Veštačka inteligencija: šansa ili rizik za novinarstvo?

U redakcijama širom Balkana, veštačka inteligencija (AI) više nije stvar budućnosti. Ona sve više postaje deo svakodnevnog rada novinara – od transkribovanja intervjua i analize podataka do proizvodnje multimedijskog sadržaja.
Međutim, usvajanje ovih novih tehnologija u medijima zemalja Zapadnog Balkana napreduje različitim brzinama. Studije pokazuju da su redakcije u regionu još uvek u ranim fazama integracije ovih alata. Najčešće se koriste za automatizaciju rutinskih zadataka, obradu velikih količina informacija i ubrzavanje proizvodnih procesa.
„Svaka tehnološka revolucija neizbežno menja gotovo svaki aspekt društva, a novinarstvo je među prvim sektorima koji osećaju te promene“, kaže Dejan Rakita, novinar istraživačke novinske kuće Gerila u Banjaluci, u Bosni i Hercegovini.

Po njegovom mišljenju, uvođenje alata veštačke inteligencije u medijski krajolik Zapadnog Balkana postavlja nova pitanja – posebno u okruženju u kojem je nezavisno novinarstvo dugo bilo podložno političkim i ekonomskim ograničenjima. „Profesionalni i nezavisni novinari poznaju ovu tehnologiju kao pomoćni alat – onaj koji može poboljšati istraživanje i ubrzati određene procese“, kaže Rakita.

Veštačka inteligencija kao alat, ali ne kao urednik

Na javnoj televiziji Radio-televizije Crne Gore (RTCG) veštačka inteligencija se već koristi u svakodnevnom uredničkom radu. Međutim, kako objašnjava Vladan Jeknić, PR konsultant televizije, njena uloga ostaje strogo ograničena. „Veštačku inteligenciju prvenstveno koristimo kao pomoćni alat u produkcionim procesima“, kaže on.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija pomaže u automatskoj transkripciji intervjua i emisija, pretraživanju i arhiviranju velikih količina audio i video materijala te tehničkoj obradi novinarskog sadržaja. Međutim, postoji jasna granica: „Veštačka inteligencija nema uredničku ulogu. Odgovornost za sadržaj je isključivo na novinarima i urednicima“, kaže Jeknić.

RTCG je takođe prvi javni emiter u regionu koji je uveo etički kodeks za korišćenje veštačke inteligencije. Cilj je, objašnjava Jeknić, uspostaviti standarde za odgovorno korišćenje novih tehnologija u novinarstvu, jer konkurencija za klikove i brzinu objavljivanja sve više dominira medijskom industrijom.

Dve različite stvarnosti u medijima

Način na koji mediji u regionu koriste veštačku inteligenciju znatno se razlikuje. Neke redakcije u zemljama jugoistočne Evrope vide je kao alat za poboljšanje novinarskog rada, dok je druge vide kao zamenu.

Bosanskohercegovački novinar Rakita kaže: „Odgovorni mediji koriste veštačku inteligenciju za jačanje novinarstva“, ali dodaje da „mnogi portali s neprozirnim vlasničkim strukturama, veštačku inteligenciju vide kao zamenu za novinarski rad. Umesto da bude alat, ona postaje mašina za masovnu proizvodnju generičkog sadržaja.“

U regionu u kojem se nezavisno novinarstvo dugo suočava s političkim i ekonomskim ograničenjima, takve bi prakse mogle dodatno oslabiti već krhki medijski sistem.

Prednost za veće redakcije

Boban Tomić, profesor medija i komunikacije u Beogradu, kaže da korišćenje veštačke inteligencije u novinarstvu u velikoj meri zavisi od sposobnosti pojedinačnih redakcija: „Naprednije redakcije u većim medijskim kućama koriste sofistikovane generativne alate veštačke inteligencije koji im pomažu u stvaranju i uređivanju novinarskih tekstova“, kaže Tomić.

Prema Tomićevim rečima, ovi alati omogućuju novinarima da značajno poboljšaju svoj istraživački rad: „Brzina kojom veštačka inteligencija može pristupiti izvorima informacija daleko je veća od one koju bi čovek mogao postići sam.“

Osim za stvaranje teksta, veštačka inteligencija se sve više koristi za stvaranje audio i vizuelnog sadržaja – od zvuka i videa do grafičkih elemenata.

Profesor takođe upozorava na rizike: „Veštačka inteligencija može biti dobar sluga, ali i loš gospodar.“ Najveću opasnost vidi u nedostatku znanja i razumevanja među onima koji koriste ove tehnologije.

Male redakcije i nove tehnologije

U Severnoj Makedoniji uvođenje ovih tehnologija još je u ranoj fazi. Studija „Veštačka inteligencija u medijima Severne Makedonije“ pokazuje da se veštačka inteligencija tamo uglavnom koristi kao pomoćni alat u uredničkom radu, a manje kao strateški resurs. U praksi je novinari koriste za istraživanje tema, analizu trendova ili stvaranje multimedijskih formata. Međutim, nedostatak formalnih uredničkih smernica često znači da odgovornost za etičku upotrebu tehnologije pada na pojedinačne novinare.

Vesna Ivanovska-Ilievska, glavna urednica UMNO.mk u Severnoj Makedoniji, kaže da veštačka inteligencija već postaje nezaobilazan deo novinarske profesije – ali transparentnost je ključna. „Pitanje više nije koristi li se veštačka inteligencija, već kako“, kaže ona. „Ne objavljujemo tekstove koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom. Kad god koristimo veštačku inteligenciju, jasno navodimo da su grafike, ilustracije ili prevodi stvoreni veštačkom inteligencijom i imenujemo korišćenu platformu“, kaže ona. Ivanovska-Ilievska sigurna je da se samo takvim pristupom može održati poverenje javnosti.

Brzina, efikasnost – i novi rizici

Analize medijskog razvoja na Zapadnom Balkanu pokazuju da najveća prednost korišćenja veštačke inteligencije leži u povećanoj efikasnosti uredničkog rada. Novinari izveštavaju da im tehnologija pomaže u bržoj obradi informacija, analizi podataka i automatizaciji rutinskih zadataka. Međutim, istovremeno se javljaju ozbiljne etičke dileme. Jedna od najvećih zabrinutosti je potencijalno širenje netačnog ili manipulativnog sadržaja. Deepfake video-zapisi, automatski generisani tekstovi i manipulisane fotografije mogu stvoriti nove oblike medijske manipulacije.

Pitanje hoće li veštačka inteligencija zameniti novinare često se postavlja u medijskim raspravama. Trenutno većina stručnjaka veruje da se to neće dogoditi.

Mnogi medijski stručnjaci u regionu veruju da će ona definitivno promeniti način na koji se novinarstvo praktikuje. „Veštačka inteligencija može pomoći“, kažu novinari iz regiona, „ali pravo novinarstvo ostaje ljudski poduhvat.“ Veštačka inteligencija i dalje ne može zameniti kontekst, kritičko razmišljanje ili istraživački rad – ključne elemente novinarstva.

Ovaj članak je nastao kao deo projekta jačanja i profesionalizacije novinara u Severnoj Makedoniji, koji podržava vlada savezne države Severna Rajna-Vestfalija (NRW).