Vadeful posle sastanka G7: Napetosti sa SAD su „otklonjene”

U Francuskoj, koja ove godine predsedava G7 održan je sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica i gostiju, 26. i 27 marta u mestu Voks de Serne blizu Pariza. Američki državni sekretar Marko Rubio, za razliku od svojih kolega, stigao je tek u noći uoči drugog i poslednjeg dana sastanka.

Razgovori su bili fokusirani na deeskalaciju tenzija na Bliskom istoku i Iranu, kao i na nastavak podrške Ukrajini u pogledu energetike i vojnih kapaciteta.

U neočekivano objavljenom i relativno kratkom zajedničkom saopštenju o Iranu, ministri spoljnih poslova G7 zatražili su hitan prekid napada na civilnu infrastrukturu. Prema francuskom tumačenju, reč je izričito i o zaštiti civilne energetske infrastrukture.

Ministri su u saopštenju takođe naglasili da je, prema njihovom stavu, apsolutno neophodno trajno obnoviti slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz. On mora biti bezbedan a prolaz besplatan.

Prijateljski razgovor sa Rubiom

Predsednik SAD Donald Trampu poslednje vreme više puta je kritikovao nemačku vladu zbog njenog stava o ratu u Iranu. No, posle susreta sa svojim američkim kolegom Markom Rubiom, nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) ocenio je za ARD da je atmosfera bila pozitivna. Na sastanku ministara spoljnih poslova G7 razgovori su vođeni u „prijateljskom” tonu.

A šta je sa Trampovim zamerkama? „To je moglo da se razjasni”, rekao je Vadeful. Nemačka ima veliki interes za dobre odnose sa SAD i za zajedničko oblikovanje spoljne i bezbednosne politike, rekao je nemački ministar.

Rubio je, kako je naveo, jasno rekao da SAD u ovom trenutku od Nemačke „ne očekuje vojno angažovanje”. Tek kada borbena dejstva budu okončana, o tome bi moglo ponovo da se razgovara – ali ni tada to „nije izvesno”.

Na vojni angažman po završetku rata Nemačka je, kako je naglasio Vadeful, „od početka bila spremna”.

I kancelar Fridrih Merc izjavio je danas, na jednom skupu u organizaciji lista „Frankfurter algemajne cajtung”, da može konkretno da zamisli angažovanje Bundesvera na uklanjanju mina.

Vojni ciljevi u prvom planu

Kada je reč o ratnim ciljevima SAD, sada je razjašnjeno „ono što je dugo bilo nejasno”, rekao je Vadeful. Naime, da je cilj isključivo uništavanje vojnih kapaciteta Irana i da se ne teži drugim ciljevima.

Iz SAD su ranije stizale različite izjave o ratnim ciljevima. Između ostalog, predsednik Tramp je na početku rata jasno stavio do znanja da priželjkuje „promenu režima”, odnosno trajnu promenu političkih prilika u Iranu. Pritom je pozvao građane Irana da sada „preuzmu vlast”.

Taj cilj, međutim, SAD do sada nisu zvanično formulisale – i neće ga ni formulisati, „što je danas ponovo postalo jasno”, rekao je Vadeful.

Iranske rakete pretnja i za Evropu

Kada je reč o vojnim sposobnostima Irana, ranije je fokus bio pre svega na nuklearnom naoružanju, a sada je u središtu pažnje i raketno naoružanje.

„Nedavno smo videli lansiranje raketa koje verovatno mogu da lete više od 4.000 kilometara”, rekao je Vadeful, osvrćući se na napad na vojnu bazu koju koriste SAD i Velika Britanija.

„To bi predstavljalo neposrednu pretnju i za nas u Evropi.” Iran, koji se decenijama neprijateljski ponaša u regionu, mora biti vojno ograničen. „Taj cilj izričito delimo sa SAD.”

Cilj – sporazum sa Iranom

Nemačka ima interes da rat ne potraje dugo – i zbog ekonomskih posledica. „Sa nadom slušamo da bi moglo doći do razgovora. Oni se pripremaju”, rekao je ministar. On je ohrabrio SAD da započnu te razgovore.

Na kraju pregovora mora postojati sporazum sa Iranom, istakao je Vadeful. Samo tako može se obezbediti „bezbednost i pouzdanost, i u Ormuskom moreuzu”.

U nemačkoj vladi postoji saglasnost da za ovaj sukob „ne postoji vojno rešenje, već je potrebna diplomatija”.

Protivno međunarodnom pravu? Berlin čeka stav SAD

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je tokom jedne svečanosti u Ministarstvu spoljnih poslova ocenio rat u Iranu kao protivpravan sa stanovišta međunarodnog prava. Vadeful se nije direktno izjasnio o tom pitanju.

Kako je rekao, kada SAD iznesu konačnu procenu, tada će se oglasiti i nemačka vlada.

Ipak, jasno je da se i Iran ponašao protivno međunarodnom pravu. Međunarodno pravo, stoga, ne može imati za cilj „zaštitu Irana”, reako je nemački ministar spoljnih poslova.

Vadeful: Pomoć Ukrajini ne sme da oslabi zbog Irana

Pored rata u Iranu, centralna tema ministarskog sastanka bio je i ruski napad na Ukrajinu. Vadeful je upozorio: „Ne sme biti popuštanja kada je reč o očuvanju odbrambene sposobnosti Ukrajine.” To bi išlo naruku šefu Kremlja Vladimiru Putinu.

„Putin se na ciničan način nada da će eskalacija na Bliskom istoku skrenuti pažnju sa njegovih zločina u Ukrajini. Ta računica ne sme da uspe”, rekao je Vadeful.

Pritisak na Rusiju mora ostati snažan – kroz sankcije, mere protiv ruske „flote u senci” i pritisak na energetski sektor. Vadeful je pritom ukazao i na odgovornost SAD, koje su nedavno privremeno ublažile sankcije na isporuke ruske nafte. „To je zadatak svih partnera u G7.”

Američki državni sekretar Rubio napisao je na mreži X da je na sastanku ponovo naglasio da predsednik SAD Donald Tramp nastoji da što pre postigne prekid vatre i pregovaračko rešenje rata u Ukrajini.

G7 pored Nemačke čine i Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada i SAD. Na poziv francuskog ministra Žan-Noela Baroa, sastanku su prisustvovali i ministri spoljnih poslova partnera kao što su Indija, Brazil, Saudijska Arabija, Južna Koreja i Ukrajina.