Britanija uz pomoć kralja Čarlsa nastoji da pridobije Trampa

Bakingemska palata potvrdila je da kralj Čarls III i kraljica Kamila stižu u Vašington ovog ponedeljka, 27. aprila. Incident na gala večeri Bele kuće u subotu uveče nakratko je podstakao sumnje u održavanje četvorodnevne državne posete, jer su dodatna bezbednosna pitanja zakomplikovala taj ionako izazovan diplomatski događaj. Međutim, kralj je u privatnoj poruci Trampu izrazio svoju solidarnost, a britanska vlada smatra da je ovaj trenutak sada još važniji za demonstraciju stabilnosti „posebnog odnosa“ dveju zemalja.

„Poseban odnos“ između Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva preživeo je i revoluciju. Sada britanska vlada nastoji da osigura da on može da izdrži i Donalda Trampa.

Uprkos dubokim ekonomskim i društvenim vezama, kao i neprevaziđenoj razmeni obaveštajnih podataka, američki predsednik više puta je kritikovao Veliku Britaniju i njenog premijera Kira Starmera. Povod je nevoljnost Londona da se uključi u rat Vašingtona sa Iranom.

Kada je Starmer prvobitno odbio da dozvoli američkim trupama korišćenje britanskih baza, Tramp je prokomentarisao: „Ovo nije Vinston Čerčil s kojim imamo posla.“ Kasnije je za list San izjavio da je „tužno videti da odnos očigledno više nije ono što je bio“, dodajući da premijer „nije bio od pomoći“.

Odnosi SAD i Britanije – od trgovinskog sporazuma, do tenzija

Kontrast u odnosu na situaciju od pre samo godinu dana je upečatljiv. Tada je Velika Britanija postala prva zemlja koja je potpisala trgovinski sporazum sa SAD nakon uvođenja carina. Od tada su Trampove pretnje invazijom na Grenland, njegova široka carinska politika – uključujući i onu prema saveznicima – napadi na „slabu“ Evropu i, pre svega, rat sa Iranom, dodatno opteretili odnose.

Dok su Trampovi sporovi sa Evropskom unijom bili usmereni na trgovinu i izdvajanja za odbranu, razdor s Londonom deluje kao da je ličnije prirode. Velika Britanija se pozicionirala kao najbliži saveznik Vašingtona. Rano sklapanje trgovinskog sporazuma podiglo je očekivanja u Beloj kući – pa je britansko odbijanje da podrži SAD i Izrael u Iranu Tramp verovatno doživeo kao izdaju.

Kraljevska diplomatija kao instrument spoljne politike

Britanske vlade već dugo koriste monarhe kao sredstvo „meke moći“. Državne posete se organizuju u ime vlade i imaju pre svega simboličan značaj. Kao ustavni monarh, kralj Čarls Treći ne može da pregovara o sporazumima, određuje politiku niti slobodno govori o političkim pitanjima. Njegova uloga je ceremonijalna, a ne izvršna.

Još u septembru 2025. godine, Trampu i njegovoj supruzi ukazana je čast bez presedana – druga državna poseta Velikoj Britaniji, uz sav glamur, vojni protokol i kraljevsku pažnju koju Kraljevstvo može da ponudi. Na državnom banketu Tramp je pohvalio „vezu srodstva i identiteta“ između dve nacije kao „neprocenjivu i večnu… nezamenljivu i neraskidivu“.

Zašto ponovo angažovati kralja, kada se Trampovi stavovi tako brzo menjaju?

„Stav britanske vlade biće da je bolje barem pokušati i imati makar kratkotrajnu šansu da se stekne naklonost i ostvari određeni uticaj, nego ne učiniti ništa“, rekao je za DW Najdžel Flečer, politički istoričar i gostujući istraživač na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Odbijanje poziva, koji je verovatno upućen pre rata sa Iranom, praktično nije dolazilo u obzir.

„Donald Tramp bi na to reagovao veoma loše. Ministarstvo spoljnih poslova i britanska vlada želeće da izbegnu bilo šta što bi ga uvredilo“, dodao je Flečer.

Javno mnjenje u Velikoj Britaniji znatno manje je blagonaklono. Istraživanje iz marta pokazalo je da se skoro polovina Britanaca protivi toj poseti, dok je samo trećina podržava. Prema novijim anketama, više od 80 odsto Britanaca ima negativan stav o Trampu.

Kritičari dovode u pitanje i samu strategiju. Grejem Smit iz republikanskog pokreta koji se protivi monarhiji smatra da je taj pokušaj uzaludan. Prema njegovom mišljenju, Tramp nije zainteresovan za diplomatiju i kralj Čarls tu ne može ništa da promeni.

„Samo gubimo vreme… Tramp je ogolio nemoć institucije monarhije“, rekao je Smit za DW.

Ostaje da se vidi da li će kralj i kraljica tokom posete SAD privući veliku pažnju javnosti dok budu prisustvovali prijemima i državnim večerama. Očekuje se da će diplomatski vrhunac posete biti obraćanje Kongresu – tek drugo obraćanje jednog britanskog monarha, nakon što je kraljica Elizabeta Druga govorila na Kapitolu 1991. godine. Nesumnjivo je da će kralj još jednom naglasiti trajno prijateljstvo i zajedničku kulturu dveju zemalja.

Kontroverze i nepredvljidivost bacaju senku na posetu

Ipak, postoji potencijal za kontroverze. Endru, kraljev brat, bio je blisko povezan sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom. Žrtve su zatražile sastanak sa kraljem, ali je palata to odbila, pozivajući se na istrage koje su u toku. Zahtev je podržao i član Kongresa Ro Kana, koji je izrazio razočaranje odlukom palate. Uz mogućnost protesta organizacija za prava žena, postoji rizik da bi skandal mogao da zaseni posetu.

Tu je i Trampova nepredvidivost. Ranije je dovodio u neprijatne situacije strane goste u Ovalnom kabinetu, poput predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Ipak, malo je verovatno da će kralj Čarls doživeti sličan tretman. Tramp je o njemu dosledno govorio u toplom tonu, nazivajući ga prijateljem i „fantastičnim čovekom“, uz ocenu da bi njegova poseta „apsolutno“ mogla da pomogne u popravljanju odnosa.

I pored toga, dvojica muškaraca ne bi mogla biti različitija. Na državnom banketu u zamku Vindzor, strastveni zagovornik zaštite životne sredine govorio je o „dragocenoj prilici“ da se očuvaju „čuda i lepota prirode za buduće generacije“, ali nije direktno pominjao predsednikovu politiku protiv klimatskih mera.

„Donald Tramp je stekao utisak da ima sopstveni poseban odnos sa kraljem Čarlsom“, kaže Najdžel Flečer, ističući da Tramp dobro reaguje na laskanje.

Budući da to trenutno deluje kao najjača lična veza koja je na raspolaganju, britanska vlada je verovatno procenila da su i eventualne neprijatnosti tokom posete prihvatljiv rizik zarad očuvanja „posebnog odnosa“.