BBC istraga: Od Ugande do Srbije – stranci koji ginu u ratu Rusije protiv Ukrajine

BBC ruski servis potvrdio je smrt 1.285 stranih boraca u ruskoj vojsci, a među njima je i 13 državljana Srbije i jedan iz Bosne i Hercegovine, i ima spisak imena tih ljudi

Najmanje 3.589 stranih državljana iz više od 40 zemalja je poginulo boreći se na strani Rusije od početka invazije na Ukrajinu, prema istrazi BBC ruskog servisa.

BBC ruski servis potvrdio je smrt 1.285 stranih boraca u ruskoj vojsci, a među njima je i 13 državljana Srbije i jedan iz Bosne i Hercegovine, i ima spisak imena tih ljudi.

Neki od boraca iz drugih zemalja, čiju je smrt BBC potvrdio, bili su zatvorenici regrutovani u ruskim kaznenim ustanovama, migranti koji tvrde da su bili primorani ili prevareni, dobrovoljci koje privlače visoke zarade, kao i pripadnici regularne vojske Severne Koreje poslati u rat na osnovu sporazuma Moskve i Pjongjanga.

Juna 2024. godine, Severna Koreja je potpisala je uzajamni odbrambeni pakt sa Rusijom.

Dva meseca kasnije, Ukrajina je pokrenula iznenadni upad u rusku pograničnu oblast Kursk i zauzela više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske pogranične teritorije, ali su ih Rusi potisnuli posle više od šest meseci borbe.

Oko 2.300 vojnika iz Severne Koreje poginulo je boreći se za Rusiju protiv Ukrajine, prema ranijoj istrazi BBC-ja zasnovanoj na satelitskim snimcima i zvaničnim fotografijama novog spomenika u Pjongjangu.

Ovaj sporazum bi mogao da bude razlog zašto su vojnici iz Severne Koreje prevashodno bili poslate u Kursk umesto na druge linije fronta na ukrajinskim teritorijama, rekao je ranije za BBC Kim Džin Mu, bivši viši stručni saradnik pri državnom Korejskom institutu za analizu odbrane.

U maju 2026, u Pjongjangu je otkriven spomenik poginulim severnokorejskim vojnicima koji su se borili na strani Rusije.

window.addEventListener('message',function(event){let _message$src;let message;try{message=typeof event.data==='string'&&JSON.parse(event.data);}catch(e){console.log('Message event data is not JSON so could not be parsed');}if((message===null||message===void 0 ? void 0 : message.sender)==='Flourish'&&(message===null||message===void 0 ? void 0 : message.context)==='iframe.resize'&&message!==null&&message!==undefined&&message!==void 0){if((_message$src=message.src)!==null&&_message$src!==void 0&&_message$src.includes('visualisation/29680880')){const flourishEmbed=document.getElementById('flourish-visualisation-29680880');if(flourishEmbed){flourishEmbed.style.height=message.height+'px';}}}});

BBC ruski servis i nezavisni ruski medij Medijazona vode evidenciju o potvrđenim gubicima ruske strane, koristeći javno dostupne izvore, kao što su zvanična saopštenja, objave na društvenim mrežama i fotografije grobova i vojnih spomen-obeležja.

Prema rečima njegove porodice, verovao je da u Rusiju odlazi da bude radnik obezbeđenja.

Njegova supruga Kerolajn Mukuza rekla je novinarima da je tokom prve decnije 21. veka, 45-godišnji Ugandanin radio kao pripadnik obezbeđenja u Iraku i Avganistanu, ali da nikada nije učestvovao u borbama.

Kada u inostranstvu više nije mogao da nađe posao u obezbeđenju, vratio se u Ugandu, gde je radio kao taksista i pokušavao da se bavi poljoprivredom.

Novac koji je zarađivao bio je jedva dovoljan da izdržava suprugu i dvoje dece.

U decembru 2025. godine, rekao je porodici da je pronašao novi posao u obezbeđenju, ovoga puta u Rusiji.

Međutim, 16. januara 2026. pozvao je suprugu i saopštio joj sasvim drugačije vesti.

„Zamolio me je da se molim za njega, jer je na vojnoj obuci i uskoro će biti upućen na front", rekla je ona za nemački dnevnik Tagescajtung (Die Tageszeitung).

Nedelju dana kasnije, Kamvesigje je poginuo u blizini grada Kupjanska, na severoistoku Ukrajine, što je BBC ruski servis uspeo da potvrdi.

Njegova supruga i dalje pokušava da njegovo telo vrati u domovinu, jer, kako prenose lokalni mediji, vlasti Ugande su odbile da organizuju prenos.

Prema izveštajima medija u Ugandi, do juna 2026. godine poginula su još najmanje dvojica državljana te zemlje koji su se borili na strani Rusije.

Kamvesigje je jedan od 1.285 stranih boraca u ruskoj vojsci čiju smrt je uspeo da potvrdi BBC ruski servis.

Među njima su državljani Kube, Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Kine, Vijetnama, Poljske, Indije, Nepala i mnogih drugih zemalja.

BBC korejski servis je na osnovu satelitskih snimaka i zvaničnih fotografija vojnog groblja u Pjongjangu identifikovao još 2.304 poginula severnokorejska vojnika.

Oni su poginuli u borbama protiv ukrajinskih snaga u Kurskoj oblasti u Rusiji.

window.addEventListener('message',function(event){let _message$src;let message;try{message=typeof event.data==='string'&&JSON.parse(event.data);}catch(e){console.log('Message event data is not JSON so could not be parsed');}if((message===null||message===void 0 ? void 0 : message.sender)==='Flourish'&&(message===null||message===void 0 ? void 0 : message.context)==='iframe.resize'&&message!==null&&message!==undefined&&message!==void 0){if((_message$src=message.src)!==null&&_message$src!==void 0&&_message$src.includes('visualisation/29681453')){const flourishEmbed=document.getElementById('flourish-visualisation-29681453');if(flourishEmbed){flourishEmbed.style.height=message.height+'px';}}}});

Veruje se da je ukupan broj stranih državljana koji se bore na strani Rusije, računajući i preživele, višestruko veći.

NATO procenjuje da se u sastavu ruskih snaga bori oko 24.000 stranih plaćenika iz 44 zemlje, rekao je za BBC ruski servis visoki zvaničnik Alijanse na samitu NATO-a u održanom u Ankari, prestonici Turske, u julu.

Prema njegovim rečima, većina ih je iz afričkih država.

„Verovatno su stotine Afrikanaca potpisali ugovore.

„Neki su to učinili dobrovoljno, a neki su bili primorani", rekao je on.

Evidencija BBC-ja ruskog servisa ne obuhvata stanovnike Krima, ukrajinskog poluostrva koji je Rusija anektirala 2014, kao ni ljudi iz ukrajinskih oblasti Donjecka, Luganska, Hersona, i Zaporožja koji se bore na strani Rusije.

Te oblasti koju ruske i proruske snage kontrolišu ili samo delimično, ruski predsednik Vladimir Putin je septembra 2022. godine proglasio ruskim teritorijama.

BBC na ruskom njih istražuje odvojeno, pa žrtve iz ovih područja nisu uključene u ovaj pregled.

Međutim, ovaj spisak obuhvata 25 državljana Ukrajine iz drugih delova zemlje koji su poginuli na frontu kao pripadnici ruskih snaga.

Većina njih je u rat otišla iz zatvorskih ustanova.

Kako se invazija na Ukrajinu nije završila onoliko brzo koliko je Kremlj očekivao, Moskva se ubrzo suočila sa nedostatkom ljudstva.

Sredinom 2022. godine, zatvorenicima, među kojima su bili i strani državljani, ponuđena je sloboda u zamenu za učešće u ratu.

U početku je njihovo regrutovanje organizovala privatna vojna kompanija Vagner, a kasnije ju je preuzelo rusko Ministarstvo odbrane.

Ova šema se prvenstveno primenjivala na državljane bivših sovjetskih republika, naročito zemalja Centralne Azije.

Na primer, više od polovine državljana Uzbekistana i Tadžikistana koji su poginuli u ratu su na front otišli iz ruskih zatvora.

Ruske vlasti su 2024. godine značajno povećale novčane naknade za pristupanje vojsci.

Iznosi se razlikuju od regiona do regiona, ali se regrutima koji potpišu ugovor u Moskvi obećava oko 30.000 američkih dolara jednokratno prilikom potpisivanja, uz mesečnu platu od približno 3.500 dolara.

Uz dodatke za učešće u područjima borbenih dejstava, ukupna primanja tokom prve godine službe za one koji ugovor potpišu u Moskvi mogu da budu veća od 72.300 dolara.

Medijalna mesečna neto zarada u Rusiji je oko 760 dolara.

window.addEventListener('message',function(event){let _message$src;let message;try{message=typeof event.data==='string'&&JSON.parse(event.data);}catch(e){console.log('Message event data is not JSON so could not be parsed');}if((message===null||message===void 0 ? void 0 : message.sender)==='Flourish'&&(message===null||message===void 0 ? void 0 : message.context)==='iframe.resize'&&message!==null&&message!==undefined&&message!==void 0){if((_message$src=message.src)!==null&&_message$src!==void 0&&_message$src.includes('visualisation/29685230')){const flourishEmbed=document.getElementById('flourish-visualisation-29685230');if(flourishEmbed){flourishEmbed.style.height=message.height+'px';}}}});

Otprilike u isto vreme počelo je i intenzivno regrutovanje stanovnika udaljenijih zemalja, kao što su Kuba, Nepal, Indija, Šri Lanka, i Jemen.

Neki od njih su znali da će stupiti u vojnu službu.

Drugi, međutim, tvrde da su u Rusiju doputovali očekujući da će studirati ili raditi u građevinarstvu ili obezbeđenju, ali su upućeni na vojnu obuku, a kasnije na front.

Od sredine 2025. godine organizacije za zaštitu ljudskih prava i pravnici upozoravaju na novi pritisak na radnike migrante iz bivših sovjetskih republika koji žive u Rusiji.

Nekima je, navodno, ponuđena pomoć u vezi sa nalozima za deportaciju, zabranama ulaska u zemlju ili zahtevima za dobijanje ruskog državljanstva u zamenu za potpisivanje ugovora sa vojskom.

Prema navodima britanske agencije Rojters i nevladine organizacije Međunarodne federacije za ljudska prava, bilo je i pokušaja regrutovanja ljudi iz siromašnijih afričkih zemalja.

Severna Koreja je poseban slučaj, jer su njeni vojnici, za razliku od pojedinačnih stranih regruta, u Rusiju upućeni zvanično, odlukom njihov vlade i na osnovu sporazuma o odbrambenoj saradnji sa Moskvom.

Iako se regrutuju ljudi iz velikog broja zemalja, strani državljani i dalje čine mali deo ukupnih gubitaka ruske strane.

Čak i kada se uračunaju severnokorejski vojnici, strani državljani čine manje od dva odsto od 233.033 žrtve ruskih snaga čiju smrt je potvrdio BBC ruski servis.

Oni ne mogu da nadomeste glavni izvor ljudstva za rusku vojsku, a to su sopstveni državljani.

Međutim, kako raste broj žrtava, a sve manje Rusa pokazuje spremnost da potpiše ugovor o vojnoj službi, Moskva će verovatno nastaviti da traži nove regrute u inostranstvu.

Ruska vlada nije objavila nove zvanične podatke o broju poginulih pripadnika njene vojske još od septembra 2022. godine, a po pravilu ne komentariše ni izveštaje BBC ruskog servisa.

I Ukrajina regrutuje strane državljane preko državnog sistema koji je uspostavljen posle početka ruske invazije u februaru 2022.

U roku od nekoliko dana, predsednik Vladimir Zelenski je osnovao Međunarodnu legiju za odbranu Ukrajine i uputio poziv dobrovoljcima u inostranstvu.

Danas strani državljani služe u toj legiji, kao i u drugim jedinicama ukrajinskih oružanih snaga.

U uslovima ratnog stanja, oni mogu dobrovoljno da napuste službu tek posle šest meseci neprekidne službe, u redovnim okolnostima.

U junu 2026, Zelenski je najavio da će Ukrajina povećati plate vojnicima i pokušati da regrutuje još boraca iz inostranstva, jer posle četiri godine rata sa Rusijom, ukrajinska vojska nema dovoljno ljudstva.

Ukrajina ne objavljuje objedinjene podatke o broju poginulih stranih državljana koji služe u njenim oružanim snagama.

U avgustu 2025. godine, zvaničnik zadužen za koordinaciju regrutovanja stranih državljana rekao je za ukrajinski medij Hromadske da se samo kopnenim snagama ukrajinske vojske pridružilo više od 8.000 stranih dobrovoljaca.

On je procenio da je u svim rodovima ukrajinskih oružanih snaga služilo najmanje 16.000 stranih državljana iz 72 zemlje.

Među prvim dobrovoljcima bilo je mnogo ljudi iz zapadnih zemalja i bivših sovjetskih republika, od kojih su mnogi imali prethodno vojno iskustvo.

Ukrajina je kasnije razvila sistem regrutovanja i komandovanja na španskom jeziku, pa su joj se pridružile stotine kolumbijskih vojnih veterana.

Neki od njih navode da su došli da brane Ukrajinu.

Drugima je novac bio motiv, jer su plate na prvoj liniji fronta višestruko veće od vojnih primanja u Kolumbiji.

Strani državljani koji služe u ukrajinskim oružanim snagama primaju istu platu kao i ukrajinski vojnici – oko 2.690 američkih dolara za punih mesec dana u području borbenih dejstava.

Dodatnih 1.570 dolara plaća se za svakih 30 dana provedenih na prvoj liniji fronta.

Ipak, strani borci su samo mala dopuna obema vojskama, u kojima veliku većinu i dalje čine Rusi i Ukrajinci.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk