Vijesti

Američko-izraelski sukob sa Iranom: Jedan rat, dve tvrdnje o pobedi

11. 05. 2026. · 17:11 · admin · 2 pregleda · 0 komentara

Stanovnici Irana prolaze automobilima, taksijima, motorima, i pešice pored antiameričkog bilborda koji se odnosi na američkog predsednika Donalda Trampa i Ormuski moreuz. U pozadini se vide iranske zastave, palme i zgrade

Trenutna faza američko-izraelskog rata protiv Irana je možda završena, ili je barem to poruka iz Vašingtona.

U utorak, 5. maja, posle nekoliko nedelja primirja, američki državni sekretar Marko Rubio je izjavio je da je operacija „Epski bes" praktično okončana, iako je ta izjava prošla gotovo neprimećeno u njegovom mnogo širem govoru.

Zato se nameće očigledno pitanje: Ko je pobedio?

Odgovor zavisi od toga koja strana govori.

U Iranu, državni mediji predstavljaju rat kao dokaz da se zemlja suprotstavila najmoćnijem vojnom savezu na svetu i porazila ga.

U Vašingtonu, predsednik Donald Trump i njegova administracija takođe tvrde da su pobedili i više puta su izjavili da su ostvarili njihove ciljeve.

Ali iza javnih izjava, sada pregovori postaju važniji od samih borbi jer pokazuju šta je stvarna pobeda.

Prema navodima informativnog sajta Aksiosa (Axiosa), novinske agencije Rojters i drugih američkih medija, Bela kuća veruje da je blizu postizanja dogovora sa Iranom o memorandumu o razumevanju koji sadrži 14 tačaka.

Iran je odgovorio na predlog za okončanje rata koji je stigao iz Vašingtona, ali američki predsednik Donald Tramp odgovor smatra „potpuno neprihvatljivim".

Taj dokument bi uspostavio okvir za šire pregovore o iranskom nuklearnom programu, Ormuskom moreuzu i tenzijama u širem regionu.

Pojedini visoki iranski zvaničnici već su ga javno odbacili.

„Amerikanci neće dobiti ništa u ratu koji gube", napisao je na društvenoj mreži Iksu portparol Komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Parlamenta Irana, opisujući predlog kao „američku listu želja".

Prema do sada objavljenim detaljima, Iran bi morao da obustavi veliki broj aktivnosti vezanih za nuklearni program na 20 godina, preda zalihe visoko obogaćenog uranijuma i dozvoli opsežne međunarodne inspekcije.

Teheran je, s druge strane, izneo uslove posredstvom Pakistana i oni podrazumevaju momentalno okončanje rata na svim frontovima, obustavu američke blokade iranskih luka i garancije da neće biti kasnijih napada na Iran, prenosi iranska agencija Tasnim, bliska vlastima.

Izveštaji takođe ukazuju da bi sporazum obavezao Iran da garantuje potpuno otvaranje Ormuskog moreuza.

Zauzvrat, Sjedinjene Američke Države (SAD) bi postepeno ukidale sankcije, odmrzle iransku imovinu i potencijalno dozvolile Iranu da posle isteka sporazuma nastavi ograničeno obogaćivanje uranijuma.

Ali mnogima u Iranu ovi uslovi više deluju kao kapitulacija nego kompromis.

Njihov argument je jednostavan.

Veruju da su SAD obustavile operaciju „Epski bes" zato što nije davala rezultate koji je trebalo da okončaju sukob, dok je operacija „Sloboda", koju je Vašington pokrenuo radi otvaranja Ormuskog moreuza, ali ju je naglo prekinuo, pretila da u sukob dublje uvuče arapske države u Persijskom zalivu.

Iako je Iran gađao američke baze i energetsku infrastrukturu u regionu, nijedna od tih država nije zvanično direktno ušla u rat.

Američki državni sekretar Marko Rubio kaže da su ciljevi operacije „Epski bes” ostvareni i da je ofanzivna faza rata sa Iranom „završena”

Predsednik Parlamenta Irana i glavni pregovarač, Mohamed Bager Galibaf, nedavno je napisao: „Dobro znamo da je nastavak trenutne situacije neizdrživ za SAD, a mi još nismo ni počeli".

Samo preživljavanje iransko rukovodstvo možda već smatra pobedom, posebno zato što Teheran takođe ukazuje na štetu koju je naneo američkim bazama i civilnoj infrastrukturi u regionu, kao i u Izraelu.

Zbog toga se ne čini da Teheran očajnički pokušava da izbegne novu rundu sukoba.

Iranski zvaničnici veruju da zemlja ima veću sposobnost da izdrži ekonomske teškoće, vojni pritisak i dugotrajne sukobe nego njeni protivnici.

Iran sada otvaranje Ormuskog moreuza ne vidi kao ustupak, već kao adut u pregovorima

Oni takođe veruju da je zatvaranje Ormuskog moreuza pokazalo koliki uticaj Iran i dalje ima na svetsku ekonomiju.

Pokazalo se da je ovaj vodeni put mnogo više od običnog moreuza za prevoz energenata.

Poremećaji su uticali na pomorski saobraćaj, snabdevanje hranom, troškove osiguranja, i međunarodnu trgovinu.

Iran sada otvaranje Ormuskog moreuza ne vidi kao ustupak, već kao adut u pregovorima.

To bi moglo da ima šire posledice po region.

Iran bi iz ovog sukoba mogao da izađe sa osećajem da je snažniji, posebno prema susednim državama koje su ugostile američke baze ili koje su posredno podržavale američke i izraelske operacije tokom rata.

To ne znači da je Iran ostvario sve što je želeo.

Zemlja je pretrpela veliku štetu, izgubila je visoke vojne zvaničnike i ključnu infrastrukturu, i dalje je pod snažnim ekonomskim pritiskom koji bi mogao ponovo da podstakne proteste.

SAD i Izrael su takođe pokazali da mogu da izvode napade duboko unutar teritorije Irana, koristeći napredno naoružanje i obaveštajne kapacitete.

Ali ratovi se ne odlučuju uvek samo na bojnom polju.

O ovom sukobu bi na kraju moglo da se sudi ne po samom ratu, već po ishodu pregovora o njegovom okončanju.

Ako Vašington primora Iran na velike ustupke u vezi sa nuklearnim programom, SAD će to proglasiti uspehom.

Ako Teheran zadrži uticaj u regionu i izbegne trajno obustavljanje njegovog nuklearnog programa, Iran će tvrditi da je pobedio.

Za sada, obe strane njihovim građanima poručuju da su pobedile.

Pravi odgovor mogao bi da postane jasan tek po okončanju pregovora, ukoliko obe strane sednu za pregovarački sto i za njim ostanu do postizanja sporazuma.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Ostavite komentar Otkazi odgovor