Vučić “zaboravlja” da Srbija i Hrvatska imaju vojni sporazum, dok javnost plaši Memorandumom Zagreba, Prištine i Tirane

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih nedelja ponovo je u javnom prostoru aktuelizovao dokument koji je Zagreb potpisao sa Prištinom i Tiranom. Ovog puta predsednik je otišao toliko daleko da je govorio i tome da će te zemlje napasti Srbiju, a da bi zatim građane umirivao, u istoj emisiji, navodeći da neće. U svojim izlaganjima o ovom dokumentu, predsednik je zanemario činjenicu da Srbija ima vojni sporazum sa Hrvatskom, i to još od 2010. godine.

"Mi se pripremamo za njihov napad", ovako je predsednik Srbije nedavno, na javnom servisu, po ko zna koji put komentarisao Memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti između Zagreba, Tirane i Prištine, pri tom ne navodeći zašto bi neko napao Srbiju.

Tvrdio je Vučić da "Kosovo, Albanija i Hrvatska ne misle da se brane od Srbije, već da napadnu Srbiju i da su zato formirali 'vojni savez'".

"Čekaće trenutak da izbije veći sukob Evropljana i Rusa, i još veći sukob na Bliskom istoku", bila je tvrdnja Vučića.

A onda je u istoj emisiji umirivao građane pričom da mogu "mirno da spavaju" i da nas ove zemlje neće napasti.

"Srbija je dovoljno snažna da sačuva svoj teritorijalni integritet, suverenitet i neće nas napasti – ne zato što ne žele, već zato što znaju kakav bi bio odgovor", rekao je Vučić.

U ovom sluđivanju javnosti, a još od potpisivanja pomenutog memoranduma, vlast u Srbiji, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, učestalo zaboravlja da zapravo Srbija ima vojni sporazum sa Hrvatskom i to još od 2010. godine, koji je i dalje na snazi.

Na ovaj sporazum nedavno je podsetio hrvatski državni vrh.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je o tome govorio na konferenciji za novinare 14. marta, kada je predstavljao najnoviji izveštaj svetske agencije za kreditni rejting Standard & Poor's koji je Hrvatskoj podigao rejting s A- na A.

"Ta vrsta tehničke saradnje na nivou ministarstava odbrane koja postoji između Hrvatske, Albanije i Kosova nije uopšte usmerena protiv Srbije. Kad pogledate u supstanci, u sadržajnom smislu, sadržajniji je isti takav sporazum koji međusobno imaju Hrvatska i Srbija, nego što je sporazum koji imamo na nivou Hrvatska – Kosovo – Albanija. Dakle, to je jedna potpuno isfabrikovana i izmišljena teza koja bi trebalo valjda na unutrašnjem političkom planu da podrži narativ o nekoj spoljnoj pretnji Srbiji. Hrvatska je članica EU, NATO, imamo kišobran kolektivne bezbednosti, ne pada nam na pamet, a ne pada na pamet ni Kosovu ni Albaniji da ugrožavaju bilo čiji teritorijalni integritet", rekao je Andrej Plenković na konferenciji za novinare.

Istim sporazumom, u svom obraćanju novinarima sredinom marta, bavio se i predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

"Hrvatska ima sporazum o vojnoj saradnji sa Srbijom iz 2010. godine, pravi sporazum ratifikovan u Hrvatskom saboru, ne ovaj papirić (Memorandum) što je potpisao (hrvatski ministar odbrane Ivan) Anušić, da pleni pažnju. To (sporazum) je na snazi, Srbija i Hrvatska imaju ugovor iz 2010. koji je potpisao tadašnji ministar odbrane Srbije kojeg je Vučić pre pola godine poslao za ambasadora u Vašingtonu, (Dragan) Šutanovac se zove, bio je ministar odbrane Borisa Tadića i (Mirka) Cvetkovića, da bi ga sada Vučić poslao za svoju osobu u Vašingtonu, ne u Kualu Lumpur, ne u Istočni Timor… Dakle, isti ljudi. A zašto Srbija ne otkaže taj ugovor o vojnoj saradnji koji dublje seže od ovog memoranduma sa kojim ni ja nisam bio upoznat i koji ne uključuje hrvatsku vojsku, jer morao bih da budem upoznat da ministar uopšte to može da potpiše", izjavio je Zoran Milanović sredinom marta.

On je tom prilikom ocenio i kako neki ljudi u Srbiji žele da "Srbija bude neprijatelj Hrvatskoj".

Dodao je i da je jednom prilikom već "upozorio Vučića da pomenuti memorandum nije nikakav vojni sporazum".

"Evo ti njega pre dva dana govori o planu Hrvatske, Kosova i Albanije da napadnu Srbiju. To je poprilično zanimljiv čovek. Kako da napadnemo? S čim? Mi nemamo vojsku za to. Možeš onda verovati meni na reč, na kraju krajeva – ja o tome odlučujem. To nije dobro čuti, osim što je šašavo", ocenio je tada Milanović.

Za Memorandum kaže da ne predstavlja vojni savez, već jedan gest bliskosti.

"Nije dovoljno što sam lično rekao Vučiću, pred deset svedoka – 'daj, nemoj da pričaš svašta, kakav vojni savez?' Nema vojnog saveza, to nije ugovor koji je ratifikovao Hrvatski sabor, to je jedan gest bliskosti. Šta ne smemo da budemo bliski sa Albancima? Meni su Albanci, kao narod… politički imam dosta veza, ne samo ja, tu ih ima u Hrvatskoj, mi ih podržavamo. Mi podržavamo Kosovo, to ne znači da mrzimo Srbiju, to ne znači da ne volimo Srbe", izjavio je još Milanović na istoj konferenciji za novinare.

Vojni sporazum Srbije i Hrvatske i dalje je na snazi. Ovaj sporazum 2010. godine potpisali su ministar odbrane Hrvatske Branko Vukelić i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, koji je sada ambasador Srbije u SAD.

Kako je navelo Ministarstvo odbrane Hrvatske u junu 2010. godine, tim sporazumom definisana je zajednička saradnja na području bezbednosne politike i planiranja odbrane, vojno-naučnom području, vojne medicine, vojne policije, operacije u podržavanju mira, atomsko-biološko-hemijske zaštite, te na području vojno-tehničke saradnje.

Nakon potpisivanja Sporazuma, u izjavi za novinare, ministri su istakli da je dobra saradnja između Hrvatske i Srbije na odbrambenom području bitna za bezbednost i stabilnost u regionu, te da doprinosi sveukupnoj normalizaciji odnosa između dve države.

Posebno bitnim označene su mogućnosti saradnje koje se odnose na učestvovanje u međunarodnim mirovnim misijama, vojno školovanje, te odbrambene industrije dve zemlje.

Šta sve piše u vojnom sporazumu Srbije i Hrvatske možete da pročitate na ovom linku.

O ovom sporazumu je ranije Jutarnji list upitao Ministarstvo odbrane Hrvatske, koje je navelo da taj sporazum nije vremenski ograničen.

"Sporazum o odbrambenoj saradnji između Hrvatske i Srbije, potpisan 2010. godine, nije vremenski ograničen. Definiše opšte oblike vojne saradnje, uključujući vojno-naučnu saradnju, vojno obrazovanje, vojno-tehničku saradnju te zajedničke aktivnosti, a tokom proteklih godina održavane su, u skladu sa sporazumom, povremene aktivnosti", navedeno je u odgovoru hrvatskog Ministarstva odbrane Jutarnjem listu.

Prema pisanju Jutarnjeg lista, nakon potpisivanja, saradnja je dobro počela. Krenuli su sastanci pripadnika Oružanih snaga Hrvatske i Srbije, a kulminacija je bila 2012. godine, kada je tadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, došao u zvaničnu posetu Zagrebu. Godinu dana kasnije, tadašnji ministar odbrane Ante Kotromanović zvanično je posetio Beograd, a 2014. godine u uzvratnu posetu došao je tadašnji ministar odbrane Nebojša Rodić.

Između Srbije i Hrvatske je na snazi 48 bilateralnih sporazuma, a sedam je u fazi ratifikacije, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Ministri unutršanjih poslova Srbije i Hrvatske Nebojša Stefanović i Ranko Ostojić potpisali su u Beogradu 15. jula 2014. godine Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa.

Podsetimo, tokom velikih poplava u Srbiji u maju 2014. godine, među državama koje su poslale pomoć našoj zemlji bila je Hrvatska, a hrvatski spasioci bili su među prvima koji su tada stigli u poplavljeni Obrenovac i evakuisali više od 90 meštana. Hrvatska je tada, pored ljudstva, Srbiji uputila pomoć i u novcu i tehnici, iako je i sama bila pogođena poplavama.

Srbija je uzvratila Hrvatskoj kada su tu zemlju pogodili razorni zemljotresi kod Siska i Petrinje. Tom prilikom je Hrvatskoj donirala milion evra, a finansijsku pomoć uputile su i pojedine firme i Privredna komora Srbije. Hrvatskoj su poslati i kontejneri za smeštaj.

Krenula je i razmena polaznika visokih škola, a 2014. održana je i zajednička vojna vežba "Zajednički odgovor 14".

Sporazumom je definisano i da Srbija Hrvatskoj preda imovinskopravnu i tehničku dokumentaciju vojnih nekretnina na području Hrvatske koje su spadale pod nadležnost bivše JNA i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu radi lakše legalizacije tih objekata. Upravo je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić, tadašnjoj prvoj potpredsednici hrvatske Vlade Vesni Pusić predao oko 38.500 vazdušnih snimaka objekata iz 1968. godine.

U svom odgovoru Ministarstvo odbrane Hrvatske potvrđuje kako se upravo 2014. godine odvijao najintenzivniji oblik saradnje sa Srbijom u području odbrane, kada su se sastali ministri odbrane i načelnici glavnih štabova, te su održane tri multilateralne vojne vežbe, a nakon toga je smanjen intenzitet saradnje.

Jutarnji list navodi da je Ministarstvo odbrane Srbije objavilo saopštenje 29. aprila 2013. u kom se navodi da je tog dana prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić razgovarao u Zagrebu sa ministrom odbrane Hrvatske Antom Kotromanovićem o vojnoj saradnji dve zemlje.

Prema tekstu saopštenja, teme razgovora bile vojnoobrazovna, vojnoekonomska i vojnomedicinska saradnja Srbije i Hrvatske, mogućnosti zajedničkog učešća na trećem tržištu, kao i zajedničko učešće u mirovnim misijama.

"Vučić je tokom sastanka izneo predlog da se što skorije sastanu ekspertski vojni timovi Srbije i Hrvatske kako bi se konkretizovala saradnja, i uputio poziv Kotromanoviću da uskoro poseti Srbiju", navedeno je tada u saopštenju.

S godinama je ta saradnja bila sve slabija, a poslednja zabeležena saradnja po navedenom sporazumu, tvrde u Ministarstvu odbrane Hrvatske, bila je 2018. godine u području vojnog obrazovanja. A onda je od te 2018. godine potpuno zamrla.

Sporazum i dalje na snazi, kako je navedeno u odgovoru Ministarstva odbrane Hrvatske Jutarnjem listu, a eventualni raskid je moguć u skladu s njegovim odredbama, pismenim obaveštenjem drugoj strani diplomatskim putem.

Zasad nijedna strana nije pokrenula takav postupak, iako se sam sporazum praktično ne sprovodi.

Podsetimo, Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su 18. marta 2025. godine u Tirani Memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti.

Sporazum su potpisali ministri odbrane Albanije Piro Vengu, Hrvatske Ivan Anušić i Kosova Ejup Maćedonci.

Memorndum predviđa jačanje odbrambene sposobnosti i saradnje u vojnoj industriji, zajedničke obuke, vežbe, obrazovanje kadrova, zajedničku borbu protiv "hibridnih pretnji", ali i podršku evroatlantskim integracijama, uključujući i zalaganje da Kosovo bude deo inicijative NATO – Partnerstvo za mir.

Šta sve piše u tekstu pomenutog memoranduma možete pročitati na ovom linku.

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare