Kina prikuplja podatke kao zlato – i ne da ih nikome

Ko je ove sedmice posetio divovski sajam industrije u Hanoveru, najveći na svetu, zapanjeno je gledao robote kojima upravlja veštačka inteligencija (VI). Oni se rukuju, odgovaraju na pitanja na mnogim jezicima, čak i vare metal.

Ali pravi hit sajma posetioci nisu mogli ni da vide ni da dodirnu. Oni su skriveni na serverima.

U pitanju su podaci, kao sirovina budućnosti. Veoma brzo oni će odlučivati tržišne utakmice, možda i to koja će država biti bogata, a koja će kaskati.

Država crpi podatke

Kina naveliko skuplja i privatne podatke. Svaki građanin na osnovu njih dobija „ocenu“. Taj sistem „socijalnog kredita“ zvanični Peking pravda željom da se unese više morala i čestitosti u suživot, kao i borbom protiv prevara i korupcije.

Sada su na redu industrijski podaci. „Poslednjih godina je kineska vlast kao prioritet postavila digitalnu transformaciju i podstiče je u oblastima informacione infrastrukture, digitalne ekonomije i inteligentne proizvodnje“, kaže istraživačica Ći He sa kineskog Ženskog univerziteta u Hunanu.

„Političke strukture podržavaju to finansijskim subvencijama, poreskim podsticajima, posebnim regionalnim fondovima za inovacije i podsticanjem saradnje industrije, nauke i istraživanja“, dodaje ona.

Komunistička tehnokratska vrhuška odavno je prepoznala značaj cele stvari. Još 2023. je osnovana Nacionalna uprava za podatke. Nikli su broji ponuđači proizvoda i tehnologija. Tim povoljnim okruženjem Kina vrbuje međunarodne istraživače i strane investicije.

No, rezultati istraživanja i podaci nalaze se pod državnim nadzorom. Još 2022. su pooštrena pravila za „izvoz“ podataka van Kine. „Važni podaci“ smeju se deliti spolja samo uz posebnu dozvolu, ali šta su tačno „važni podaci“ – to određuje državni nadzor.

Podaci kao moć

Evropska unija se žali da su poslednjih godina evropske firme koje posluju u Kini suočene sa neizvesnostima. Pojam „važnih podataka“ je labavo definisan i primenjuje se naširoko, saopštava Evropska komisija.

Zato evropski investitori oklevaju da se otisnu u Kinu. „Kineski regulatorni pristup želi da uspostavi suverenitet nad podacima“, piše Jivej Ćijan, istraživač na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

To, dodaje on u svojoj novoj knjizi, stavlja firme pred ogroman izazov – kako da vode poslove globalno, kada ne znaju kada i koje podatke iz Kine smeju da koriste?

Političari i privrednici u Kini su saglasni da su podaci vredniji od zlata. Nova petoletka, kineski plan razvoja, predviđa širenje autonomne digitalne infrastrukture.

„Infrastruktura za VI se masovno gradi, a sve je manje zavisna od strane tehnologije“, kaže Rebeka Arćesati, poznavateljka Kine iz berlinskog trusta mozgova MERICS.

Ali, dešava se i više od toga – kinesko rukovodstvo misli da vrednost podataka može da se meri, pa da mora stajati i u bilansima firmi. „Zakonodavac radi na tome da utvrdi vrednost važnih podataka“, kaže nam jedan kineski profesor prava koji nije želeo da mu pominjemo ime.

Državne institucije bi uskoro mogle da procenjuju podatke i pripisuju im vrednost. Banke bi potom, pri kreditiranju firmi, uzimale u obzir koliko je to preduzeće teško ne finansijski – već prema podacima, blagu kojim raspolaže.

„Firme bi mogle, recimo, da se u stečajnom postupku pozovu na vrednost podataka koje imaju u posedu“, kaže kineski profesor.

Nemačka kao partner

I Nemačkoj, su potrebni podaci iz Kine. To posebno važi za proizvođače automobila kako bi istraživali recimo autonomnu vožnju.

Trenutno još sve nemačke automobilske marke beleže profite na kineskom tržištu. Ali, to će se jednom istanjiti ukoliko ne bude inovacija.

Pre dve godine su Kina i Nemačka utanačile da otpočnu dijalog na polju automatizovane i umrežene vožnje. Do 2029. bi trebalo uspostaviti ravnopravan pristup podacima o tome.

No, Nemačka industrijska i trgovinska komora upozorava preduzeća da u Kini „moraju proći proces sertifikacije ili bezbednosnu proveru kineskih službi“ kako bi mogla da koriste podatke iz Kine.

Evropska komisija prati temu. „Protok podataka je neizostavan za trgovinu. Znatan deo stranih direktnih investicija između EU i Kine zavisi od sposobnosti preduzeća da prekogranično upravljaju svojim podacima“, navodi Evropska komisija.

To posebno važi, dodaju, za finansije, osiguranja, farmaceutsku industriju, automobile, informacione i komunikacione tehnologije.