Rekordan nivo antisemitskog nasilja nad Jevrejima van Izraela

Prema podacima koje je prikupio Univerzitet u Tel Avivu, broj ljudi ubijenih u antisemitskom nasilju u zapadnim zemljama dostigao je rekordni nivo 2025. godine.

Novi izveštaj, objavljen uoči izraelskog Dana sećanja na Holokaust 14. aprila, pokazuje da je prošle godine 20 Jevreja ubijeno u četiri različita smrtonosna napada, što je najveći broj za više od 30 godina.

Incidenti koji uključuju druge oblike fizičkog povređivanja, akte vandalizma protiv jevrejskih institucija i govor mržnje na internetu porasli su u svim zapadnim zemljama obuhvaćenim istraživanjem u poređenju sa 2022. godinom, koja je prethodila napadima Hamasa 7. oktobra i ratu Izraela u Gazi, Libanu, kao i njegovom kasnijem napadu na Iran zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Napad na plaži Bondi u Australiji

Univerzitet u Tel Avivu objavljuje svoj izveštaj o antisemitskom nasilju od 2001. godine, oslanjajući se na podatke koje dostavljaju agencije za sprovođenje zakona, jevrejske zajednice širom sveta, nevladine organizacije i druge grupe. Izveštaj za 2026. godinu takođe sadrži studiju o antisemitizmu u sektoru zdravstvene zaštite, kao i analizu matapodataka dokumentovanih počinilaca.

Najznačajniji antisemitski napad 2025. godine bila je pucnjava na proslavi Hanuke jevrejske zajednice na plaži Bondi u Australiji, u blizini Sidneja, 14. decembra, gde je ubijeno 15 ljudi, a na desetine drugih je povređeno.

Ukupan broj antisemitskih incidenata u Australiji blago je porastao prošle godine, sa 1727 u 2024. na 1750 u 2025. godini. Obe godine predstavljaju nagli porast u odnosu na slične podatke iz 2022. godine, kada su zabeležena 472 slučaja. Sličan trend rasta antisemitskih slučajeva zabeležen je u Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Belgiji.

Antisemitizam u SAD „zabrinjavajući“

U Sjedinjenim Američkim Državama, gde živi oko 6 miliona Jevreja, dakle najveća jevrejska zajednica na svetu van Izraela, izveštaj je kao fenomen koji najviše zabrinjava istakao „normalizaciju antisemitske retorike u američkom političkom diskursu“. Posebno je izdvojio predsednika SAD Donalda Trampa i njegove veze sa "ubeđenim, gnusnim antisemitima unutar njegovog tabora".

„Vezivanje sudbine Izraela isključivo i slavodobitno za ličnost [Trampa], a još i hvalisanje uticajem koji izraelski političari ili filantropi imaju na njega, neodgovorna je ludost egzistencijalnih razmera“, navodi se u izveštaju. Time se aludira na javne komentare izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o onome što je nazvao „posebnom vezom" sa Trampom.

Prema izveštaju, američki lider predstavlja „opasnost za budućnost [Sjedinjenih Država], i liberalne demokratije u celini“, zbog onoga što je opisano kao Trampova „zapaljiva, ponižavajuća politička retorika“, kao i zbog njegovog nepriznavanja „zla koje predstavlja fašistička Rusija“ i njegovog „prezira prema vladavini prava“.

Izveštaj takođe pominje opadanje podrške Izraelu među stanovnicima Sjedinjenih Država, kako u republikanskim tako i u demokratskim krugovima, kao razlog za zabrinutost lokalnih Jevreja.

Smanjenje državnog finansiranja obrazovanja u Nemačkoj kao pretnja

Iako izveštaj navodi da je broj incidenata koji su se dogodili u Nemačkoj opao — 5729 prošle godine u poređenju sa 6560 u 2024. — broj slučajeva koji uključuju fizičko nasilje ostao je sličan. U 2025. godini zabeležena su 144 takva slučaja, dok je 2024. zabeleženo 148 napada. Podaci su preuzeti od nemačke Savezne kriminalističke policije (BKA).

Policija u Nemačkoj je nedavno saopštila parlamentu da su mnogi antisemitski zločini direktno povezani sa eskalacijom koja je usledila nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i naknadnog rata Izraela u Gazi, izvestio je berlinski dnevnik Tagesšpigel.

Dok su mnogi prijavljeni zločini uključivali napade na sinagoge i druge jevrejske institucije, pitanje kriminalizacije određenih termina i simbola povezanih sa pro-palestinskim pokretom izazvalo je rasprave u Nemačkoj.

Jedan takav primer je slogan „od reke do mora, Palestina će biti slobodna“. Posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Nemačka je pravno klasifikovala korišćenje tog izraza kao krivično delo, što je izazvalo kritike aktivista i organizacija za ljudska prava širom sveta.

Drugi motivi za antisemitsko nasilje uključuju islamizam i desničarski ekstremizam.

Iako se borba protiv antisemitizma često pominje kao jedan od ciljeva nemačke vlade, trenutna koalicija — predvođena kancelarom Fridrihom Mercom iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) — sprovela je niz budžetskih rezova u obrazovnim programima, što je pogodilo i mnoge nevladine organizacije koje se bave prevencijom antisemitizma.

Izraelska kancelarija za antisemitizam na meti kritike

Jedno od pitanja pomenutih u izveštaju jeste način na koji se tom temom bavi krajnje desničarska izraelska vlada, kao i lokalni izraelski mediji. Prema autorima, izraelski političari i mediji „kontinuirano su proširivali“ značenje pojma antisemitizma, „ponekad na apsurdne ili brzoplete načine“, čime ga „lišavaju analitičkog značenja“.

„Oznaka antisemitizma je teška i trebalo bi je primenjivati samo nakon pažljivog razmatranja i na osnovu čvrstih kriterijuma“, navodi se u izveštaju, uz posebno kritikovanje izraelskog Ministarstva za poslove dijaspore i borbu protiv antisemitizma, kojim rukovodi desničarski političar Amihaj Šikli.

Šiklijevo ministarstvo „nije ni na koji koji smislen način doprinelo“ borbi protiv antisemitizma, dok je u nekim slučajevima predstavljalo „sramotu“, navodi se u izveštaju. Preporučuje se potpuno ukidanje tog ministarstva nakon izraelskih parlamentarnih izbora planiranih za oktobar, potez koji izveštaj označava kao „imperativ“.

Ministarstvo je često kritikovala jevrejska zajednica u Evropi zbog Šiklijevih veza sa krajnje desničarskim evropskim političarima. U martu 2025. godine je nekoliko uglednih učesnika odustalo od konferencije protiv antisemitizma koju je organizovalo Šiklijevo ministarstvo zbog učešća krajnje desničarskih političara iz Mađarske, Španije, Švedske i drugih zemalja.

Među onima koji su otkazali svoje učešće bio je svetski poznati jevrejski filozof Bernar-Anri Levi, nemački vladin komesar za borbu protiv antisemitizma Feliks Klajn i Folker Bek, predsednik najznačajnije pro-izraelske lobističke grupe u Nemačkoj.

Nekoliko važnih jevrejskih institucija takođe se uzdržalo od prisustva na konferenciji, a među kojima su najznačajnije Svetski jevrejski kongres i Američki jevrejski komitet.