Vijesti NOVO

Može li san da se ‘skladišti’ za kasnije

17. 04. 2026. · 19:21 · admin · 0 pregleda · 0 komentara

Vikend je.

Savršena prilika da isključite budilnik i provede dodatnih sat vremena u krevetu.

Za one među nama koji imaju priliku da uživaju u ovom luksuzu, duže spavanje zbog nedostatka sna od ranije je uobičajena taktika.

Ali da li razmišljamo o ovome na potpuno pogrešan način?

Da li bi možda bolje bilo „uštedeti“ malo dodatnih sati sna pred gust period da nam pomogne u borbi protiv posledica besanih noći?

Duže spavanje tokom više noći zaredom pred period kad znate da će vam san najverovatnije biti uskraćen mogla bi da bude efikasna taktika, prema nekim istraživačima.

Oni veruju da mozgu pomaže kada sačuva resurse za kasniju upotrebu, što utiče na budnost i kognitivne sposobnosti kad usledi period u kome nema dovoljno sna.

Ova ideja postaje sve popularnija među ljubiteljima velnesa na TikToku, koji zagovaraju čuvanje sna pred višesatno putovanje ili velike događaje.

Ali, da li to stvarno radi?

Tokom 2009. godine istraživači sna na Vojnom istraživačkom institutu Volter Rid u Silver Springu u Americi prvi put su pomeni ovaj koncept.

Uporedili su ga sa nagomilavanjem novca na bankovnom računu da biste izbegli da brzo završite u minusu, kad počnete da dižete novac.

Ovaj tim je tražio način da pomogne vojnicima da poboljšaju budnost pred misije i zapitao se da li produžavanje vremena provedenog u spavanju unapred može u tome da pomogne.

Njihova studija podelila je 24 pripadnika vojnog osoblja u dve grupe, gde je jedna grupa provela sedam sati u krevetu na noć, a drugoj je bilo dozvoljeno da spava 10 sati.

Naredne nedelje su učesnici bili ograničeni na tri sata provedena u krevetu svake noći, pre nego što im je bilo dozvoljeno da se vrate na normalnih osam sati.

Rezultati su delovali impresivno.

Oni koji su pohranili dodatna tri sata sna pokazali su manji pad budnosti i sposobnost da sačuvaju pažnju tokom faze ograničenog trajanja sna.

Takođe su se vratili optimalnim performansama brže od onih koji nisu pohranjivali san.

Godine i godine naknadnih istraživanja u različitim uslovima pomogli su da istaknu koliko pohranjivanje sna može da posluži kao mentalna i fizička zaštita pred besane noći.

Pogledajte video: Može li ‘vojnički metod’ da vas uspava za dva minuta

Zagovornici tvrde da pohranjivanje sna može da vam pomogne ako znate da ćete verovatno biti uskraćeni za njega u nekom trenutku u bliskoj budućnosti

Studija na doktorima iz bolnice u Majamiju 2023. godine pokazala je da je pohranjivanje oko 90 minuta sna tri noći zaredom dovelo do poboljšanja performansi tokom dve nedelje narednih noćnih smena.

Druge studije su pokazale da ova strategije deluje korisno i za sportske učinke.

Pohranjivanje sna je uobičajena strategija koju koriste takmičari tokom jedriličarske trke i čini se da smanji efekte uskraćivanja sna po pitanju grešaka i vremena reakcija za vreme kratkih jedriličarskih regata.

Profesionalni ragbisti koji produže san na 10 sati na noć u periodu od tri nedelje doživljavaju niži nivo fizičkih napora, dok je jedna nedelja devetočasovnog sna poboljšala preciznost serviranja kod mnogih tenisera.

Košarkaši koji produžavaju san tokom perioda od pet do sedam nedelja, doživeli su da im se poveća preciznost šuta, a i sprint im je bio brži.

Kasica prasica ili kreditna kartica?

Ipak, ideja čuvanja sna ostaje kontroverzna.

Ne slažu se svi da je moguće sačuvati san.

Teško je razlučiti da li telo zaista „skladišti“ sate sna za budućnost ili naprosto ima potrebu za njim zbog ranijeg umora.

Postoji rizik od potencijalne pristrasnosti u načinu na koji su izvedene neke studije, tvrdi jedno istraživanje.

Oni kažu da istraživanje ne dokazuje da su primećena poboljšanja u performansi direktan rezultat produžavanja sna unapred.

U središtu ovog argumenta je razlog zašto je našim telima uopšte potreban san.

„Postoje brojne teorije zašto mi spavamo“, kaže Piter Polos, docent medicine sna pri Školi medicine Hekensek Meridijan.

„Postoje metabolička, hormonska, neurološka i kognitivna pitanja koja se rešavaju tokom našeg sna. I veruje se da je, makar što se tiče mozga, to vreme za konsolidaciju misli i stavljanje prioriteta na važne ‘dosijee’."

U fiziološkom pogledu, san je ključan za bilione ćelije u našim telima.

„Svim vašim ćelijama je potreban zdrav san za dopunu goriva i obnovu“, kaže Majkl Hauel, profesor neurologije na Univerzitetu u Minesoti.

„Tokom trajanja čitavog dana, u našem telu i mozgu, imamo raznovrsne otpadne materijale koji se gomilaju.

„Tokom sna ih naš mozak ispira.“

Dečak spava — Rap i njene kolege veruju da pohranjivanje sna funkcioniše dajući mozgu više vremena da iščisti neuronski otpad

Većina odraslih funkcioniše najbolje sa oko sedam do devet sati sna na noć, kaže Hauel.

„Kratki spavači, koji uspevaju da izdrže sa četiri ili pet sati sna, veoma su retki.“

Zbog toga je ozbiljan nedostatak sna toliko štetan.

„Svi mi možemo da se izborimo sa izgubljenim satom tu ili tamo, obično bez posledica“, kaže Pelos.

„Problem je ako to postane hronična stvar. Efekti su kumulativni tokom vremena i podrazumevaju smanjeni učinak na poslu ili u društvenim interakcijama, nedostatak motivacije i kognitivne probleme, kada se osoba oseća sporije u kognitivnom smislu.“

Bez dovoljno odmora vaš mozak ne može da ispere otpad, što znači da biste mogli da imate problema da se usredsredite i apsorbujete važne detalje u danu koji sledi, kaže Hauel.

„Ako pokušavate da naučite neki novi jezik ili sviranje na muzičkom instrumentu, ili ste možda sportista koji pokušava da savlada neku novu veštinu, imaćete problema da obraćate pažnju i usvajate informacije", kaže on.

„A potom ćete takođe imati problema da kodirate informacije za dugoročno skladištenje i kasniju upotrebu."

Rap i njene kolege veruju da skladištenje sna funkcioniše davanjem mozgu više vremena da raščisti neuronski otpad i ponovo napuni zalihe glikogena na koji se mozak oslanja radi energije kad padne glukoza u krvi, omogućivši našem mozgu da bolje izađe na kraj sa svim kad se nastupi period uskraćenog sna.

Jutro ili noć?

Zagovornici skladištenja sna kažu da ovaj pristup može da čini razliku za svakoga ko ima predstojeći period poremećenog sna – dugi let, spremanje ispita ili rad do kasno u noć da bi se završio nekakav rok, na primer.

„Ako želite da pokušate da pohranite malo sna za kasnije, ono što bih ja počeo da radim je da dozvolim sebi 30 do 60 minuta više sna, ako možete, na oko jednu do dve nedelje pred zadatak za koji sumnjate da će vam oduzeti san“, kaže Hauel.

On veruje da je lakše naviti budilnik na kasnije ujutro „zato što je, kao generalno pravilo, lakše ljudima da ostanu da spavaju duže nego da zaspu ranije, ali to možda ne važi za svakoga.“

Pelos, poređenja radi, kaže da bi za neke bolja strategije mogla biti odlazak u krevet ranije.

„Ako je vaše telo naviknuto na ustajanje u šest ujutro, a namestite budilnik na sedam, možda ćete se ipak probuditi u šest.“

„Dnevna dremka je izuzetno efikasan način uplate sna na vaš bankovni račun ako želite taj depozit da povučete kasnije“, kaže Hauel, dok god to ne utiče na vaš redovan noćni san.

Jedan elemenat oko kojeg istraživači ne mogu da se slože jeste da li pohranjivanje sna može biti efikasno ako ste već dužni tako što vam je san značajno uskraćen.

Rap i njene kolege tvrde da može, ali navode da „dug u snu treba da se namiri što je pre moguće“.

Elizabet Klerman, profesorka neurologije u Opštoj bolnici u Masečusetsu i na Medicinskom fakultetu na Harvardu, odbacuje ovu ideju.

„Da biste dokazali da pohranjivanje sna postoji, morate da dokažete da neko može da spava kad nije umoran, a za to nema dokaza“, kaže ona, navodeći eksperimente kada su učesnici dobili više vremena u krevetu, ali nisu uspeli duže da spavaju.

Zbog toga ona tvrdi da je san više kao kreditna kartica nego kao kasica prasica.

„Drugim rečima, možete da napravite dug, ali ne možete da napravite višak.“

Klerman brine da bi ljudi, ako veruju da pohranjivanje sna radi posao, mogli pomisliti da je u redu da uskrate sebi san pod uslovom da su se prethodno naspavali.

„To znači da sada sebi uskraćuju nešto što je od fundamentalne važnosti za njihovo zdravlje i blagostanje“, kaže ona.

Ona je, međutim, za sustizanje sa izgubljenim snom, ali ne savetuje popodnevne dremke duže od 45 minuta jer mogu da dovedu do inercije sna, što je tehnički termin za ono kad se osećate smlavljeno nakon što ste se probudili posle duboke i duge dnevne dremke.

Bilo da skladištimo san za budućnost ili naprosto otplaćujemo dug koji dugujemo sami sebi, izgleda da dodatnih pola sata ili sat svake noći zaista donosi korist (ukoliko vam nije redovno potrebno više od 12 sati sna na noć, jer bi to mogao da bude znak nekakvog hroničnog problema, kaže Hauel).

Pelos kaže da čak i ako pohranjivanje sna funkcioniše, ne treba ga doživljavati kao dugoročno rešenje.

„Ne oslanjajte se na njega kao na odgovor za sve vaše probleme sa snom ili sve zahteve koje vaš posao ili društvo stavlja pred vas“, kaže on.

Na kraju, promena vašeg odnosa prema snu imaće bolji dugoročni efekat.

„Pokušajte da održavate redovan raspored vremena odlaska na spavanje i ustajanje, i imajte dovoljno kvalitetnog i kvantitativnog sna“, kaže Pelos.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Kasica prasica ili kreditna kartica?

Jutro ili noć?

Ostavite komentar Otkazi odgovor