Evropska komisija obustavila finansijsku podršku Srbiji iz Plana rasta zbog spornih pravosudnih zakona

Evropska unija je donijela odluku o obustavi isplate finansijskih sredstava Srbiji iz Plana rasta, potvrđeno je od strane komesarke za proširenje, Marte Kos. Ova mjera ostaje na snazi sve dok su na snazi kontroverzni pravosudni zakoni, poznati kao "Mrdićevi zakoni", koji su stupili na snagu u januaru tekuće godine. Komesarka Kos je jasno poručila: "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku Evropske unije (EU)". Njena izjava je data u petak, 30. aprila, tokom obraćanja na Univerzitetu u Friburgu, u Švajcarskoj.

Takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni početkom januara, predstavljaju značajan korak unazad u integracionom procesu Srbije ka Evropskoj uniji, prema ocjeni Brisela. Komesarka Kos je i u prethodnom periodu u više navrata upozoravala da odredbe ovih zakonskih akata ozbiljno ugrožavaju i ograničavaju nezavisnost pravosudnog sistema. Zabrinutost EU se odnosi na činjenicu da, čak i ukoliko Srbija preduzme druge reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz ovog finansijskog paketa, isplate se neće realizovati sve dok sporni zakoni ostaju na snazi.

Dodatnu težinu ovim upozorenjima daje i mišljenje Venecijanske komisije, ekspertskog tijela Savjeta Evrope. Komisija je 24. aprila utvrdila da nedavne izmjene seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju ranije postojeće zaštitne mehanizme za autonomiju tužilaštva. U svom izvještaju, Venecijanska komisija je Srbiji uputila devet konkretnih preporuka s ciljem otklanjanja uočenih nedostataka. Evropska unija kategorički zahtijeva od Srbije da u potpunosti primijeni sve ove preporuke, uz istovremenu obustavu primjene spornih zakona do njihovog adekvatnog izmjenjivanja.

Plan rasta za Zapadni Balkan, inicijativa Evropske unije usvojena krajem 2023. godine, osmišljen je s ciljem ubrzavanja ekonomske konvergencije regiona ka Uniji i omogućavanja postepenog pristupa segmentima jedinstvenog tržišta čak i prije punopravnog članstva. Za implementaciju ovog programa, evropske institucije su alocirale ukupno šest milijardi eura za period od 2024. do 2027. godine. Srbiji je u okviru ovog Plana predviđen iznos od oko 1,5 milijardi eura, što čini gotovo četvrtinu ukupno raspoloživih sredstava. Preciznije, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi eura za pomenuti četvorogodišnji period.

Predviđena sredstva za Srbiju uključuju kako grantove, tako i povoljne kredite, namijenjene podršci reformama, a njihova isplata se vrši dva puta godišnje, na osnovu procjene ostvarenog napretka u ispunjavanju preuzetih obaveza iz Reformske agende. Od ukupnog iznosa, skoro 400 miliona eura je namijenjeno direktnoj budžetskoj podršci, dok preostali dio čine zajmovi za projekte u ključnim oblastima infrastrukture i javnih usluga. Međutim, Evropska komisija je ranije jasno naglasila da visina isplaćenih iznosa nije fiksna, već direktno zavisi od rezultata sprovedenih reformi, ostavljajući mogućnost smanjenja ili čak potpune obustave sredstava za države koje ne ispunjavaju uslove.

Ova striktna politika EU već se manifestovala u januaru, kada je Srbija iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta dobila nešto više od polovine namijenjenih sredstava. Tada je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila svega tri. Umjesto predviđenih 112 miliona eura, zemlji je uplaćeno 61,1 milion eura. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja, koja čine sedam odsto cjelokupne dodijeljene sume, ukupna suma koju je Srbija do sada primila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona eura. Trenutna obustava isplata zbog pravosudnih zakona predstavlja jasan signal da EU neće tolerisati odstupanja od vladavine prava, bez obzira na druge aspekte reformskog procesa.