 2026

Troje Indonežana prve su žrtve misije UNIFIL od ponovnog izbijanja borbi između izraelske vojske i libanskog Hezbolaha. Međutim, već ranije je u dva druga incidenta sedam vojnika UN ranjeno u izraelskom raketnom granatiranju.

Početkom marta, libanski Hezbolah – grupa koju su Sjedinjene Države, Nemačka i druge evropske države, između ostalih, proglasile za terorističku organizaciju – napao je Izrael brojnim dronovima i raketama. To je bila reakcija na zajednički napad Izraela i SAD na Iran, svega nekoliko dana ranije – zemlju koja se smatra najvećim podržavaocem Hezbolaha.

Izraelska vojska odmah je odgovorila snažnim vazdušnim udarima na položaje Hezbolaha širom Libana, a od 16. marta i novom, obimnom kopnenom operacijom na jugu zemlje.

Neuspešno razoružavanje Hezbolaha

Izrael je i ranije više puta pozivao trupe UN da se povuku iz neposrednog pograničnog područja, jer Hezbolah za napade na Izrael koristi i položaje u blizini baza UN.

Jedan od deklarisanih ciljeva izraelske vojske jeste stvaranje trajne bezbednosne zone bez Hezbolaha u južnom Libanu, koja bi se prostirala od izraelske granice, do reke Litani, udaljene gotovo 30 kilometara.

Zapravo, uspostavljanje i nadzor takve tampon-zone jedan je od glavnih zadataka aktuelne misije UNIFIL. Ona u osnovi postoji još od 1978. godine, ali je 2006, nakon Trećeg libanskog rata, značajno proširena.

Te godine Ujedinjene nacije donele su Rezoluciju 1701 koja predviđa da se Hezbolah potpuno povuče iza reke Litani. Misija UNIFIL trebalo je da to obezbeđuje u saradnji s regularnom libanskom vojskom i zbog toga je broj vojnika povećan sa 2.000 na 15.000, a misiji dodat i pomorski deo u kojem učestvuje i nemački Bundesver.

Međutim, taj cilj – faktičko razoružavanje militantnih grupa u južnom Libanu – misija UN nikada nije ostvarila. Uprkos pojačanom prisustvu vojnika Ujedinjenih nacija, Hezbolah je uspeo da izgradi ogroman arsenal oružja i da uspostavi sopstvene položaje čak i u neposrednoj blizini izraelske granice.

Razočaravajući bilans posle skoro 50 godina

Ni kada je reč o drugim ciljevima misije, bilans nakon gotovo 50 godina prisustva UN prilično je razočaravajući. Misija već decenijama zapravo služi kao jedini direktan kanal komunikacije između izraelske i regularne libanske vojske, kako bi se razjasnili nesporazumi i sprečile nenamerne eskalacije.

UNIFIL u tom okviru treba i da pomogne regularnim oružanim snagama Libana da učvrste državnu vlast na jugu zemlje. Pomorski deo misije trebalo je da nadzire morske granice Libana i sprečava krijumčarenje oružja, dok bi patrole UNIFIL trebalo da štite civilno stanovništvo u regionu.

Ipak, uprkos svim naporima, libanska vojska nikada nije uspela da se nametne protiv Hezbolaha, a tokom proteklih godina i decenija stalno je dolazilo do sukoba između te organizacije i izraelske vojske.

Pored toga, Plavi šlemovi imaju samo ograničen mandat. Na primer, ne smeju da pretražuju privatne posede u Libanu, ne mogu samostalno da sprovode kontrole brodova uz obalu i moraju sumnjive objekte da prijavljuju libanskoj vojsci. Pretresi smeju da se obavljaju samo u njenom prisustvu.

Takva procedura u prošlosti je značajno ograničavala efikasnost u sprečavanju krijumčarenja oružja, a s obzirom na više od 1.200 poginulih i stotine hiljada raseljenih Libanaca samo tokom marta, i zaštita civilnog stanovništva bila je krajnje nedovoljna.

Posle žestokih kritika – kraj za UNIFIL

Uprkos problemima koje je teško ignorisati, Ujedinjene nacije i libanska vlada do sada su se držale misije UNIFIL. Za vlasti u Bejrutu Plavi šlemovi su do sada bili važan partner kako bi se uopšte moglo suprotstaviti Hezbolahu.

Generalni sekretar UN Gutereš smatra da je UNIFIL važan stabilizacioni faktor u regionu, bez kojeg bi situacija u južnom Libanu još brže izmakla kontroli. Zemlje koje šalju trupe, među kojima su, pored Indonezije, i Francuska, Italija i Španija, oštro su osudile napade na vojnike UN. One zahtevaju da Izrael tokom svoje ofanzive poštuje međunarodne obaveze i garantuje bezbednost osoblja UN.

Nasuprot tome, posebno Izrael i Sjedinjene Države već godinama oštro kritikuju misiju UNIFIL – Plavi šlemovi su, kako tvrde, preskupi, preslabi i nedovoljno efikasni u borbi protiv Hezbolaha. Ta milicija, prema tim kritikama, čak koristi položaje UN kao „živi štit“ i odatle pokreće raketne napade na Izrael.

Američka vlada misiju je ocenila kao „potpuni neuspeh“. Smanjila je svoje finansijske doprinose za UNIFIL i to za dvocifren milionski iznos i zalagala se za značajno smanjenje broja vojnika. Upravo je snažan pritisak iz Vašingtona na kraju bio presudan da mandat misije više ne bude produžen, pa će ona biti okončana krajem 2026. godine.

Od 2027. godine libanska vojska bi trebalo sama da bude zadužena za trajno razoružavanje Hezbolaha i bezbednost u južnom Libanu. Međunarodni stručnjaci, međutim, sumnjaju da će ona biti u stanju da to zaista sprovede.

Zbog toga Evropska unija planira da od naredne godine pokrene sopstvenu misiju kako bi dodatno ojačala libanske oružane snage. Ta misija bi, međutim trebalo da se ograniči samo na savetovanje, obuku i trening. Slanje sopstvenih trupa, kao svojevrsne naslednice misije UNIFIL, izričito nije planirano.