BBC analiza: Jesu li pauze za osvježenje dovele do više golova na Mundijalu

Pauze za osvježenje od tri minuta, sredinom svakog poluvremena, bile su obavezne za sve utakmice Svjetskog prvenstva, kako bi se pomoglo igračima da se nose sa velikim vrućinama i visokom vlažnošću vazduha u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Državama

Pauze za osveženje su novina uvedena na ovom Svetskom prvenstvu u fudbalu i često nerviraju i publiku na stadionima i one koji gledaju televizijske prenose.

Statistička analiza BBC Svetskog servisa o 100 odigranih utakmica – od grupne faze do četvrtfinala – ukazuje da su obavezne pauze za osveženje po nalogu Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) dovele do neočekivano velikog broja golova posle prekida igre.

Pauze za osveženje od tri minuta, sredinom svakog poluvremena, bile su obavezne za sve utakmice Svetskog prvenstva, kako bi se pomoglo igračima da se nose sa velikim vrućinama i visokom vlažnošću vazduha u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Državama.

Ali profesor Brenan Klajn sa Univerziteta Nortistern u Bostonu, čija je analiza razmatrala podatke koji obuhvataju šuteve na gol i odbrambene akcije, kaže da su pauze takođe imale nepredviđenu posledicu stvaranja „petominutnog talasa“.

Na prethodna tri Mundijala, kao i tokom poslednjih nekoliko decenija u najjačim evropskim ligama, najveća verovatnoća za postizanje golova postoji u periodu posle 76. minuta.

Ako bi preneli to na ovaj turnir – oko šest minuta po završetku druge pauze za osveženje.

Posle analize hiljada utakmica, Klajn i njegov tim istraživača utvrdili su da je u prvih pet minuta posle pauza za osveženje – u intervalima od 25. do 30. i od 70. do 75. minuta – broj postignutih golova obično bio znatno manji.

Bez pauza za osveženje, „očekivali smo da bi u tim petominutnim periodima (na 100 utakmica) bilo postignuto oko 27 golova", kaže on, ali je na ovom Mundijalu – prvom takmičenju sa obaveznim pauzama – taj broj porastao na 38.

Zapravo, 27 od 48 timova na turniru postiglo je bar jedan gol u tom periodu naglog porasta efikasnosti.

Tim koji je najviše profitirao od ovog efekta je Argentina, sa tri postignuta i nijednim primljenim golom u tim trenucima.

Engleska je tim koji je imao najmanje koristi, budući da je postigla samo jedan takav gol.

Da sve bude još zanimljivije, Klajn je otkrio i da petominutni porast efikasnosti ne može da se objasni povećanjem broja šuteva ka golu.

Ali oni koji su upućeni na gol, bili su bolji ili precizniji.

„Šutevi u tih prvih pet minuta su kvalitetniji nego obično – bliže golu, recimo“, kaže.

Pauze za osveženja su se pokazale izuzetno nepopularnim, a navijači ih propraćaju zvižducima i negodovanjem.

Na račun FIFA ide i kritika da je ovo uvela zarad reklamnih pauza tokom utakmica, a očekuje se da će američki televizijski emiteri zaraditi dodatnih 250 miliona dolara (218 miliona evra).

Kritičari tvrde i da pauze remete tok igre, ali Klajn to nije video u podacima.

Nije bilo povećanja „akcija presinga“, kaže.

I porast broja datih golova nije mogao da se objasni eventualnom dekoncentracijom odbrambenih igrača.

„Ako bi se defanzivci vratili hladni, očekivali biste bolje šanse [za napadače] i više grešaka“, kaže Klajn.

„U stvari, takve situacije se ređe dešavaju odmah posle pauza. Napadači su usredsređeniji, a odbrambeni igrači ne spavaju.“

Tokom pauza treneri daju svakakve vrste instrukcija igračima.

„Ali podaci ne ukazuju da je bilo koji trener 'majstor tajm-auta'“, kaže Klajn.

„Najprecizniji odgovor je da dobri timovi mogu da postignu gol u bilo kom minutu.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk