Da li je Šmitov odlazak kraj OHR-a?

Na polugodišnjem zasedanju Saveta bezbednosti UN o situaciji u Bosni i Hercegovini, fokus je bio na izveštaju visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je ranije potvrdio povlačenje s dužnosti. Iako je bezbednosna situacija ocenjena kao stabilna, Šmit je naglasio da je ona istovremeno i veoma krhka, uz brojne političke opstrukcije koje prete funkcionalnosti države.

Sednica je protekla sa uobičajenim diplomatskim trvenjima. Zamenica ruskog ambasadora pri UN, Ana Jevstignjejeva ponovo se usprotivila učešću Kristijana Šmita, osporavajući njegov legitimitet. Ipak, za razliku od ranijih sednica, kineski predstavnik Geng Šuang ovoga puta je odobrio Šmitovo prisustvo i obraćanje, čime je omogućeno predstavljanje izveštaja koji obuhvata period od oktobra 2025. do aprila 2026. godine.

Šmit: „Domaći napori nisu doneli pomak“

U svom verovatno poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti, Šmit je bio kritičan prema zastoju u reformama. „Međunarodna zajednica se jedno vreme fokusirala na tzv. domaća rešenja, ali ona nisu donela pomak“, poručio je visoki predstavnik, pa izdvojio nekoliko ključnih problema.

Govoreći o secesionizmu, upozorio je da lideri Republike Srpske, predvođeni Miloradom Dodikom, nastavljaju sa secesionističkom retorikom i propitivanjem teritorijalnoj celovitosti BiH. Napomenuo je da je država krajem 2025. bila na privremenom finansiranju, što se ponavlja i u ovoj godini, i ugrožava rad odbrambenog sektora i Javnog servisa BHRT.

Šmit se osvrnuo i na etničke podele, oličene u pozivima za formiranjem „trećeg entiteta“ nakon nedavnih skupova u Zagrebu, ocenjujući ih kao pokušaj daljnje etničke podjele zemlje.

Budućnost OHR-a nakon Šmita

Kristijan Šmit je potvrdio da odlazi iz „ličnih razloga“, ali da će ostati na poziciji do imenovanja naslednika. Proceduru imenovanja trebalo bi da sprovede Savet za sprovođenje mira, dok Rusija i Kina i dalje insistiraju na zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR – Office of the High Representative). Šmit je podsetio da je njegova uloga bila ključna u donošenju izmena Izbornog zakona kako bi se, kaže, obezbedili pošteniji izbori, ali je i dodao da pitanje državne imovine ostaje „kamen spoticanja“ za ekonomski razvoj.

U izveštaju je naglašeno i da uloga vojne misije Evropske unije (EUFOR Althea) ostaje relevantna i opravdana. Mandat te misije produžen je u oktobru prošle godine, a Šmit smatra da je njihovo prisustvo i dalje neophodan garant mira.

Rusija i Kina protiv OHR-a

Sednica je ponovo ogolila podele među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Zamenica ruskog ambasadora Ana Jevstignjejeva ponovila je da Moskva Šmita ne priznaje, optužila OHR za destabilizaciju zemlje i zatražila njegovo hitno zatvaranje. Kineski predstavnik Geng Šuang, iako je ovoga puta dozvolio Šmitovo obraćanje, zadržao je kritičan ton prema „stranom uplitanju“, pozivajući da domaći lideri preuzmu punu odgovornost.

Nasuprot njima, predstavnici Velike Britanije i većine članica Evropske unije pružili su podršku Šmitu, ističući da je OHR i dalje neophodan mehanizam za očuvanje mira i sprečavanje destruktivnih politika.

Posebnu pažnju privuklo je izlaganje predstavnice Sjedinjenih Američkih Država pri UN, Tami Brus, koja je precizirala viziju Vašingtona za naredni period. Ona je naglasila da uloga novog visokog predstavnika neće biti samo puko održavanje postojećeg stanja, već „postepeno prebacivanje odgovornosti na lokalne lidere“. Brus je bila direktna u poruci da domaći političari moraju preuzeti ključnu ulogu u donošenju odluka, umesto oslanjanja na intervencije međunarodne zajednice.

Regionalna perspektiva – od osuda secesionizma do pitanja ravnopravnosti

Rasprava je dobila na dinamici istupima predstavnika BiH i susednih zemalja, koji su ponudili različita viđenja prioriteta. Predsedavajući Predsedništvu BiH, Denis Bećirović, oštro je osudio secesionističku politiku rukovodstva RS, ocenjujući je kao direktan napad na Dejtonski mirovni sporazum i ustavni poredak. Dodao je i da susedne države – Srbija i Hrvatska – ne smeju da se mešaju u unutrašnja pitanja BiH, te naglasio važnost nastavka međunarodnog vojnog i civilnog prisustva, sve dok se, ka#e, ne postigne potpuna samoodrživost zemlje.

S druge strane, zamenik ambasadora Hrvatske pri UN, Hrvoje Ćurić Hrvatinić, optužio je Bećirovića da govornicu UN koristi za potrebe „predizborne kampanje“. U svom izlaganju, fokusirao se na ravnopravnost tri konstitutivna naroda i potrebu reforme izbornog zakonodavstva kako bi se obezbedilo „legitimno predstavljanje“, prvenstveno Hrvata.

Iako je predstavnik Srbije ponovio podršku teritorijalnom integritetu BiH, akcenat je stavljen na važnost dogovora dva entiteta i tri naroda bez nametanja rešenja sa strane, čime je Beograd indirektno podržao stavove o potrebi gašenja OHR-a.

Lagumdžija o mapama podele i „Svesrpskom saboru"

Ambasador BiH pri UN, Zlatko Lagumdžija, stao je u odbranu Denisa Bećirovića, odbacujući kritike da je njegov nastup bio u funkciji predizborne kampanje. „Bećirović je s pravom ukazao na dokumenta koji direktno ugrožavaju opstanak zemlje“, rekao je ambasador BiH.

Kao dokaz tih tvrdnji, pokazao je mapu nedavno objavljenu u Zagrebu na kojoj je BiH podeljena na tri etničke republike – srpsku, hrvatsku i muslimansku, a skrenuo je pažnju i na „Deklaraciju sa svesrpskog sabora“, koju su zajednički usvojile Srbija i entitet RS. Lagumdžija je upozorio da takvi akti predstavljaju ozbiljnu pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH.

Dodik: Pretnja nezavisnošću zbog državne imovine

Dok je u Njujorku trajala rasprava, Milorad Dodik je zapretio da će RS „odmah proglasiti nezavisnost“ ukoliko Kristijan Šmit nametne Zakon o državnoj imovini.

Takva reakcija lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) dodatno je motivisana apelom potpredsednika RS, Ćamila Durakovića, koji je od Šmita zatražio da pre odlaska sa funkcije iskoristi „bonska ovlašćenja“ i proglasi taj zakon na nivou države.

SAD će predložiti svoje kandidate za Šmitovog naslednika?

Iako secesionistički krugovi u RS već duže vreme priželjkuju zatvaranje OHR-a, obraćanje američke predstavnice u Savetu bezbednosti sugeriše suprotan razvoj događaja. Prema analizi Ivice Puljića, dugogodišnjeg dopisnika Federalne televizije iz SAD, administracija u Vašingtonu ne samo da računa na dalji rad OHR-a, već aktivno planira i naredne korake nakon Šmitovog povlačenja.

Prema Puljiću, namera SAD da, bude li potrebe, predloži svoje kandidate za Šmitivog naslednika, jasno ukazuje na to da međunarodna zajednica, s Vašingtonom na čelu, ne namerava da ostavi institucionalni vakuum u BiH. Takav pristup, smatra Puljić, implicira nastavak međunarodnog nadzora uz pojačan pritisak na domaće institucije, čiji bi aktivniji angažman trebalo da bude preduslov za konačno zatvaranje OHR-a.