Odlučnije nego 2006: Više od 75 odsto građana glasalo bi za nezavisnost, proizilazi iz istraživanja “Spektrum analitike”

U slučaju da se danas održi referendum, istraživanje agencije "Spektrum Analitika" pokazuje da bi 62, 8 odsto građana glasalo bi za nezavisnost, 14,6 odsto njih bilo bi za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti, 4,8 odsto glasalo bi da se Crna Gora pripoji Srbiji, 0,9 odsto glasalo bi da se Crna Gora ujedini sa Srbijom, ali da joj se pripoje još neke teritorije na kojima žive Srbi i Crnogorci, dok 16,9 odsto ne zna kako bi u ovom trenutku glasalo

Istraživanje pokazuje da je nezavisnost kao državna činjenica konsolidovana, ali da društvo ostaje politički i identitetski heterogeno, s razlikama u pogledima na strateške pravce razvoja zemlje, kaže Nikoleta Đukanović

Da se u novembru prošle godine ponovo održao referendum o nezavisnosti Crne Gore, preko tri četvrtine građana koji bi se izjasnili o tom pitanju – glasalo bi za nezavisnu državu.

To proizilazi iz podataka istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija “Spektrum Analitika” profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Miloša Bešića, a koje je on ustupio “Vijestima”.

Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.017 ispitanika u periodu od 17. do 30. novembra prošle godine. Standardna greška mjerenja na 1.017 ispitanika je plus/minus 3,17 odsto za pojave s incidencom od 50 odsto.

Prema tim podacima, u slučaju da se danas održi referendum – 62, 8 odsto građana glasalo bi za nezavisnost, 14,6 odsto njih bilo bi za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti, 4,8 odsto glasalo bi da se Crna Gora pripoji Srbiji, 0,9 odsto glasalo bi da se Crna Gora ujedini sa Srbijom, ali da joj se pripoje još neke teritorije na kojima žive Srbi i Crnogorci, dok 16,9 odsto ne zna kako bi u ovom trenutku glasalo.

Za obnovu nezavisnosti, na referendumu održanom 21. maja 2006, glasalo je 55,5 odsto građana, odnosno njih 230.661, dok je za opstanak zajednice sa Srbijom bilo 44,5 odsto – 185.002. Izlaznost je prije dvije decenije iznosila 86,49 odsto.

Ukoliko bi se ispitanici koji su kazali da ne znaju kako bi glasali po pitanju nezavisnosti u ovom trentuku, računali kao da nisu "izašli na birališta", onda bi rezultat "referenduma" iz istraživanja bio da je za nezavisnost glasalo 75,6 odsto građana, a da je za ostanak u zajedničkoj državi bilo njih 23,6 odsto. Izlaznost bi u tom hipotetičkom scenariju bila 83,1 odsto.

Na pitanje misle li da je bolje što je Crna Gora ostvarila nezavisnost, ili bi bilo bolje da je ostala u zajednici sa Srbijom, bez obzira da li su i kako glasali na referendumu 2006. – 62,1 odsto građana misli da je bolje što je Crna postala nezavisna, 19,8 odsto misli da bi bilo bolje da je Podgorica ostala u zajednici sa Srbijom, dok 18,1 odsto njih nema stav po tom pitanju.

Za docentkinju na Univerzitetu Donja Gorica Nikoletu Đukanović rezultati istraživanja ukazuju da je pitanje nezavisnosti Crne Gore, gotovo dvije decenije nakon referenduma, u velikoj mjeri politički “zatvoreno” na nivou većine građana.

“Podatak da 62,1 odsto ispitanika smatra da je bolje što je Crna Gora obnovila nezavisnost, kao i da bi 62,8 odsto danas glasalo za nezavisnu i međunarodno priznatu državu, sugeriše stabilnu većinu koja prihvata postojeći državni okvir”, rekla je ona "Vijestima".

Referendumu iz 2006. su prethodili mnogi burni događaji iz devedesetih godina prošlog vijeka, tokom kojih je krenuo krvavi raspad Jugoslavije i kad je ideju o samostalnoj Crnoj Gori podržavao mali procenat stanovništva. Međutim, to se promijenilo krajem te decenije, kad se desio razlaz u tada jedinstvenoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS) i kad je ta stranka, na čelu s Milom Đukanovićem, okrenula leđa tadašnjem predsjedniku Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodanu Miloševiću…

Istraživanje ukazuje da 40,9 odsto političkih apstinenata (onih koji svjesno ili nesvjesno odlučuju da ne učestvuju u političkim izborima) smatra da je bolje što je Podgorica obnovila nezavisnost, da 13,1 odsto njih misli da bi bilo bolje da je opstala zajednica s Beogradom, a gotovo polovina iz te grupe (46 odsto) nema stav po tom pitanju.

S druge strane, 100 odsto onih koji glasaju za albanske partije misli da je nezavisnost bila bolja opcija, kao i 88,5 odsto onih koji glasaju Bošnjačku stranku (BS), a 11,5 odsto nema stav o tome.

Polovina onih koji glasaju Demokrate smatraju boljim to što je povraćena nezavisnost, 31,4 odsto njih misli da bi bilo bolje da se zajednica nije raskidala, a 18,6 odsto njih nema stav.

Što se tiče građana koji glasaju male građanske stranke, velika većina (85 odsto) smatra da je bolje što je Crna Gora nezavisna, dok je suprotna situacija među onima koji glasaju Novu srpsku demokratiju (NSD), Demokratsku narodnu partiju (DNP), Socijalističku narodnu partiju (SNP) ili Ujedinjenu Crnu Goru (UCG) – 68,4 odsto njih smatra da je zajednica bolja opcija.

Ubjedljiva većina onih koji preferiraju nezavisnu državu je i među glasačima DPS-a (95 odsto) i Pokreta Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića (75,7 odsto).

Za nezavisnu državu bi danas glasalo 100 odsto glasača albanskih partija, 97,5 odsto glasača DPS-a, 90,6 odsto podržavalaca BS-a, 81,3 odsto onih koji glasaju za male građanske stranke, 72,2 odsto birača PES-a.

Malo više od polovine onih koji glasaju Demokrate (52,9 odsto) bi danas opet htjelo nezavisnu državu, 16,5 odsto podržavalaca partije Alekse Bečića bi ostalo u zajednici sa Srbijom, dok bi 5,9 odsto njih Podgoricu pripojilo Beogradu.

S druge strane, prema podacima iz istraživanja, 52,6 odsto onih koji glasaju NSD, DNP, SNP ili Ujedinjenu bi danas glasalo za zajedničku državu sa Srbijom, a 14,5 odsto njih bi glasalo da državu pripoji Srbiji.

Na pitanje kako ocjenjuju trenutne odnose između Crne Gore i Srbije, 22,6 odsto ispitanika kazalo je da misle da su ti odnosi veoma dobri, 27,9 odsto smatra da su bolji nego što su bili, ali da bi mogli da budu bolji, 13,7 odsto kazalo je da misle da su odnosi loši, dok je 7,7 odsto reklo da misli da Crna Gora uopšte ne treba da teži da ima dobre odnose sa Beogradom.

Na pitanje – ukoliko bi kao država Crna Gora bila primorana da bira između članstva u Evropskoj uniji (EU) i prijateljstva sa Srbijom – 35,9 odsto građana izabralo je članstvo u EU, pa i po cijenu sukoba sa Srbijom, 27,7 odsto prijateljstvo sa Srbijom, i po cijeni neulaska u EU, dok je 36,4 odsto odgovorilo da nema stav po tom pitanju.

Što se tiče glasača partija, 80,8 odsto onih koji glasaju BS bi izabrali članstvo u EU, kao i 79,7 onih koji glasaju DPS, 73,4 onih koji glasaju male građanske stranke, 54,5 onih koji glasaju albanske partije… S druge strane, 71,5 odsto onih koji glasaju NSD, DNP, SNP ili Ujedinjenu bi izabralo prijateljske odnose sa Srbijom, kao i 42,4 odsto onih koji glasaju Demokrate.

To pitanje ostavilo je puno neodlučnih, pa tako 61,6 odsto apstinenata nema stav o tome, kao ni 52,9 onih koji glasaju Demokrate i 47,8 odsto onih koji glasaju PES…

Nikoleta Đukanović ocjenjuje da je podatak da oko petine građana i dalje izražava suprotno mišljenje (od onih koji podržavaju nezavisnost) ili preferira različite oblike zajedništva sa Srbijom pokazatelj da identitetske i državne teme nisu u potpunosti prevaziđene. Ona ističe da je posebno zanimljivo da se političke podjele jasno reflektuju u odgovorima birača različitih partija, gdje je odnos prema nezavisnosti i dalje snažno povezan s partijskom i ideološkom pripadnošću.

“To govori da pitanje državnosti, iako formalno riješeno, ostaje važna linija političke mobilizacije i diferencijacije na crnogorskoj političkoj sceni”, dodaje sagovornica.

Kad je riječ o odnosima sa Srbijom, Đukanović navodi da nalazi istraživanja pokazuju određenu ambivalentnost javnog mnjenja: relativno mali broj građana smatra da su odnosi veoma dobri (22,6 odsto), dok značajan dio vjeruje da mogu i treba da budu bolji, ili ne može jasno da ih procijeni. To, prema njenim riječima, ukazuje na postojanje prostora za unapređenje bilateralnih odnosa, ali i na percepciju da oni nijesu na zadovoljavajućem nivou.

Đukanović naglašava da dodatnu složenost pokazuje pitanje izbora između članstva u EU i bliskih odnosa sa Srbijom, gdje su građani gotovo ravnomjerno podijeljeni, uz veliki udio onih bez jasnog stava, dodajući da takav rezultat sugeriše da postoji potreba za politikom koja će istovremeno da vodi evropske integracije i razvija stabilne regionalne odnose.

Sagovornica je konstatovala da, u cjelini, istraživanje pokazuje da je nezavisnost kao državna činjenica konsolidovana, ali da društvo ostaje politički i identitetski heterogeno, s izraženim razlikama u pogledima na strateške pravce razvoja zemlje.

“Istovremeno, relativno visok procenat neodlučnih ili onih bez jasnog stava u više pitanja ukazuje na određeni nivo političke nesigurnosti ili zamora od polarizujućih tema. Napominjem da je za tumačenje ovih nalaza neophodno imati uvid u metodologiju istraživanja, veličinu i strukturu uzorka, način prikupljanja podataka i marginu greške”, poručila je Đukanović.