Merc za punopravno članstvo Crne Gore u EU

Na putu za EU, jedini veliki politički problem za Crnu Goru sada je spor sa Hrvatskom. Savjet svih evropskih partnera Crnoj Gori je da se on zatvori prije avgusta

Poraz Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj i veoma produktivan samit Evropske unije u Nikoziji presudno su doprineli da nemački kancelar Fridrih Merc prelomi i da zeleno svetlo za punopravno članstvo Crne Gore u EU. Drugim rečima, u Berlinu su odustali od traženja kreativnih rešenja za nova limitirana proširenja EU.

Istovremeno, i predsednik Francuske Emanuel Makron je korigovao stav Pariza, ne samo zbog poraza Orbana već i zato što se menja klima u Petoj Republici pred predsedničke izbore: Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Žordana Bardele ne izgleda više tako nezaustavljivo i nepobedivo na sledećim izborima za Jelisejsku palatu.

U prethodne tri nedelje došlo je do velike promene unutar EU kada je u pitanju odnos prema Crnoj Gori. Prema rečima naših kontakata koji su veoma dobro upoznati sa crnogorskim dosijeom ili rade na njemu, u Briselu su svi shvatili da se “proširenje na Crnu Goru događa”, odnosno da su 2028. i 2029. godina realno dostižne za novo proširenje EU koje će obuhvatiti Crnu Goru i eventualno Island.

“To je psihološki momenat koji je neverovatno bitan, postao je opipljiv i to osećanje biće još jače jer je Evropska komisija u međuvremenu pojačala i kvalitativno i kvantitativno tim koji radi na završetku pregovaračkog procesa, što je najbolji znak da smo tu: ulazimo u završnu fazu”, kaže za “Informacije CG” naš izvor u EU.

Prema rečima našeg sagovornika, nakon “zelenog svetla” Nemačke i Francuske i njihovog odustajanja od nekog novog tipa članstva u EU, jedini veliki politički problem za Crnu Goru na poslednjoj milji do članstva u EU je spor sa Hrvatskom.

“Savet svih evropskih partnera Crnoj Gori, bilo da se radi o ljudima iz institucija EU ili država članica, je da što pre zatvori spor sa Hrvatskom. Treba iskoristiti momentum koji se kreirao. Samit u Nikoziji je pokazao da je svest o tome da će Crna Gora postati članica EU sazrela, da je ona postala realnost na koju svi računaju. To se videlo u razgovorima koje su imali na bilateralnom i multilateralnom nivou i predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc”, preneo nam je naš diplomatski kontakt u jednoj od najvažnijih evropskih članica.

SPORAZUM SA CRNOM GOROM SE PIŠE PO HRVATSKOM MODELU

Velika pobeda EK i ljudi koji rade na proširenju u Savetu EU nad, uslovno rečeno, skeptičnim delom Unije prema proširenju je odluka da baza za pisanje nacrta Pristupnog ugovora sa Crnom Gorom bude sporazum koji je Hrvatska potpisala sa EU pre 13 godina, a ne hibridno kreiranje nekog novog sporazuma baziranog na postepenom ili etapnom putu do punopravnog članstva u EU.

U crnogorskom draftu Pristupnog ugovora za ulazak u EU biće serija takozvanih safeguards (zaštitne mere), ali one nisu sredstvo za oduzimanje prava glasa ili limitiranja članstva Crne Gore u EU, već je reč o mehanizmima koji će se uključivati ako Podgorica ne bude implementirala reforme i politike na potrebnom evropskom nivou. Dakle, zaštitne mere će služiti Crnoj Gori da što brže i efikasnije dostigne evropske standarde, a ne EU da joj ograniči članstvo.

Ipak, ne treba spavati na lovorikama i vetru koji duva u evropska jedra Crne Gore, naprotiv, Podgoricu očekuju nadljudski napori i ogroman posao do kraja godine. Ušli smo u fazu procesa pridruživanja kada postaje prilično evidentno da su crnogorski administrativni kapaciteti ograničeni i biće potrebni dodatni napori postojećeg tima da ispuni sve što je potrebno da bi Crna Gora na vreme stigla do članstva u EU. Primetna je, da upotrebimo sportski izraz, zadihanost administrativnog aparata koji radi na ispunjavanju evropske agende i zato bi pomoć svih koji mogu da pomognu bila dragocena.

“Crnu Goru čeka veliki, ogroman posao u sledećih osam meseci, ali koliko god bili zahtevni ti uslovi i zadaci, oni su samo tehnički i posledično uvek može da se pronađe način da oni budu rešeni. To se ne može reći za spor sa Hrvatskom koji je politički par excellence i potrebno ga je rešiti odmah, po mogućstvu pre početka leta i obeležavanja godišnjica i događaja koji nose tenzije i mogu da budu zloupotrebljeni za pravljenje dodatnih problema Crnoj Gori”, dodao je naš kontakt u EU.

U Podgorici moraju da se spreme na danonoćni rad. Neće biti mesta za umor i odgovore “ne mogu” ili “ne može”. Crnogorska vlada, barem zasad, konsultuje i uvažava sve predloge i korekcije koje dolaze iz Evropske komisije kada je u pitanju tzv. Evropska agenda i usvajanje zakona i drugih mera. Spajićev tim šalje sve materijale, predloge zakona i reformi u Brisel na proveru. To je veoma važno jer je to najbolji mogući način da se uvere i odobrovolje Francuska, Holandija i Belgija koje imaju najveće rezerve. Ovde nije reč o nekom posebnom stavu prema Crnoj Gori već pre svega prema proširenju generalno u Parizu, Hagu i Briselu.

Primetno je da skeptične države prema proširenju veoma pomno prate usvajanje i implementaciju zakona u Podgorici jer žele da ih iskoriste da prikažu Crnu Goru svojim domaćim javnim mnjenjima kao pouzdanu državu koja je sposobna da dostigne i održi evropske standarde i evropski nivo. Usaglašavanje teksta zakona i reformi Crne Gore sa EU je instrument da Pariz, Brisel i Hag imaju nešto konkretno u rukama s čim mogu da utiču na raspoloženje u političkom miljeu i u respektivnim biračkim telima da se odobri ulazak Podgorice u EU.

Istovremeno je i EK postala mnogo više proaktivna i radi ne samo konkretnije već i efikasnije sa Crnom Gorom. To se vidi i kroz povećanje broja ljudi koji rade na crnogorskom dosijeu, ali i kroz brzinu i kvalitet odgovora, smernica, saveta i svake druge pomoći koju Brisel daje Podgorici. Cilj je da u Podgorici pripreme svoje zakonodavstvo brzo, pravilno i da bude istovremeno prihvatljivo za sve.

To je sasvim normalan tok događaja u završnoj fazi pregovora i ta hiperaktivnost EK je još jedan znak da smo ušli u finiš. Tako je bilo u svim prethodnim proširenjima. Kada se približi kraj pregovora tada Evropska komisija dodatno ubrzava svoj rad i ona ima inicijativu za ispunjavanje uslova dajući precizna rešenja za sva pitanja, od jednostavnih do problematičnih, bazirajući ih na iskustvima iz prethodnih proširenja.

DVIJE MEĐUVLADINE KONFERENCIJE I ČETIRI POGLAVLJA DO JULA

Evropska unija radi na pripremi dve međuvladine konferencije u sledeća dva meseca. Evropska strana smatra da je realno da tri poglavlja budu zatvorena, crnogorska strana je ambicioznija i želela bi da zatvori više poglavlja. To je moguće, ali bi bilo optimalno, kažu naši izvori u Briselu, da se do kraja prvog semestra zatvore još četiri poglavlja, ali da među njima bude poglavlje 31 koje trenutno blokira Hrvatska. U tom scenariju bi Crna Gora mogla da pripremi mnogo veće pakete zatvaranja tehničkih poglavlja tokom jeseni i da ispoštuje tabelu marširanja ka zatvaranju pregovora do kraja ove ili u prvoj polovini sledeće godine.

Ovde treba naglasiti da bi četiri zatvorena poglavlja u sledeća dva meseca bili veliki uspeh ako bi među njima bilo i 31. poglavlje vezano za spoljnu politiku. U EU pokušavaju da objasne crnogorskim partnerima da se teška politička pitanja ne ostavljaju za kraj jer ona oduzimaju mnogo više vremena i u Briselu, i u državama članicama i na domaćem terenu.

“Ako bi Crnogorci napravili grešku da problematično poglavlje 31 ostave za oktobar ili novembar, rizikovali bi da prouzrokuju veliko kašnjenje i tada bi zatvaranje pregovora u željenom roku postalo neizvesno”, upozoravaju sagovornici “Informacije CG”.

HRVATSKA JE POSLJEDNJA PREPREKA NA EU PUTU CRNE GORE

Crna Gora ima priliku da zatvori sporna pitanja sa Hrvatskom u narednih nekoliko nedelja i to na premijerskom nivou gde bi Spajić i Plenković trebalo da odigraju glavne uloge. Tu šansu apsolutno treba iskoristiti, to jest rešiti spor do kraja proleća kako bi se do jula zatvorilo i 31. poglavlje koje blokira Hrvatska. To je veoma važno jer treba izbeći moguće provokacije početkom avgusta kada će se u Hrvatskoj slaviti “Oluja”, a u Srbiji komemorirati proterivanje Srba iz Hrvatske, koje neizbežno ima svoje refleksije i na političke prilike u Crnoj Gori.

Dve strane, prema našim izvorima, gotovo su sve dogovorile – pitanje Morinja je na dobrom putu da bude u potpunosti rešeno – i ostale su praktično samo tri stvari da se reše: definisanje preambule sporazuma, ime bazena u Kotoru “Zoran Džimi Gopčević” i brod “Jadran”.

Činjenica da je ulazak u EU postao svima vidljiv trebalo bi da motiviše crnogorske političare da budu fleksibilniji i da progutaju poneku žabu zarad višeg cilja. Hrvatska neće popustiti oko nekih stvari, poput imena bazena u Kotoru, a u ostatku EU ne shvataju zašto Crnogorci imaju toliki problem da promene ime bazenu. To se doživljava kao lokalni problem koji može elegantno da reši gradonačelnik Kotora dajući ime bazenu koje neće biti nikome sporno ili, štaviše, moglo bi kroz davanje novog imena bazenu da se transformiše u gest pomirenja.

To što je bilateralni spor sa Hrvatskom zbir relativno malih ili, za one koji gledaju sa strane, trivijalnih pitanja, ne znači da oni ne mogu da naprave veliki problem. Bilo bi suludo da pitanje broda “Jadran” ili preimenovanje bazena u Kotoru posluže kao motiv za zaustavljanje Crne Gore na korak od članstva u EU, ili da ta dva spora budu pitanje principa crnogorske politike. Podgorica bi trebalo da proguta te “žabe” jer oko pomenutih pitanja neće ići pritisak na Hrvatsku već na Crnu Goru. U takvoj konstelaciji bolje je odmah rešiti problem, pre nego što preraste u nešto mnogo komplikovanije.