Bombardovanje 1999: Poslednji let za Beograd

A dobra vest?

„Letiš biznis klasom, jer nema mesta u ekonomskoj".

Tu sam se već malo zabrinuo.

U sobi sam na kompjuteru malo pažljivije prošao kroz vesti, ali mi se i dalje činilo da nema ničeg posebno novog – na Kosovu sukobi, NATO preti intervencijom – tako je bilo i kad sam odlazio na kurs.

NATO je, uostalom, pretio intervencijom i tokom celog rata u Bosni i Hercegovini, a umešao se tek na kraju, i to na prilično ograničen način.

To me je donekle smirilo.

• Zašto Srbija još nema tačan broj civilnih žrtava NATO bombardovanja
• Bombardovanje RTS-a: Od presedana do „degradacije međunarodnog zakona”
• Kako su Rusi iznenadili Zapad na aerodromu u Prištini

Stari poznanici

Kada sam prispeo na londonski aerodrom Hitrou, saznao sam da je moj let kompanije Austrian Erlajnz za Beograd bio poslednji – svi drugi prevoznici su već otkazali letove za Srbiju.

Tu sam se opet zabrinuo.

Usput mi je Riker, koji je često obilazio Kosovo u pratnji Holbruka i drugih američkih zvaničnika, ukratko izložio situaciju: NATO je ovaj put ozbiljan.

Holbruk već leti za Beograd specijalnim avionom – u kojem iz nekog razloga za Rikera nije bilo mesta – u poslednjem pokušaju da ubedi Slobodana Miloševića da povuče vojsku i policiju sa Kosova.

„Ako vidiš da Holbruk odlazi iz Beograda, a da se prethodno ne obrati novinarima, znači da nije uspeo", rekao je Riker.

U tom slučaju će bombardovanje Srbije početi za manje od 24 sata, dodao je tiho.

• NATO bombardovanje Jugoslavije 1999: Koliko je poštovano međunarodno humanitarno pravo
• Prigušena svetla, zvuci aviona i plač beba: Porođaji tokom NATO bombardovanja
• 24. mart 1999. – dan koji svi pamte

Tašta i televizor

Dok sam se vozio sa aerodroma prema kući, bio sam pun adrenalina, ali napolju je sve izgledalo normalno – ako su mere bezbednosti bile povišene, to se ni po čemu nije videlo.

Ni u dnevnim novinama ništa nije ukazivalo da je katastrofa na pomolu.

Kada je par sati kasnije objavljeno da je Holbruk posle razgovora sa Miloševićem bez reči otišao direktno na aerodrom, sat u mojoj glavi je počeo da odbrojava.

Da li će Beograd sutra biti sravnjen sa zemljom kao 1941?

Hoće li biti struje i vode?

Hoće li raditi telefon i internet?

Ni na jedno od tih pitanja nisam imao odgovor, ali sam znao da je najvažnije da ženu i sedmogodišnju ćerku što pre sklonim na sigurno.

Srećom, postojalo je rešenje: tašta je imala i kućicu u jednom pitomom šumadijskom selu, podalje od bilo kakvog vojnog objekta.

Ona je živela u naselju Braće Jerković sa direktnim pogledom na kasarnu „4. juli", izvesnom metom napada.

I tako smo se na brzinu spakovali i krenuli po taštu. Nije dolazilo u obzir da ostane u tom stanu.

Tašta, međutim, nije htela ni da čuje: te šta će zimi na selu, te voda je zavrnuta, te treba vremena da se kuća ugreje…

Na kraju je iznela krunski argument: u kući nema televizora, a ona ne može bez omiljenih serija.

Iščupao sam kabl iz utikača, izneo televizor iz stana i spustio ga do kola.

Nekako je stao u prtljažnik.

Tašta je poslušno krenula za omiljenom spravom.

• NATO bombardovanje voza u Grdelici 1999: „I kuknjava, i vika, i plač, a voda nosi”
• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba
• „Morao sam ponovo da učim da živim": Svedočenja radnika bombardovane Rafinerije u Pančevu

Bez panike, molim

Isto veče sam se vratio u Beograd, a sledećeg jutra otišao u redakciju Vremena.

Bila je sreda, dan kada se novi broj dovršava i šalje u štampariju.

Nedeljnik je, kao i sada, izlazio četvrtkom.

Kada sam kolegama ispričao šta sam saznao u avionu, gledali su me zbunjeno.

Glavni urednik mi je rekao da paničim po običaju.

Njegov pomoćnik me je u šali pitao da mi nisu na kursu ugradili neki čip u mozak.

Niko me nije shvatio ozbiljno.

Odlučeno je da se nastavi sklapanje broja po ranije zacrtanom planu.

Dobio sam nekakvu bezveznu temu, ne sećam se više koju.

Sedeo sam za kompjuterom, a slova su mi igrala pred očima.

Nekako sam smuljao taj tekst.

Broj je poslat u štampariju, a par sati potom, Beograd su pogodile prve bombe i rakete.

Vreme je prvi i jedini put u istoriji časopisa zaustavilo štampu i srušilo naslovnu stranu.

Preko cele nove naslovnice bila je ispisana kratka reč: RAT!

A ono što se potom dešavalo je tema za sasvim drugu priču.

Pogledajte video o NATO bombardovanju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rečnik bombardovanja: Šizela, smirela, target, lokatori i kolateralna šteta
• Prvo veče NATO bombardovanja Jugoslavije: O strepnji, strahu i tuzi
• Kako je pad „nevidljivog" F-117A izgledao sa zemlje, a kako iz kabine aviona
• „Žalim zbog ‘kolateralne štete’, ali je bombardovanje opravdano“
• Od „Nirnberškog procesa" do „farse": Nedelja kada su u Beogradu osuđeni lideri NATO alijanse
• Slobodan Milošević: Misterija mozga

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cy41k20lkr3o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cy41k20lkr3o.lat.page','title': 'Bombardovanje 1999: Poslednji let za Beograd','author': 'Dejan Anastasijević – BBC novinar','published': '2026-04-23T05:12:42.81Z','updated': '2026-04-23T05:12:42.81Z'});