Čuveni voditelj i prirodnjak Dejvid Atenboro puni 100 godina

Ako bi jednim pridevom trebalo opisati čuvenog britanskog voditelja, prirodnjaka i autora, sera Dejvida Atenboroa, onda bi to bio pridev „neumoran“. Iako ga je starost fizički usporila, njegova ljubav prema prirodi, kao i njegova želja da je približi gledaocima, nije oslabila.

Njegova televizijska karijera traje više od sedam decenija. Nosilac je Ginisovog rekorda za „najdužu karijeru televizijskog voditelja i prirodnjaka". Prvo pojavljivanje pred kamerama nilo je 1953. u emisiji „Životinjske prerušavanja“ 1953, a nedavno je išao Netfliksov dokumentarc „Priča o gorili: pripoveda Dejvid Atenboro“.

Istorija stvaranja istorije

Tokom godina stekao je brojna priznanja – od 32 počasna doktorata do dve viteške titule – a 2020. postavio je i rekord na društvenim mrežama, kada je njegov novi nalog na Instagramu za samo 4 sata i 44 minuta prikupio više od milion pratilaca.

Kada je 2017. premijerno prikazan BBC-jev serijal „Plava planeta II“, interesovanje u Kini bilo je toliko veliko da su lokalni mediji izveštavali o privremenim usporenjima interneta, jer su gledaoci masovno pokušavali da ga prate onlajn.

Atenboro je prvi put proglašen vitezom 1985. od strane kraljice Elizabete Druge. U junu 2022. tadašnji princ Čarls ponovo ga je odlikovao za njegove dokumentarce o prirodi i zalaganje za zaštitu životne sredine, dodelivši mu visoko odlikovanje Reda Svetog Mihaila i Svetog Đorđa.

U aprilu iste godine dobio je i najviše priznanje Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine – nagradu „Šampioni planete“ za životno delo. Zajedno sa papom Franjom i Svetskom zdravstvenom organizacijom bio je i među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir 2022. godine.

On je ujedno i jedina osoba koja je osvojila britanske BAFTA nagrade u svim ključnim fazama razvoja televizijske tehnologije – od crno-bele slike, preko kolor televizije, do HD, 3D i 4K formata. U Velikoj Britaniji često ga nazivaju „nacionalnim blagom“, iako mu se taj izraz ne dopada.

Rana fascinacija fosilima

Dejvid Frederik Atenboro rođen je 8. maja 1926. godine u Engleskoj, kao drugi od trojice braće. Njegov brat Ričard bio je poznati glumac i reditelj, koji je igrao Džona Hamonda u filmu „Park iz doba Jure“ iz 1993. godine i njegovom nastavku iz 1997, a režirao je i Oskarom nagrađeni film „Gandi“ iz 1982.

Interesovanje za fosile javilo se još u detinjstvu. Kada je imao 10 godina, prisustvovao je predavanju poznatog britanskog pisca i zaštitnika prirode Arčibalda Belanija, poznatog kao Grej Aul, što je na njega ostavilo snažan utisak i dodatno produbilo njegovo interesovanje za prirodu.

U intervjuu za nemački „Špigel“ 2019. rekao je da je pronalaženje ostataka drevnih bića koja „nisu videla sunčevu svetlost 150 miliona godina“ za njega bilo svojevrsna „magija“. Često je biciklom prelazio velike udaljenosti do obližnjih kamenoloma, u potrazi za novim nalazima.

Veliki zubi i Monti Pajton

Nakon što je 1947. diplomirao prirodne nauke na Univerzitetu u Kembridžu, Atenboro je dve godine služio vojni rok u britanskoj mornarici.

Godine 1950. prijavio se za posao na radiju BBC-ja, ali su mu ponudili da pokuša u tada novom programu za obuku televizijskih kadrova.

Njegovi nadređeni, međutim, sumnjali su u njegov izgled za televiziju, ispričao je Atenboro 2010. za „Dejli mejl“. „Tek 40 godina kasnije saznao sam da su o meni kao početniku rekli: mogao bi biti vrlo prijatan momak, možda i dobar producent, ali ne bi trebalo da se ponovo pojavljuje kao voditelj pred kamerama, jer su mu zubi preveliki.“

Na kraju je ipak postao voditelj pred kamerama – kada je zamenio kolegu koji se razboleo.

Vremenom je napredovao i postao direktor kanala BBC 2, gde je imao ključnu ulogu u uvođenju kolor televizije u Evropi. Takođe je 1969. odobrio emitovanje serije „Leteći cirkus Montija Pajtona“, prve velike produkcije te humorističke grupe.

Glas prirode – polušapatom

Ipak, odustao je od menadžerske karijere u BBC-ju kako bi spojio svoju ljubav prema prirodi i televiziji. Bio je narator svih epizoda dugogodišnjeg serijala „BBC Wildlife on One“ (1977–2005).

Takođe je bio narator u drugim poznatim BBC dokumentarcima o divljim životinjama poput „Plava planeta“ i „Planeta Zemlja“, sa svojim „patentiranim načinom pripovedanja polušapatom“, kako je jednom primetio NPR radio.

Njegova serija „Život na Zemlji“ iz 1979. pomerila je granice snimanjem životinja u njihovim prirodnim staništima na više kontinenata.

U njoj se nalazi i legendarna, neplanirana scena u kojoj trogodišnja planinska gorila po imenu Pablo prilazi i legne preko njega. Taj susret naveo ga je da spontano kaže: „Više smisla i međusobnog razumevanja ima u razmeni pogleda sa gorilom nego sa bilo kojom drugom životinjom koju poznajem.“

Više od 40 vrsta nosi njegovo ime

Publiku su često zabavljale i životinje koje su se pojavljivale zajedno s njim, ponekad mu čak i „krale“ pažnju.

Tokom snimanja emisije „Rajske ptice“, jedna razigrana ptica iz te porodice više puta je prekidala snimanje svojim glasovima i plesom.

Više od 40 biljnih i životinjskih vrsta – i živih i izumrlih – dobilo je ime po njemu. Među njima su praistorijski morski reptil Atenborosaurus i jedna vrsta vilinog konjica sa Madagaskara.

Ipak, postoji jedna životinja koje se plaši.

„Zaista, zaista mrzim pacove. Radio sam sa smrtonosnim paucima, zmijama i škorpionima bez imalo straha. Ali kad vidim pacova, prvi ću pobeći“, rekao je 2021.

Nikada ne gubi nadu

Atenboro je svoju dugu karijeru i ugled koristio i za zalaganje za zaštitu klime i životne sredine, često govoreći na velikim međunarodnim skupovima. Njegove poruke odlikuje uravnotežen ton.

„Danas možemo uništiti ili sačuvati – izbor je naš“, rekao je u mini-seriji „Planeta Zemlja“ 2009. godine.

Godine 2022. dobio je nagradu Ujedinjenih nacija za životno delo u oblasti zaštite životne sredine. Pisac Sajmon Barns napisao je tom prilikom: „Ako svet zaista bude spasen, Atenboro će imati veći udeo u tom spasenju nego bilo ko drugi ko je ikada živeo.“

Pragmatičan prema smrti

U intervjuu 2020. rekao je da se ne plaši smrti: „Samo bih voleo da to bude brzo, hvala lepo.“

Dodao je da ga više plaši „da postane bespomoćan i senilan“, ali i da je zahvalan što ga zdravlje i u poznim godinama služi dovoljno dobro da može da radi i ostane aktivan – što njegovi obožavaoci svakako potvrđuju.

Zato ne čudi što su povodom njegovog stotog rođendana planirani brojni dokumentarni programi, kao i svečani događaj u londonskoj dvorani Rojal Albert hol, uz nastup orkestra BBC i goste koji će odati počast ovom prirodnjaku i njegovoj izuzetnoj karijeri.