Smena Trampa zbog narušenog zdravlja?

Demokrate nastoje da smene Donalda Trampa putem 25. amandmana, nakon što je zapretio da će „čitava jedna civilizacija nestati“ ako se Iran ne povuče – izjava koju su mnogi opisali kao potencijalni ratni zločin. Predsednikovo postupanje sa Epstinovim dosijeima, kao i objave na društvenim mrežama protekle nedelje, uz to i napadi na papu Lava XIV, samo su intenzivirali tu raspravu.

Šta je 25. amandman?

Ovaj amandman dodat je Ustavu SAD 1967. godine kako bi se razjasnili postupci u slučaju kada predsednik ili potpredsednik nije u mogućnosti da nastavi obavljanje dužnosti zbog smrti, ostavke ili bolesti. Iako je pitanje predsedničke nesposobnosti odavno bilo predmet rasprave, ubrzanje donošenja amandmana podstaknuto je atentatom na predsednika Džona F. Kenedija u novembru 1963.

Amandman ima četiri odeljka. Prvi omogućava potpredsedniku da postane predsednik ako predsednik podnese ostavku ili umre. Drugi odeljak uređuje zamenu potpredsednika, a treći dopušta privremeni i dobrovoljni prenos ovlašćenja u slučaju kratkoročne predsedničke nesposobnosti. Taj odeljak je već ranije primenjivan, u najnovijem slučaju za predsednika Džordža V. Buša (2002. i 2007), kao i za predsednika Bajdena 2021. godine, tokom kolonoskopije u anesteziji.

Novi pozivi na Trampovu smenu zasnivaju se na četvrtom odeljku amandmana koji predviđa razrešenje sa dužnosti ako predsednik „nije u mogućnosti da obavlja ovlašćenja i dužnosti svoje funkcije“.

U tom scenariju potpredsednik i većina čelnika izvršnih odeljenja, ili nekog drugog tela koje osnuje Kongres, mogu proglasiti predsednika nesposobnim za službu. Potpredsednik tada postaje vršilac dužnosti predsednika. Taj odeljak nikada nije bio primenjen.

Ko poziva na Trampovu smenu?

Demokratski poslanik Džejmi Raskin iz Merilenda predložio je osnivanje komisije za Trampovu smenu, ukoliko se utvrdi da više nije sposoban da obavlja dužnost u Beloj kući. Pedeset drugih demokratskih poslanika u Predstavničkom domu podržalo je taj predlog.

„Nalazimo se na opasnoj ivici provalije i sada je pitanje nacionalne bezbednosti da Kongres ispuni svoje obaveze prema 25. amandmanu kako bi zaštitio američki narod“, napisao je Raskin u saopštenju 14. aprila.

Međutim, nisu samo demokrate te koje pozivaju na Trampovu smenu – javljaju se i glasovi sa političke desnice. Bivša republikanska poslanica Mardžori Tejlor Grin 7. aprila na mreži Iks (X) izjasnila se u prilog 25. amandmana, nakon što je Tramp

uputio pretnju Iranu o uništenju civilizacije. „Ne možemo pobiti čitavu jednu civilizaciju. To je zlo i ludilo“, rekla je.

I javnost je sve više zabrinuta zbog Trampove sposobnosti da vlada. Anketa Rojters/Ipsos s kraja februara pokazala je da samo 45 odsto Amerikanaca smatra da je Tramp „mentalno fokusiran i sposoban da se nosi sa izazovima".

Zašto 25. amandman, a ne opoziv?

Tramp je i u svom drugom mandatu bio suočen sa pozivima na opoziv. Međutim, u Predstavničkom domu pod republikanskom kontrolom ti pozivi nisu daleko odmakli. Tramp je jedini predsednik u istoriji SAD koji je dva puta bio suočen sa inicijativama za opoziv – oba puta u prvom mandatu. Oba puta oslobodio ga je Senat pod kontrolom republikanaca.

U intervjuu za časopis Time 10. aprila Raskin je rekao da poslanici nemaju „sredstava za pokretanje postupka opoziva“. „Nema nijednog republikanca koji je pozvao na opoziv ili nam nagovestio interes za opozivom u ovom trenutku.“

Demokrate su trenutno u manjini i u Predstavničkom domu i u Senatu, ali bi se to moglo uskoro promeniti sa međuizborima u novembru ove godine.

„Dobar deo govora o 25. amandmanu čisto je politički“, rekao je za DW Mark Grejber, profesor prava na Univerzitetu Merilend. „To je osmišljeno kako bi se Republikanska stranka poistovetila sa Donaldom Trampom na način koji im neće olakšati da se od njega distanciraju. Ili ga sada odbacuju, ili mogu kasnije reći da nisu mogli ništa da učine.“

Hoće li 25. amandman biti primenjen?

Čak i ako se amandman primeni, Tramp bi mogao da tvrdi da nikakve nesposobnosti nema, tako što bi „podneo pisanu izjavu suprotnog sadržaja". U tom scenariju, ako potpredsednik i kabinet ostanu pri svom stavu, Kongres bi glasao o tome, a za predsednikovu smenu potrebna je dvotrećinska većina. Iako je amandman tehnički moguće primeniti, politički je to još daleko.

„Trampov kabinet i Kongres deluju kao da su zadovoljni onim što Tramp radi“, rekao je Grejber. Bivši visoki zvaničnici koji su razgovarali sa šeficom vašingtonskog biroa DW-a Ines Pol takođe su izrazili sumnje.

„Pa, ne mislim da će biti primenjen, bez obzira na to da li je to opravdano ili ne“, rekao je Džon Bolton, jedan od Trampovih bivših savetnika za nacionalnu bezbednost iz prvog mandata. „Ja sam pravnik, ne psihijatar, pa o tome ne mogu zaista suditi. Ali njegov problem nije nužno mentalne prirode – problem je u tome što ne razume ili ne mari previše za širi svet. Usredsređen je na ono što koristi Donaldu Trampu i to oblikuje sve – od Irana do načina na koji postupa prema NATO-u i američkim saveznicima.“

Penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis izrazio se slično. „Iskreno, ne mislim da u Kongresu ima dovoljno republikanaca koji bi imali hrabrosti da to učine, iz raznih razloga“, rekao je za DW. „Dakle, čini se da je to veoma malo verovatno, ali za Ameriku nije dobro da smo u situaciji u kojoj mnogi smatraju da je to nužno rešenje.“

Grejber takođe smatra da je malo verovatno da će 25. amandman biti primenjen. „Dok republikanci ne prestanu da podržavaju Donalda Trampa, opoziv i 25. amandman ostaju samo teorije“, rekao je.