Incidenti na izborima na Medicinskom fakultetu: Zašto je važan Studentski parlament

Razbijeno staklo, glasačke kutije, napetosti i policija.

To nije slika sa nekog glasačkog mesta u Srbiji, već atmosfera u noći između 16. i 17. aprila posle izbora članova Studentskog parlamenta na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Za mesta u ovoj organizaciji preko koje studenti učestvuju u donošenju odluka na fakultetu takmičile su se dve grupe – Medicinski krug, koju čine članovi bivšeg parlamenta, i Studentske akcije za akademsku zajednicu, solidarnost i akciju (SINAPSA), među kojima je bilo i studenata koji su ranije učestvovali u blokadama fakulteta.

Zbog sumnji da je bilo neregularnosti, pošto je glasanje zatvoreno u 19 sati, nezadovoljni studenti Medicinskog, ali i drugih fakulteta, okupili su se ispred zgrade Dekanata dok je komisija prebrojavala glasove.

Posle ponoći, u zgradu je ušla policija.

Na društvenim mrežama objavljeni su snimci nekoliko povređenih studenata, a Medicinski fakultet je saopštio i da su trojica policajaca zadobili povrede.

Iako su incidenti i učešće policije postali redovan prizor na većini izbora u Srbiji, glasanje za studentske parlamente do sada je retko imalo takav epilog.

Glasanja za studentske organizacije postala su važni i van akademske zajednice posebno od početka blokada i protesta na kojima se već duže od godinu i po dana traži odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024.

„Nasilje u izbornim procesima se javlja onda kada nosioci vlasti sebe doživljavaju kao trajne i nezamenljive.

„U trenutku kada osete da u društvu postoji potencijal za promenu, kao što je, na primer, pojava studenata kao novog političkog faktora, oni pribegavaju represiji", kaže Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, za BBC na srpskom.

Šta je studentski parlament?

Studentski parlament je organ koji kao predstavničko telo studenata Univerziteta, zastupa i štiti njhova prava i interese, piše u Poslovniku Studentskog parlamenta na sajtu Beogradskog Univerziteta.

„Studenski parlament je nastao kada je Savez studenata Jugoslavije prestao da postoji i tada su se na fakultetima pojavile različite studentske organizacije, različitih ideoloških orijentacija – od onih bliskih centru, preko levice i desnice, do umereno liberalnih struja", objašnjava Čupić.

„Te organizacije su birale predstavnike u studentski parlament, koji je bio predviđen statutom univerziteta i fakulteta, a predstavnici su imali zadatak da zastupaju interese studenata i iznose njihove stavove", dodaje.

Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije propisuje da studenti imaju pravo na studentsko organizovanje i predstavnike kroz studentske parlamente.

Predstavnici parlamenta učestvuju u odlučivanju na fakultetu i univerzitetu.

Kako funkcioniše?

Studentski parlament funkcioniše kao predstavničko telo studenata koje donosi odluke o radu i bira predstavnike u organima fakulteta.

Njegova uloga je da zastupa interese studenata pred upravom fakulteta ili univerziteta i bavi se kvalitetom nastave, studijskim programima i pravima studenata.

Organizuju i različite projekte, tribine i vannastavne aktivnosti.

Visokoškolska ustanova u okviru koje studentski parlament deluje dužna je da obezbedi prostor, finansijska sredstva i potrebne uslove za rad studentskog parlamenta, piše u Zakonu o studentskom organizovanju.

Pravo kandidature imaju svi studenti, uz podršku organizacije ili grupe studenata.

Izbori se održavaju svake druge godine, a glasanje je tajno.

Mandat članova traje dve godine, dok se broj članova i način izbora određuju aktima parlamenta, piše u istom dokumentu.

Posle petooktobarskih demokratskih promena 2000, studentski parlamenti su se proširili, a broj studentskih organizacija značajno je porastao, ukazuje Čupić.

„U takvim okolnostima, ključnu ulogu imala je sposobnost organizacija da motivišu studente da izađu i glasaju, budući da su se predstavnici, odnosno parlament, birali na izborima održavanih jednom u dve godine", dodaje on.

Dolaskom Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012, a posebno tokom poslednje decenije, došlo je do značajnih promena u delovanju studentskih organizacija.

„Mnoge od njih uspevale su da efikasno motivišu studente da izađu na izbore.

„Vremenom, posebno posle 2016. godine, pokazalo se da je SNS imala najveći uticaj na rad studentskih parlamenata", uveren je Čupić.

Posle tragedije u Novom Sadu, razvijeni su i alternativni oblici organizovanja, poput plenuma.

„U tom kontekstu, pokazalo se da su predstavnici u parlamentima često bili suprotstavljeni studentskim protestima i da su bliski vlastima.

„Na pojedinim fakultetima angažovani studenti, koji su podržali proteste, uspeli su da na izborima osvoje većinu u studentskim parlamentima, međutim, na drugim fakultetima to nije bio slučaj", zaključuje Čupić.

https://www.youtube.com/shorts/IBbREL3h7Q0

Šta se dešavalo na Medicinskom fakultetu?

U napetoj atmosferi dve suprotstavljene struje održani su izbori za Studentski parlament Medicinskog fakulteta.

Prema objavljenim rezultatima, pobedila je organizacija Medicinski krug, sa čim se ne mire predstavnici SINAPSE.

Oni tvrde da je bilo nepravilnosti, između ostalog, da su na izborima bile različite vrste listića i traže od izborne komisije da proglasi njihovu pobedu.

U saopštenju Medicinskog fakulteta tvrdi se, međutim, da su „izbori bili regularni" i da do zatvaranja glasačkih mesta „nisu prijavljene veće nepravilnosti".

Posle saopštavanja rezultata izbora, situacija je kulminirala.

Okupljeni, koji su se predstavili kao podrška listi koja je izgubila izbore, „neprimereno i neakademski su se ponašali, direktno ugrožavajući živote članova Izborne komisije, među kojima su bili uvaženi svetski stručnjaci, profesori i kolege studenti", tvrde iz rukovodstva fakulteta.

Stoga su pozvali policiju da „zaštiti životi zaposlenih i imovinu" fakulteta.

Prema zakonu, policija može da uđe na fakultete samo po pozivu dekana.

I Medinski fakultet i Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrde da su u metežu povređena trojica policajaca.

Razbijeno je staklo, a članovi izborne komisije napustili su zgradu dekanata kroz razbijeni prozor uz pratnju policije, tvrde studenti koji su blokirali fakultete.

Raniji incidenti

Ovo nije prvi slučaj da se proces glasanja za studentski parlament završio nasiljem.

Tokom izbora za studentski parlament na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je 2024. godine izbio je fizički sukob.

Predstavnici studentske organizacije Studenti protiv autoritarne vlast (STAV) blokirali su glasanje na fakultetu, uz obrazloženje da su uslovi za kandidaturu previše zahtevni.

Mesec dana ranije, burni su bili i izbori za studentski parlament na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Politika i univerzitet – nije nova pojava

Nije retko da se politika preslikava na studentska zbivanja na Balkanu.

Tako je bilo i u vreme kada su jugoslovenski komunisti između dva svetska rata tražili bolje uslove za studiranje ili 1968. kada su protestovali zbog sve većih socijalnih razlika i raskošnog života crvene buržoazije, oličene u komunističkim liderima.

Nekada su bili i nacionalno obojeni, poput protesta Albanaca 1981. kada su velike demonstracije na kojima je traženo da tadašnja Autonomna pokrajina Kosovo postane republika – započele u menzi, a zatim nasilno ugušene.

I posle raspada Jugoslavije, tokom 1996. i 1997. godine, usled krađe lokalnih izbora u vreme vlasti Slobodana Miloševića, studenti su učestvovali na antirežimskim protestima u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Od 2025. grupa studenti u blokadi traži vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, a učestvovali su i na nekoliko lokalnih izbora u međuvremenu.

Ne samo u danu glasanja, već i tokom desetina protesta, zabeleženo je nasilje – kako u sukobima sa policijom, tako i u sukobima pristalica vlasti i studenata.

„Kada manipulacija više nije dovoljna, represija postaje sredstvo očuvanja vlasti, ta represija ima različite oblike: od prekršajnog kažnjavanja i privođenja, do organizovanja paragrupa koje deluju kao neformalni izvršioci nasilja na ulicama.

„Takve grupe se često predstavljaju kao spontani građani, ali u stvarnosti deluju kao instrument političke kontrole", zaključuje Čupić.

https://www.youtube.com/shorts/XHV9x8gqnf8

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izbori za studentske parlamente u Srbiji, sukobi i odsjaj visoke politike
• ‘Slučaj Pravni fakultet’: Šta je autonomija univerziteta i zašto je važna
• Ko su bili Hitlerovi smeđekošuljaši i zašto se pominju u Novom Sadu
• Ko je Vladan Đokić, rektor Beogradskog univerziteta
• Sukob države i univerziteta u Srbiji: Živo sećanje na ‘Šešeljev’ zakon iz 1998.
• Smrt studentkinje Filozofskog fakulteta: Šta je pokazala obdukcija

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cyv12rq1414o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cyv12rq1414o.lat.page','title': 'Incidenti na izborima na Medicinskom fakultetu: Zašto je važan Studentski parlament','author': 'Kristina Kljajić – BBC novinarka','published': '2026-04-17T14:04:41.072Z','updated': '2026-04-17T14:04:41.072Z'});