Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik

Neke stare istine o ratovanju kucaju na vrata Ovalne sobe već mesec dana, od kada su američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu poslali borbene avione da bombarduju Iran.

Nesposobnost učenja iz prošlosti znači da se Tramp sada suočava sa teškim izborom.

Ako ne uspe da postigne sporazum sa Iranom, može ili da pokuša da proglasi pobedu, čime neće uspeti nikoga da zavara, ili će dodatno da eskalira rat.

Najstarija među tim starim istinama o ratovanju potiče od pruskog vojnog stratega Helmuta fon Moltkea Starijeg: „Nijedan plan ne preživi prvi kontakt sa neprijateljem".

Pisao je to 1871. godine, kada se Nemačka ujedinila u carstvo, što je bio trenutak koji je bio jednako presudan za bezbednost Evrope kao što bi ovaj rat mogao da bude za bezbednost Bliskog istoka.

Možda Tramp više voli savremeniju izreku boksera Majka Tajsona: „Svi imaju plan dok ne dobiju udarac".

Za Trampa su još relevantnije reči jednog od njegovih prethodnika, Dvajta Ajzenhauera, američkog generala koji je komandovao Iskrcavanjem u Normandiji 1944. godine, poznatom kao Dan D, i koji je kasnije služio dva mandata kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz Republikanske stranke tokom 1950-ih.

Ajzenhauerova izreka o ratovanju glasi: „Planovi su bezvredni, ali planiranje je sve".

Smatrao je da disciplina i izrada planova za vođenje rata omogućavaju promenu pravca kada se desi neočekivano.

Za Trampa, to neočekivano bila je otpornost režima u Iranu.

Čini se da je računao na scenario sličan munjevitoj operaciji američke vojske u januaru, kada su oteti predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores.

Oni su sada u zatvoru u Njujorku i čekaju suđenje.

Madura je zamenila njegova zamenica Delsi Rodrigez, koja sada prima naređenja iz Vašingtona.

Očekivanje da će izvojevati još jednu takvu „pobedu" ukazuje na ogromno nerazumevanje razlika između Venecuele i Irana.

Pre četiri nedelje, Tramp i Netanjahu su njihovu strategiju zasnovali na intenzivnoj kampanji vazdušnih udara, u kojoj su stradali iranski vrhovni vođa i njegovi najbliži saradnici.

Prema podacima organizacije HRANA-e, američke grupe koja prati slučajeve kršenja ljudskih prava u Iranu, do sada je ubijeno 1.464 iranskih civila.

Dvojica lidera očekivala su brzu pobedu.

Pozvali su Irance da dok oni šalju bombe, podignu narodni ustanak i svrgnu režim.

Iranska nepokolebljivost

Međutim, režim u Teheranu i dalje opstaje i uzvraća udarac, a Tramp sada shvata zašto njegovi prethodnici nikada nisu bili spremni da se pridruže Netanjahuu u ratu, koji nije iz nužde, za uništenje Islamske Republike.

Protivnici režima nisu ustali.

Svi su svesni da su vladine snage u januaru ubile hiljade demonstranata.

Objavljena su zvanična upozorenja da će svi koji pokušaju da protestuju biti smatrani neprijateljima države.

Iranski režim je nepokolebljiv, nemilosrdan i dobro organizovan protivnik.

Nastao je posle Islamske revolucije 1979. godine koja je svrgnula šaha, a potom je dodatno učvršćen tokom razornog osmogodišnjeg rata sa Irakom.

Zasnovan je na institucijama, a ne na pojedincima, i ojačan čvrstim verskim uverenjima i ideologijom mučeništva.

To znači da ubijanje vođa, iako je nesumnjivo šokantno i destabilizujuće, ne znači automatski i kraj režima.

Posle ubistava u januaru, režim će smatrati da je smrt još mnogo Iranaca, bilo da stradaju od sopstvenih snaga ili američko-izraelskih udara, prihvatljiva cena opstanka.

Netanjahu veruje da može da osigura dugoročnu bezbednost Izraela nanošenjem što je moguće veće štete Islamskoj Republici.

U video-obraćanju je rekao da je cilj rata „da obezbedimo naš opstanak i našu budućnost".

Netanjahu je oduvek Iran smatrao najopasnijim neprijateljem Izraela.

Njegovi kritičari tvrde da je upravo ta opsesija bila jedan od razloga što Izrael nije na vreme otkrio i sprečio napade Hamasa iz Gaze 7. oktobra 2023. godine.

Zahvalio je američkoj vojsci i Trampu na „podršci", a zatim prešao na ono što je za njega suštinski važno.

„Ova koalicija snaga omogućava nam da učinimo ono što želim već 40 godina – da nemilosrdno, svom silinom udarimo na teroristički režim.

„To sam obećao i to ćemo učiniti."

Netanjahu i izraelsko vojno rukovodstvo su tokom njegovih dugih godina na vlasti više puta razmatrali mogućnosti za rat protiv Irana, uništavanje nuklearnih postrojenja i balističkih raketa, i svega drugog što predstavlja pretnju po Izrael.

Zaključak je uvek bio isti: mogu da nanesu ozbiljnu štetu Iranu, ali bi to bio samo privremeni udarac režimu.

U Izraelu je postalo opšteprihvaćeno da iranski vojni kapaciteti mogu dugoročno da se unište samo u savezništvu sa SAD-om.

Bez velikog kompromisa obe strane, teško je zamisliti da će sporazum biti postignut.

Ipak, nije nemoguće.

Iranski režim ima istoriju pregovaranja.

Diplomatski izvori iz arapskih zemalja su mi rekli da je Iran nudio put ka sporazumu o nuklearnom programu kada su SAD naglo odustale od diplomatije i pokrenule rat 28. februara.

Jedan izvor je rekao: „Znate da su Iranci nudili sve".

To zvuči kao preterano pojednostavljivanje situacije, dok Amerikanci poriču da je postignut napredak, ali postoje naznake da je bilo prostora za više diplomatije kada su SAD i Izrael poslali bombardere na Iran.

Rat je sada na prelomnoj tački.

Ako ne bude dogovora Amerikanaca i Iranaca, Trampu ostaje vrlo ograničen izbor.

Može da proglasi pobedu tvrdeći da je Amerika uništila iransku vojsku i da je time misija ispunjena, a da otvaranje Ormuskog moreuza nije njegova odgovornost.

To bi moglo da sruši svetska finansijska tržišta i dodatno uznemiri već nezadovoljne saveznike u Evropi, Aziji i Persijskom zalivu.

Ranjeni i besan iranski režim bi imao mnogo mogućnosti da izvrši veći pritisak na svetsku ekonomiju.

Verovatnije je da će Tramp odlučiti da eskalira rat.

SAD već imaju više od 4.000 marinaca na brodovima koji se kreću ka Persijskom zalivu, padobrance iz 82. vazdušno-desantne divizije koji su u pripravnosti, i razmatraju dodatna pojačanja.

Niko ne spominje potpunu invaziju na Iran, ali je moguće da će SAD pokušati da zauzmu strateška ostrva u Persijskom zalivu, među kojima je ostrvo Karg, ključna iranska luka za naftu.

To bi podrazumevalo složene i rizične amfibijske operacije, što bi moglo da odgovara Iranu koji želi da uvuče Amerikance u duži rat iscrpljivanja.

Iran procenjuje da ima veću sposobnost da izdrži bol nego Tramp.

Bez prekida vatre, oni računaju da mogu da povećaju upotrebu sile sve dok Iranci ne budu imali drugog izbora osim da popuste.

Ali to je daleko od izvesnog.

Što rat duže traje, posledice po region i svet su sve veće.

Jedan od vodećih analitičara za Iran, Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe, rekao mi je da bi posledice mogle da budu „katastrofalne".

UK i Francuska su 1956. godine zajedno sa Izraelom ušle u rat pošto je predsednik Egipta Gamal Abdel Naser nacionalizovao Suecki kanal, svetski plovni put koji je tada bio jednako važan za svetsku ekonomiju kao što je Ormuski moreuz danas.

Ostvarili su sve vojne ciljeve, ali ih je tadašnji predsednik SAD-a Ajzenhauer primorao na povlačenje.

Za Britance, to je bio početak kraja njihove imperijalne dominacije na Bliskom istoku.

SAD se danas suočavaju sa usponom Kine.

Kada se bude pisala istorija njihovog nadmetanja za najjaču svetsku silu, Trampov loše isplanirani rat protiv Irana mogao bi da se posmatra kao prekretnica – usputna stanica ka padu moći, kao što je Suecki kanal bio za Ujedinjeno Kraljevstvo.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• ‘Dubai nije izgrađen za rat’: Kako sukob na Bliskom istoku utiče na ‘poslovnu oazu’ Emirata
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
• ‘Odsečete jednu glavu, izraste nova’: Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti
• Novi svetski poredak u kojem države mogu da budu napadnute ‘čisto radi zabave’

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c33lzv1ejyvo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c33lzv1ejyvo.lat.page','title': 'Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik','author': 'Džeremi Bouen – BBC urednik za spoljnu politiku','published': '2026-03-30T05:12:44.85Z','updated': '2026-03-30T05:12:44.85Z'});