Studija: Kako građani SAD i Kanade razmišljaju o kraju sveta

„Ljudi veruju u razne scenarije o kraju sveta", rekao je Metju Bilet, socijalni psiholog sa Kalifornijskog univerziteta u razgovoru sa voditeljima podkasta „Science Unscripted", Konorom Dilonom i Gabrijelom Borudom.

„Neki pod tim podrazumevaju izumiranje ljudi", kaže Bilet. „Drugi misle na kolaps civilizacije ili neku vrstu transformacije civilizacije kakvu poznajemo, što ponekad vodi ka utopiji ili obnovi čovečanstva. A ima i onih koji misle na potpuno uništenje Zemlje, recimo usled sudara sa kometom ili snažnog Sunčevog zračenja."

Većina nas je bar nekad razmišljala o kraju sveta. Ono što su Bilet i njegove kolege želeli da saznaju jeste kako takva uverenja utiču na stavove ljudi.

Istraživači su utvrdili da stavovi prema globalnim rizicima zavise od četiri faktora:
• koliko brzo verujete da će doći kraj sveta
• na koji način mislite da će se to dogoditi
• kakvu ličnu ulogu imate u tom procesu
• šta verujete da će se desiti nakon kraja sveta

„Na primer, ako mislite da je kraj sveta u Božjim rukama, odnosno da predstavlja ispunjenje natprirodnog proročanstva, manja je verovatnoća da ćete biti spremni da preduzmete skupe, a ponekad i radikalne mere kako biste sprečili globalne rizike, poput klimatskih promena."

Slično tome, ako verujete da za ljude nema budućnosti, manje je verovatno da ćete podržati politiku koja se tiču cele zajednice, kao što su viši porezi za finansiranje smanjenja emisije štetnih gasova.

Proučavanje psihologije razmišljanja o kraju sveta

Istraživači su sproveli studiju sa skoro 3.500 učesnika u SAD i Kanadi kojima je predstavljen spisak od pet globalnih rizika:
• ekonomski (na primer, kolaps lanaca snabdevanja, dužnička kriza)
• ekološki (prirodne katastrofe, neuspeh u ublažavanju klimatskih promena)
• geopolitički (nuklearni rat, raspad država)
• društveni (pandemije, slabljenje društvene kohezije)
• tehnološki (veštačka inteligencija, dezinformacije)

Ljudi su zatim odgovarali na pitanja o tome koliko im kraj sveta deluje blizu, da li veruju da će ga izazvati ljudi ili će nastupiti božanskom i/ili kosmičkom intervencijom, da li smatraju da imaju kontrolu nad događajima koji vode ka kraju sveta, kao i kako emocionalno doživljavaju apokalipsu – kao nešto dobro ili loše.

Istraživanje je pokazalo da većini ljudi kraj sveta deluje „daleko i apstraktno", ali da svaki treći Amerikanac danas apokalipsu doživljava „lično i neposredno".

„Ljudi koji veruju da će kraj sveta biti tokom njihovog života – globalne rizike, poput klimatskih promena, pandemija ili veštačke inteligencije – doživljavaju ozbiljnije, više ih se plaše i spremniji su da preduzmu skupe mere kako bi ih sprečili", kaže Bilet.

Kako razmišljanje o kraju sveta utče na suočavanje sa neizvesnošću

Ovo istraživanje ipak ostavlja prostor za nadu, ali sve zavisi od toga kako doživljavate kraj sveta.

Kako objašnjava Bilet, neki ljudi veruju da nakon kraja sveta ne dolazi ništa dobro: „Ako dođe do nuklearnog rata – to je kraj. Svi su mrtvi."

„Ali drugi veruju da će posle kraja sveta nastupiti utopija, da će Zemlja biti obnovljena, naročito za pravedne", rekao je on.

Način na koji doživljavate kraj sveta je vrelo lična stvar. Ali razmišljanje o apokalipsi je i kolektivni proces, ističe Bilet — svi smo u to uključeni, bez obzira na lična uverenja.

Upravo zato što je reč o kolektivnom procesu, takvo razmišljanje može pomoći ljudima da se nose sa krhkošću svojih zajednica i same civilizacije.

„Ako verujete da imate ličnu ulogu u apokalipsi, da vaši postupci imaju značaj, i ako verujete da nakon toga sledi utopija, lakše podnosite suočavanje sa globalnim pretnjama koje su za druge ljude uznemirujuće", kaže Bilet.

„Postoje dokazi da takva uverenja pomažu ljudima da se nose sa neizvesnim svetom."

Metodologija istraživanja

Istraživači su sproveli šest pilot-studija sa ukupno 2.079 učesnika u SAD i Kanadi, kao i jednu unapred registrovanu studiju sa 1.409 ispitanika.

Unapred registrovane studije imaju za cilj veću transparentnost i smanjenje rizika od pristrasnosti, kao što je tzv. „naknadno prilagođavanje hipoteze rezultatima" (HARKing) – kada naučnici menjaju početnu hipotezu kako bi odgovarala dobijenim rezultatima, umesto da priznaju da je podaci ne potvrđuju.

Učesnici su bili iz različitih verskih sredina: katoličke, protestantske, evangeličke, jevrejske, muslimanske, kao i iz nereligioznih grupa. Prosečna starost bila je 50 godina, polna struktura bila je uravnotežena. Većina učesnika izjasnila se kao belci, dok je oko četvrtine pripadala drugim etničkim grupama (crnci/Afroamerikanci, Hispanoamerikanci/Latino populacija ili Azijati). Ekonomska situcija učesnika je bila raznolika.

Metju Bilet sa Kalifornijskog univerziteta u Irvinu, zajedno sa kolegama Sindejl Dž. M. Vajt sa Univerziteta Jork u Kanadi, kao i Azimom Šarifom i Arom Norenzaijanom sa Univerziteta Britanske Kolumbije, objavio je studiju „Uverenja o kraju sveta su rasprostranjena, raznovrsna i utiču na to kako ljudi doživljavaju i na njih reaguju na globalne rizike" kao preprint u januaru 2026. godine. U vreme intervjua na kojem se zasniva ovaj tekst, rad još nije bio prošao naučnu proveru.