Anđela Kovijanić: Japanci se od rođenja uče disciplini, ponosni su kao i Crnogorci

<!—->Našu sagovornicu obrazovni je put vodio od Podgorice, preko Škotske i Španije pa sve do dalekog Japana. Na tom putu sebe je gradila kroz različite kulture, jezike i sisteme obrazovanja.

“Život u Japanu je jako dinamičan, brz, teško je praviti balans između ‘work aspekta’ i privatnog života. Kultura je jako interesantna, do sada nešto s čim se ja nijesam susretala”, kaže Anđela.

<!—->

Osim nedovoljnog broja kanti za smeće, jer su Japanci ekološki vrlo osviješćeni, najveći kulturološki šok za nju bio je strukturisani način života, jer ljudi u Japanu funkcionišu po unaprijed pripremljenom planu i programu po kojem će živjeti određenog dana.

Šok nakon povratka u Crnu Goru

“Rekla bih da je to od rođenja, dakle kreću da se uče jednoj jako interesantnoj disciplini. Ne bih rekla da je to išta strogo, pošto to postane vaša svakodnevica. Drugačije je generalno od onoga na što smo mi navikli, što ne znači da je čudnije ili manje normalno. Apsolutno ne”, kaže naša sagovornica.

Zato joj je povratak iz tihog i lijepo organizovanog Japana u Crnu Goru nakon dvije godine bio svojevrstan šok za organizam.

“Definitivno rekla bih da bude šok za organizam vratiti se iz jedne toliko tihe zemlje, da počnemo od toga za buku, to ne postoji, apsolutno”, kaže Anđela.

 Na naše pitanje osjeća li ipak promjenu na bolje za vrijeme koliko je bila van Crne Gore, Anđela odgovara: “Da, definitivno. Na kraju dana imamo jako puno stranaca koji dolaze, ja sam neko ko uživa da je, da kažemo, u toj multikulturološkoj sredini i interesantno mi je da vidim da Crna Gora postaje jedna takva. I takođe, još mi je ljepše da vidim da je, eto, narod sa kojim sam ja došla u kontakt onako izuzetno, da kažemo, i druželjubiv i open-minded što se tiče stranaca i da mi je onako interesantno da vidim sve to”.

Japanci su, ističe, jako ponosan narod, što se, pojašnjava, može vidjeti i kroz način na koji funkcionišu: “Mi smo glasniji što se tiče našeg ponosa, oni su tiši i tačno imaju određeni cilj, određeni fokus na koji se, da kažemo, zaista, evo, recimo, fokusiraju i rade ka tome, cilj da ostvare to što su zamislili”.

Japanci pokazali znatiželju prema CG

Zanimalo nas je i je li joj bilo teško da se navikne na japanski stil života: “Ne bih rekla da je bilo teško uopšte, naravno, izazovno je svakako. Ne želite da niste u nekakvom tom okviru, nazovimo, i da ne poštujete pravila ili neke norme u društvu, ponašanje i slično. Ja sam izuzetno fleksibilna i prilagodljiva osoba, tako da na kraju dana ja sam gost u tuđoj državi, radila sam sve od sebe da jednostavno prilagodim se na pravi način”.

Japanci su, ističe, u velikoj mjeri iskazivali veliku znatiželju prema Crnoj Gori, a najviše su se interesovali gdje se Crna Gora tačno nalazi i šta to mi imamo u našoj državi da je karakteristično i drugačije.

“Međutim, upoznala sam jako puno ljudi koji su ili bili u Crnoj Gori, koji imaju veliku želju da odu u Crnu Goru ili koji su bukvalno bili na putu do skoro i vratili se iz Crne Gore i rekli da im je bilo jako divno”, s ponosom ističe Anđela.

 <!—->

Od svega joj je, kaže, najviše nedostajao opušteniji i ležerniji stil života sa prijateljima gdje bi se moglo izaći na kafu bez stresa u glavi. U Tokiju je, kaže, nemoguće stvoriti se negdje u pola sata i popiti kafu, kao u Podgorici.

“Ne, to bih rekla da je nemoguće. Možda sa određenim ljudima, ali ako pričamo generalno sa Japancima, onda ne. I to ne zato što oni to ne žele, nego zato što su toliko zauzeti i njihov cio dan je po određenom rasporedu”.