Turska i Jermenija: još samo da otvore granične prelaze

Bio je to istorijski trenutak u junu 2025: jermenski premijer Nikol Pašinjan izašao je iz automobila i krenuo prema svom domaćinu, turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Dvojica političara su se rukovala i zajedno okrenula prema kamerama. Bio je to prvi put da je neki jermenski premijer došao u radnu posetu susednoj zemlji – i to na zvaničan poziv jednog turskog šefa države.

Turska i Jermenija dele kopnenu granicu dugu skoro 330 kilometara i već više od sto godina su u neprijateljskim odnosima. Istorijski su odnosi pre svega opterećeni masakrima nad Jermenima u Osmanskom carstvu, koje su nemački Bundestag i mnoge zapadne zemlje, 2016. godine označili kao genocid.

Duboke podele izaziva i stav Ankare u sukobu oko Nagorno-Karabaha. Turska je pritom stala na stranu protivnika Jermenije, Azerbejdžana, i 1993. zatvorila zajedničku granicu.

Mirovni sporazum otvara nove perspektive

Od 2022. godine, međutim, postoji oprezno približavanje. Jermenija, koja nema izlaz na more, više ne insistira na tome da Ankara događaje iz 1915. prizna kao genocid.

Osim toga, ta zemlja je prošle godine mirovnim sporazumom okončala višedecenijski rat oko Nagorno-Karabaha sa Azerbejdžanom. Od tada u turskoj privredi raste nada u skoro normalizovanje odnosa u regionu i otvaranje granice koja je zatvorena više od tri decenije.

Turska ima dva prelaza prema susednoj Jermeniji: Alidžan u provinciji Igdir i Akjaka u provinciji Kars. Oba su zatvorena još od Prvog rata za Nagorno-Karabah, ali bi, prema mišljenju posmatrača, mogla ponovo da budu otvorena za nekoliko meseci.

Jermenski mediji izveštavaju da je Jerevan već obavio potrebne pripreme. Na turskoj strani radovi još traju, ali su takođe znatno odmakli.

Ako bi prelazi bili otvoreni pre jermenskih parlamentarnih izbora u junu, to bi bio veliki uspeh za premijera Nikola Pašinjana. On već godinama vodi proces pomirenja sa susedima i približava svoju zemlju Zapadu.

Alternativna trgovinska ruta preko Gruzije

Kan Sojak, predsednik Tursko-jermenskog saveta za razvoj privrede, navodi da se trgovina između dve zemlje zbog zatvorenih granica već godinama odvija indirektno preko Gruzije i da iznosi oko 300 do 350 miliona američkih dolara. Prema njegovim rečima, oko 99 odsto toga otpada na robu koja se iz Turske transportuje u Gruziju, a odatle dalje u Jermeniju.

Prema Sojaku, posebno se izdvajaju konfekcijska odeća, hemijski proizvodi, prehrambeni proizvodi i neobrađeni plemeniti metali. On je uveren da bi bilateralni obim trgovine sa otvorenim granicama brzo mogao da poraste na milijardu dolara. Takođe očekuje brzo formiranje logističkih koridora, uključujući energetske i telekomunikacione vodove sa direktnim priključkom na čitav region Kavkaza.

Rat u Iranu, međutim, usporava pripreme. Prema Sojaku, širenje rata na zalivske države, Irak i Liban podstaklo je strah od novih migracionih talasa. Zbog toga se otvaranje kopnenih prelaza trenutno sprovodi nešto sporije.

Anadolija se nada turizmu

Istočne provincije poput Karsa, Igdira, Agrija, Ardahana i Vana nalaze se na samo nekoliko kilometara od jermenske granice i spadaju među najsiromašnije regione Anadolije. Prema podacima turskog zavoda za statistiku, sa bruto domaćim proizvodom od svega 3.250 do 4.350 evra zauzimaju poslednja mesta na rang-listi gradova.

Utoliko su veće nade koje lokalno stanovništvo polaže u promet robe i ljudi sa susedima – uključujući i posetioce iz Jermenije i jermenske dijaspore širom sveta. Pošto se mnoge značajne istorijske i verske znamenitosti nalaze na turskoj strani granice, njeno otvaranje moglo bi da privuče potpuno novu vrstu turista.

Kadir Bozan, predsednik Industrijske i trgovinske komore Kars, takođe naglašava značaj takozvanog Trampovog koridora. Za članove komore taj put i prateća infrastruktura imaju izuzetno veliki značaj.

Uspostavljanje Trampove rute za međunarodni mir i prosperitet dogovoreno je prošlog avgusta kao deo mirovnog plana između Jermenije i Azerbejdžana, uz posredovanje predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa. Plan predviđa drumsko-železnički koridor dug 43 kilometra kroz Jermeniju, koji povezuje Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan i Turskom.

Transportni koridor između Kine i Evrope

Koridor treba da ojača Transkaspijsku međunarodnu transportnu rutu i da skrati vreme transporta između Kine i Evrope. Turska u tome vidi veliku priliku da postane ključni akter svetske trgovine.

Već prošlog avgusta započela je izgradnju železničke pruge duge 224 kilometra koja bi, kao deo te rute, trebalo da svake godine prevozi milione tona tereta i putnika.

Mnogi ljudi u regionu zato žele što skoriji kraj rata u Iranu, naglašava predsednik Industrijske i trgovinske komore Kars Kadir Bozan, kako bi došlo do pomirenja i kako bi region mogao da se razvije u privredni i turistički centar. Njegov grad već sada ima veoma dobru i popularnu železničku vezu preko Tbilisija sve do Bakua.

I u susednoj provinciji Ardahan, koja ima dva granična prelaza prema Gruziji, polažu velike nade u tursko-jermensko približavanje. Pošto se grad nalazi svega 20 kilometara od Jermenije, predsednik Industrijske i trgovinske komore Ardahan Četin Demirdži veruje da će tamo uskoro nastati nova proizvodna postrojenja, fabrike, industrijske zone i skladišta.

Njegov grad se godinama smanjuje jer se mladi iseljavaju. Otvorene granice bi ovde stvorile preko potrebna radna mesta i oživela privredu.

S optimizmom na budućnost gleda i Kamil Arslan, predsednik Industrijske i trgovinske komore Igdir, koji naglašava: „Trgovina ne poznaje nacionalizam.” On želi da konačno prestane više od 30 godina staro neprijateljstvo između Turske i Jermenije.

Arslan se nada da će preko graničnih prelaza uskoro ponovo početi da teku prehrambeni proizvodi, građevinski materijal, tekstil i usluge prema Jermeniji – pre svega slatke, čuvene kajsije iz Igdira, baš kao u starim vremenima.