Traže da vlada ublaži energetski udar na biznis

Skok cijena goriva zbog rata u Iranu pogađa kosovske firme i građane, dok vlast još ne reaguje

Kuštrim Ajvazi ponosan je što je dio uspješnog biznisa u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope. Kompanija u kojoj radi kao menadžer proizvodi čips i druge grickalice koje se mogu naći u gotovo svakoj prodavnici na Kosovu, a izvoze se i u inostranstvo.

Međutim, Ajvazijeva kompanija suočava se sa neplaniranim izazovima zbog naglog rasta cijena goriva izazvanog ratom u Iranu, čiji su se efekti prelili i na ovaj mali dio jugoistočne Evrope.

Kompanija Pestova ima skoro 100 jutara zasada krompira u istočnom Kosovu, koji se koriste za proizvodnju čipsa pod brendom Vipa. I firma i njena distributivna mreža pogođene su kada je veleprodajna cijena goriva porasla sa 1,1 eura (1,27 dolara) na čak 1,7 eura (1,96 dolara) po litru, rekao je Ajvazi.

Kosovo nema sopstvenu proizvodnju goriva. Cijenu dizela i benzina određuju uvoznici čija je profitna marža ograničena na 12 odsto, navodi agencija Asošiejtid pres.

Ajvazi je pozvao vladu da pomogne u ublažavanju tereta. Proljeće je sezona sadnje krompira.

Kompaniji je potrebno mnogo goriva, pa su troškovi “izuzetno visoki”, rekao je. Cijene đubriva su takođe porasle, ali je kompanija imala zalihe.

“Analiziramo i računamo svaki dodatni trošak i, ako vidimo da se ovaj trend rasta nastavlja, bićemo prinuđeni da prilagodimo cijene”, rekao je Ajvazi.

Dok su druge zemlje na Balkanu uglavnom uvele mjere za ublažavanje posljedica po poljoprivrednike, vlada Kosova još nije reagovala. Rumunija, Mađarska i Srbija uvele su posebne cijene dizela za poljoprivrednike ili smanjile državne poreze, ističe AP.

Na Kosovu su ekonomski stručnjaci upozorili da bi vlada trebalo hitno da reaguje u slučaju daljeg rasta cijena, kako bi se spriječila veća šteta po ekonomiju.

“Ne postoji sektor koji nije pogođen rastom cijena”, rekao je za AP ekonomista Safet Gerdžaliju.

Ajvazi je rekao da se njegova kompanija suočava i sa dodatnim problemima jer se oko 40 odsto proizvodnje izvozi po unaprijed ugovorenim, fiksnim cijenama koje se mogu mijenjati tek uz najavu od 90 dana. Dodao je da je teško bilo šta planirati bez stabilnih cijena.

“Pozivamo vladu da nam olakša ovu fazu”, rekao je on. “Mi smo kompanija koja izvozi u više od 23 različite zemlje, uključujući i evropske.”

Rast cijena dodatno je opteretio i obične građane. Bard Mehmeti, IT stručnjak iz Prištine, rekao je da sada za pun rezervoar plaća 100 eura (115 dolara), dok je prije krize plaćao 80 eura (92 dolara). Mehmeti sada “ozbiljno razmatra” načine da nabavi električni automobil.

Ekonomija Kosova muči se još otkako je ta zemlja proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine, nakon rata. Srbija ne priznaje otcjepljenje, a neriješena situacija usporila je obje zemlje u njihovim nastojanjima da se pridruže Evropskoj uniji, ističe američka agencija.

Na ekonomsku situaciju Kosova uticala je i dugotrajna politička kriza, zbog koje ta zemlja veći dio prošle godine nije imala vladu koja u potpunosti funkcioniše. Aktuelna vlada premijera Aljbina Kurtija ponovo je u zastoju zbog neuspjeha da izabere novog predsjednika.

Glavna opoziciona Demokratska partija kritikovala je ono što naziva nečinjenjem vlade i pozvala na privremeno smanjenje poreza kako bi se građanima i privredi olakšao teret.