Da li biste uzeli zagarantovanih 50.000 dolara ili 50 odsto šanse za milion

Nedavno je 4.600 odraslih Britanaca dobilo sličnu dilemu međunarodne firme za istaživanje i analizu podataka JuGov

Kad biste dobili da birate između 50.000 dolara odmah ili imate 50 odsto šanse da osvojite milion dolara, šta biste izabrali?

Nedavno je 4.600 odraslih Britanaca dobilo sličnu dilemu međunarodne firme za istaživanje i analizu podataka JuGov.

Skoro tri četvrtine (73 odsto) njih reklo je da će uzeti 50.000 odmah.

Malo više od petine (21 odsto) odlučilo se za šansu da dobije milion, a šest odsto je bilo neodlučno.

Postojala je jasna rodna podela – 82 odsto žena su se odlučile za 50.000 odmah, a kod muškaraca je taj procenat bio 63.

Isprva je anketa sprovedena samo u Velikoj Britaniji, a rezultat je pokrenuo raspravu na društvenim mrežama.

„Velika Britanija mora da je društvo najnesklonije riziku na planeti Zemlji!“, rekao je jedan komentator.

Drugi je dodao: „To je problem sa Velikom Britanijom!“

Da li su Britanci (ili možda vi koji čitate tekst, ako biste se odlučili za prvu opciju) iracionalno neskloni riziku?

Ovaj narativ osporava Fejsal Islam, urednik BBC-ja za ekonomiju.

Posmatranje ovog pitanja isključivo kao problem verovatnoće suviše je ograničen, kaže on.

„Oni koji pretpostave da treba da se odlučite za bacanje novčića misle da su veoma sofisticirani i da je prihvatanje sigurnih 50.000 praktično glupo.

„Ali ironija je da je to Ekonomija 101: što u bihejvioralnoj ekonomiji nazivamo Teorijom odluke", objašnjava.

On kaže da 'očekivana vrednost' izračunata prostim množenjem verovatnoće s ishodom, nije zapravo kako naš mozak radi ili kako donosimo odluke.

Islam ukazuje na rad švajcarskog matematičara Danijela Bernulija (1700-1782), koji je stekao uvid pre skoro tri veka: ljudi ne vrednuju novac na čisto matematički način.

Ukratko, novačana vrednost nečega nije ista kao i njena lična.

Bernulijev rad je pomogao da se postave temelji za koncept zakona opadajuće granične korisnosti.

To je ideja da korist ili zadovoljstvo koje neko stekne od svake naredne jedinice nečega ima sklonost da se smanjuje kako stiče sve više toga.

Kad se to uzme u obzir, uz aktuelno finansijsko opterećenje kroz koje prolaze mnogi Britanci, izvesnost od 50.000 dolara je izuzetno privlačna.

Na kraju krajeva, to je 10.000 dolara više od prosečne godišnje plate radnika zaposlenih za stalno u Ujedinjenom Kraljevstvu, prema zvaničnoj statistici.

Još jedna važna ideja je Teorija izgleda (Prospect theory).

Teorija izgleda potiče od revolucionarne studije Danijela Kanemana i Ejmosa Tverskog iz 1979. godine i smatra se jednom od osnova bihejvioralne ekonomije.

Zasnovana je na opsežnim kontrolisanim ispitivanjima prema kojima ljudi biraju između različitih finansijskih ishoda.

Njih dvojica su izvukla veliki broj uticajnih zaključaka o tome kako ljudi procenjuju rizik i nagradu.

Jedan nalaz bio je da su ljudi skloni da pridaju previše važnosti malim verovatnoćama, a premalo srednjim i velikim.

Ljudi donose odluke o novcu i riziku i u odnosu na referentnu tačku.

Na primer, posle gubitka 10 dolara u opkladi sa prijateljem, možda ćete biti skloniji da rizikujete još toliko da biste pokušali da ih povratite nego što biste bili spremni da se kladite u 20 dolara od početka.

Drugim rečima, ne razmišljate u apsolutnim vrednostima.

A tu je i najslavniji zaključak studije: „Gubitak deluje veće od dobitka.“

Nelagoda koju osećamo kad izgubimo neku sumu novca deluje kao da je veća od zadovoljstva za dobijanje iste sume.

Ljudi dodeljuju visoku vrednost izbegavanju gubitka stvari koje već poseduju.

Ako izaberete šansu za milion i ne dobijete, imaćete osećaj kao da ste izgubili 50.000.

U Velikoj Britaniji, ako ne računamo nekretnine i penziju, samo četvrtina ljudi ima finansijsko bogatstvo od 50.000 dolara ili više.

Na drugom kraju, samo 25 odsto njih ima manje od 300 dolara ušteđevine.

Uprkos tome što uopšteno gledano zarađuju manje, ljudi između 18 i 24 godina bile su, prema ovom ispitivanju, spremniji da prihvate opkladu na milion nego bilo koja druga grupa.

Njih 28 odsto je bilo spremno da rizikuje odluku donetu bacanjem novčića, u poređenju sa samo 11 odsto onih starijih od 65 godina.

Pored roda i starosti, neki ljudi onlajn su sugerisali da bi i kulturološke razlike mogle da igraju određenu ulogu.

Neki Amerikanci koji su se uključili u onlajn raspravu tvrdili su da bi druge nacionalnosti bile spremnije da više rizikuju.

Zato je bilo savršeno odgovarajuće što je, nekoliko dana kasnije, JuGov postavio isto pitanje i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Članak je zasnovan na epizodi BBC-jevog serijala Više ili manje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk