Prava LGBTQ+ zajednice u Evropi na nesigurnim nogama

Nakon deset godina na vrhu, Španija je potisnula Maltu s prvog mesta evaluacije koja se godišnje objavljuje pod imenom „Duga Evrope“ (Rainbow Map). Rang listu sastavlja ILGA Evropa, Međunarodna lezbejska, gej, biseksualna, transrodna i interpolna asocijacija (ILGA), a u njoj se upoređuju zakoni i politike koje utiču na LGBTQ+ osobe u 49 zemalja Evrope i Centralne Azije.

Katrin Hugendubel, zamenica direktorke ILGA Evrope, za DW ukazuje da napredak Španije pokazuje šta je moguće postići kada vlade svesno odluče da promovišu ravnopravnost, a ne da se od nje udaljavaju.

Kako je Španija napredovala?

Napredovanje Španije rezultat je čitavog niza mera koje je preduzela levičarska vlada premijera Pedra Sančeza. Među njima su novi zakoni o ravnopravnosti, nacionalni akcioni planovi, nezavisno telo za jednako postupanje, kao i depatologizacija transrodnih identiteta u zdravstvenom sistemu.

Prema Hugendubel, taj napredak posebno je značajan, jer je ostvaren uprkos pritiscima krajnje desnice i konzervativnih snaga. Španska vlada je, kako kaže, nastavila da brani svoje reforme od pokušaja da budu ukinute.

Španiju na rang-listi slede Malta, Island, Belgija i Danska. Analiza „Duga Evrope“ pokazuje da te zemlje imaju snažnu pravnu zaštitu LGBTQ+ osoba. Napretka je bilo i kod onih koji su malo niže na listi: Češka i Švedska, na primer, olakšale su postupak pravne promene pola.

Ukidanje LGBTQ+ prava u pojedinim zemljama

Od zemalja jugoistočne Evrope, najbolje su plasirane Slovenija (17. mesto), Crna Gora (18) i Hrvatska (19). Albanija je na 24. mestu, BiH na 27, Kosovo na 28, a Srbija na 29. mestu. Najlošije plasirana je Severna Makedonija koja je na 33. mestu liste „Duga Evrope“

Na samom začelju liste su Jermenija, Belorusija, Turska, Azerbejdžan i Rusija. Rumunija ostaje najniže rangirana zemlja Evropske unije, na 42. od 49 mesta.

Zemlje na začelju slabo su rangirane iz različitih razloga. Turska i dalje zabranjuje Parade ponosa i koristi krivični zakonik za pritisak na kvir-aktiviste. Belorusija je usvojila zakon o anti‑LGBTQ+ propagandi sličan ruskom. Slovačka je transrodnim osobama onemogućila pravnu promenu pola.

Hugendubel za DW podseća da se anti‑trans narativi lako šire, jer je opšte znanje o toj temi i dalje nisko, a strah se koristi za širenje mržnje.

Remi Boni, direktor briselske organizacije Forbidden Colours, koja se zalaže za prava LGBTQ+ zajednice, oprezniji je u pogledu pozitivnih pomaka na lestvici.

„Poslednjih godina dolazi do nazadovanja kada su u pitanju prava LGBTQ+ zajednice širom Evrope“, rekao je za DW.

Pretnja s krajnje desnice

Boni upozorava da čak i zemlje koje beleže napredak ostaju ranjive. Pritom ukazuje na Španiju, gde su stranka krajnje desnice Voks i konzervativna Narodna stranka poslednjih godina ojačale, dok Sančezova vlada ostaje politički krhka. Ako te stranke dođu na vlast, Boni smatra da bi mogle pokušati da ukinu ključne zaštite prava LGBTQ+ zajednice. Španija je samo jedan primer, jer su stranke krajnje desnice u usponu širom Evrope.

On smatra da pretnja, kada je Evropa u pitanju, ne dolazi samo iznutra. Kaže da se politička klima promenila otkako se Trampova administracija vratila na vlast, posebno nakon ukidanja programa USAID-a koji su finansirali rad na pravima LGBTQ+ zajednice u delovima istočne Evrope. Anti‑LGBTQ+ narativi, tvrdi, sve češće dobijaju podršku državnih aktera.

Hugendubel takođe naglašava da „Duga Evrope“ ima svoja ograničenja. Ona meri zakone i politike, ali ne i svakodnevni život LGBTQ+ osoba. Uprkos prvom mestu, španske LGBTQ+ organizacije izveštavaju da su napadi na kvir-osobe u toj zemlji porasli za 15 odsto od 2024. godine, podstaknuti atmosferom govora mržnje koji ohrabruje nasilje nad ranjivim grupama.

I Hugendubel i Boni vide jasnu vezu između prava manjina i stanja liberalnih demokratija u Evropi.

Manjinske grupe prve na udaru

Kao primer toga, Boni ukazuje na Mađarsku pod Viktorom Orbanom. Tvrdi da su LGBTQ+ osobe tamo korišćene kao žrtveni jarci, dok je vlada istovremeno ograničavala slobodu izražavanja, slobodu okupljanja i nezavisnost demokratskih institucija.

„Počnu s jednom manjinskom grupom, a onda oduzmu prava svima“, kaže.

Boni naglašava da bi Evropska komisija trebalo da preduzme odlučnije mere onda kada države-članice EU ignorišu sudske presude ili ukidaju zaštitu prava LGBTQ+ zajednice. Tvrdi da ta institucija ima mehanizme za pokretanje postupaka zbog kršenja prava, ali da često okleva, jer je to pitanje postalo previše politički osetljivo.

Dodaje i da se pomeranje udesno u Evropskom parlamentu oseća i u Briselu. Prema Boniju, progresivne stranke trebalo bi da budu spremnije da se suprotstave Evropskoj narodnoj partiji ukoliko sarađuje s krajnjom desnicom ili blokira inicijative u oblasti prava LGBTQ+ zajednice.

Test za liberalne demokratije

Hugendubel postavlja pitanje da li će zemlje koje još nisu zauzele jasan pravac popustiti pod pritiskom krajnje desnice. Među državama u kojima je budući napredak neizvestan navodi i Nemačku.

Za oba analitičara, ulozi nadilaze samu lestvicu. Ključno je pitanje da li su vlade spremne da štite prava manjina, ne samo na papiru, već i u svakodnevnom životu. To je, prema njihovom mišljenju, jedan od najjasnijih testova onoga što liberalna demokratija treba da predstavlja.